Moja Crvena Zvezda
Featured Važne vesti Atletika Blogovi Važno Istorija Najnovije Ostalo

Dan kada je Crvena zvezda sedela na tronu kraljice sportova

Atletičari Crvene zvezde koji su osvojili titulu šampiona Evrope

Na današnji dan, pre tačno 30 godina, Crvena zvezda je postala klupski prvak Evrope u atletici.

Istorijski uspeh našeg atletskog kluba ostvaren je na stadionu Crvene zvezde, popularnoj „Marakani“ tokom dvodnevnog takmičenja osam najboljih ekipa starog kontinenta. Ljubitelji atletike u našoj zemlji su na takmičenju održanom 3. i 4. juna 1989. imali priliku da na delu vide i neke legendarne atletičare kao što su Sebastijan Kou (jedan od najboljih srednjeprugaša svih vremena, aktuelni svetski rekorder),  Klaus Tafelmajer ( bacač kugle, bivši svetski rekorder), Alesandro Andrei (bacač kugle, bivši svetski rekorder), Inosent Egbunike ( vicešampion sveta na 200m.), Amadu Dija Ba (olimpijski vicešampion na 400m. prepone) kao i mnoge druge pred kojima je tek bila velika karijera…

Ali ispred svih njih je tog juna 1989. zasijala Crvena zvezda. Iako iz današnje perspektive taj uspeh zvuči neverovatno treba podsetiti da je Zvezda tih godina bila evropski gigant u atletici, kao i da su neke prethodne generacije crveno-belih atletičara bile takođe nadomak osvajanja Evrope. Zvezda je 1976. zauzela treće mesto u Kupu Šampiona, 1981. je bila vicešampion starog kontinenta a godinu dana pre istorijskog uspeha zauzela je četvrto mesto u evropskoj eliti.

Atletičari Crvene zvezde – vicešampioni Evrope 1981.

Za Zvezdu su na takmičenju u Beogradu pored većine najboljih domaćih atletičara nastupili i Poljaci Marijan Kolasa (skok motkom) i Miroslav Zerkovski (3000 m. stiplčez).

Prvog dana takmičenja atletičari Crvene zvezde su ostvarili sledeće rezultate:

100 metara: 4. mesto Milan Petaković 10,65

Štafeta 4 x 100 metara: 4. mesto Crvena zvezda (Dejan Jovković, Branislav Karaulić, Milan Petaković, Aleksandar Tomić) 40,75

400 metara: 2. mesto Slobodan Branković 46,85

400 metara prepone: 2. mesto Branislav Karaulić 50,13

1.500 metara: 5. mesto Branko Zorko 3:52,52

10.000 metara: 5. mesto Mladen Kršek 29:36,87

Bacanje koplja: 1.mesto  Radoman Šćekić 81,68

Bacanje kugle: 3. mesto Jovan Lazarević 19,31

Skok u dalj: 1. mesto Andreja Marinković 7,84

Skok u vis: bez plasmana Dragutin Topić

Kiša koja je padala tog 3. Juna 1989.  uticala je možda i najviše na tada mladog i nedovoljno iskusnog Dragutina Topića koji je nažalost ostao bez plasmana. Crvena zvezda je prvi dan takmičenja završila na trećem mestu na tabeli sa zaostatkom od 4 boda iza španskog Lariosa i 3,5 bodova iza francuskog Rasinga. Usledio je veoma uzbudljiv naredni dan…

Drugog dana takmičenja atletičari Crvene zvezde su ostvarili sledeće rezultate:

110 metara prepone: 5. mesto Mirko Marjanović 14,59

200 metara: 3. mesto Slobodan Branković 21,32

800 metara: 4. mesto Slobodan Popović 1:47,91

3000 metara stipl: 2. mesto Miroslav Zerkovski 8:25,44

5,000 metara: 3. mesto Branko Zorko 13:43,04

Bacanje diska: 3. mesto Dragan Mustapić 57,64

Bacanje kladiva: 7. mesto Dragan Majstorović 58,46

Troskok: 1. mesto Zoran Đurđević 16,16

Skok motkom: 1. mesto Marijan Kolasa 5,20

Štafeta 4 x 400 metara: 1. mesto Crvena zvezda (Dejan Jovković, Slobodan Popović, Ismail Mačev, Slobodan Branković) 3:07,36

Uoči poslednje discipline, štafete 4h400 metara, bilo je jasno da je Zvezdi potreban plasman za dva mesta ispred tima Lariosa iz Španije. Crveno-bele je uoči odlučujuće trke zadesio i dodatni peh jer je kapitena ekipe Branislava Karaulića stegao išijas pa je na stazu umesto njega morao mladi Dejan Jovković.

Ono što je usledilo je istorija.

CRVENA ZVEZDA JE PRVAK EVROPE.

Konačan plasman na Kupu Evropskih Šampiona u Beogradu:

  1. Crvena zvezda 118 bodova
  2. Larios (Španija) 110,5
  3. Rasing (Francuska) 109,5
  4. Fjame Đale di oro (Italija) 107,5
  5. Haringej (Velika Britanija) 97
  6. Bajer Leverkuzen (Nemačka) 81,5
  7. Benfika (Portugal) 63
  8. Tjalve (Norveška) 49

Osvajanje seniorske titule prvaka Evrope dostojno su ispratili i juniori koji su naredne godine, na takmičenju održanom u Londonu, ubedljivo osvojili titulu sa čak 60 bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani tim. Ko zna, možda bi te dve titule bile uvod u dugotrajniju vladavinu Crvene zvezde evropskim atletskim stazama da se nije isprečio rat u bivšoj Jugoslaviji a zatim i sankcije UN koje su sprečile naše atletičare (kao i mnoge druge sportiste) da se bore i pobeđuju kao što su to do tada činili. Gledajući generalno stanje u našoj atletici danas, uspeh poput onoga od pre 30 godina će se teško ponoviti u dogledno vreme. Zato treba održati sećanje na taj rezultat, neka dan kada je Crvena zvezda sedela na tronu kraljice sportova bude inspiracija za neke nove generacije atletičara u crveno – belom. Neka iskra gori. Pa jednog dana, ko zna…

Povezane vesti

Komentari

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Slike
 
 
 
Audio i video fajlovi
 
 
 
  Subscribe  
Obavesti me o