Фудбалери са пола гаса демолирали Војводину у Новом Саду!

ВОЈВОДИНА – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 0:5 (0:2)

Колика год да је бодовна разлика између београдских и новосадских црвено-белих (чак 28 бодова у овом случају), овај двобој ће увек обиловати навијачким набојем и носиће са собом бреме „мини“ дербија између два града. Чак и у ситуацији када у протеклих осам међусобних сусрета имамо исто толико и победа, чак и када Војводина не зна за победу у плејофу. Што се временских услова тиче, разлику од апсолутног „потопа“ у Београду, неких 70 километара северније време је било идеално за игру. Сунчано, топло, без ветра.. није могло бити боље, све до почетка другог дела игре када је Нови Сад био обасут јаким пљуском. Ипак киша није сметала нашим момцима да приреде и „кишу“ голова у мрежи Новосађана.

Јучерашња победа Нишлија одгодила је прославу титуле нашег тима, али, верујемо не задуго. Управо због те јучерашње утакмице, у којој је домаћин био Пролетер, терен стадиона „Карађорђе“ није био баш у идеалном стању, што је у многоме отежавало пас игру оба тима. На вечерашњем мечу у нашем саставу су се нашла чак четири бивша играча Војводине, и то Бабић, Јованчић, Иванић и Павков. Са друге стране, на мегдан свом оцу, изашао је још једном Немања Милојевић.

У првих 15 минута меча видели смо половичну иницијативу оба тима – у првих 7-8 минута нашег тима, а потом и Новосађана. Добар део акција завршавао се у опасним зонама, испред оба гола, али без конкретних завршница, па ни озбиљнијих прилика. Тек смо у 19. минуту видели прву, ајде да кажемо, озбиљнију ситуацију пред нашим голом. Зукић је надмудрио Стојковића по левом крилу, дао себи нешто јачи фор што је омогућуло Борјану да отклони опасност и покупи ту лопту мало испред играча Војводине. Оно што смо могли да констатујемо јесте прилично слаба и безидејна игра изабраника Владана Милојевића у првом делу првог полувремена, упркос почетној иницијативи.

А онда, баш када се није очекивало, уследио је евро гол Милана Павкова, мајстора за такве голове. Двадесетдруги минут се играо, када је ваздушни дуел испред казненог простора добио Чаушић. Лопта је „легла“ Павкову на груди, који је пре пада на земљу лансирао у горњи десни угао гола Војводине. Роцков је парадом и благим качењем лопте само улепшао овај бриљантан потез. 0:1.

Невероватно, али истинито. Црвено-белима требало је само још три минута да би удвостручили предност. Марин шаље добар пас на крило ка Филипу Стојковићу и у наредна два потеза постижемо други погодак: на повратни пас Жулета, Вукановић реагује, такође из прве, и шаље лопту иза леђа немоћног Роцкова. Свакако најлепша акција на мечу, након које је на семафору стајало 0:2. Незадовољни навијачи Војводине већ тада су почели са терањем управе из клуба.

И то вам је Звезда. Нема је нигде, а онда „блицкриг“ и решавање питања победника већ у првих пола сата игре. Две акције и два гола. Или, да будемо прецизнији, једна акција и један велемајсторски потез.

У 31. минуту бележимо прву прилику коју Звезда није претворила у гол. Након центаршута Марина са десне стране, највиши у скоку био је Родић, али његов покушај главом са 10 метара одлази поред леве стативе. Руку на срце, деловало је као да би Роцков свакако одбранио тај покушај и да је ишао у оквир гола. Евидентно је било да се распламсала игра нашег тима након поготка Милана Павкова.

Након одличног десетоминутног периода, Звезда је „повукла ручну“ и смирено завршила прво полувреме. Три минута су била сасвим довољна да окарактерушу резултат првог дела сусрета одличним, уместо лошим. Предност од два гола разлике, па још на гостовању, за сваку су похвалу. Ипак, остаје утисак да поред тих голова готово ништа нисмо видели у првих 45 минута данас на „Карађорђу“, ни са једне, ни са друге стране. Поред тих голова, видели смо још само по једну полуприлику данашњих ривала.

Трудили су се Новосађани на паузи између два полувремена да колико толико среде терен, који је још од јуче у релативно лошем стању. Али, да ствар буде још и гора, онај „потоп“ из Београда с почетка извештаја, стигао је и до Новог Сада. Летњи дан претворио се у јесењи, што је још негативније утицало на игру.

У 46. минуту Нешковић је наивно покушао да исценира једанаестерац, а заузврат је добио само жути картон. Пре тога, у игру је ушао Ђуричин, уместо Ђурића.

У 50. минуту Војводина стиже до своје најбоље прилике. Лоша процена и интервенција Милуновића, умало је преполовила Звездину предност. Ипак, веома је прибран био Борјан, па је ушао у кретњу, па и шут Бојану Матићу и спасао Звезду примљеног поготка. Само минут касније, видели смо нову прилику Новосађана. Управо је Матић идеално упослио Зукића, између наших редова, Зукић је прихватио лопту, направио још пар корака ка Борјану, али погодио је само спољни део мреже.

Одличном игром Војводина је отворила друго полувреме, на нашу срећу, без промене резултата. Дозвала се наша дефанзивна линија памети, па су у корену сасецали покушаје сличних напада Новосађана. Остало је још само питање напада, с обзиром на то да ништа нисмо радили испред гола домаћина.

Увидео је то и Милојевић, па је увођењем Бена уместо Вукановића (60. минут), променио формацију на 4-5-1 са жељом да мало очврсне средину терена и потпомогне преносу лопте на офанзивну трећину терена.

А тај потез нашег стратега моментално се испоставио као пун погодак. Невероватно се Бен убацио у 65. минуту иза леђа одбране Војводине (што му је и ужа специјалност), а када је лопта код Марина онда се таква кретња награди велемајсторским пасом у простор. У пуном трку, Ел Фарду Бен је успео први да стигне до лопте, те да је са дозом велике мирноће пласира поред Роцкова у супротан угао. Још један веома леп гол нашег тима за огромних 0:3! Седамнаести лигашки погодак Бена ове сезоне!

Након краткотрајних проблема са повредом, Дејан Јовељић се вечерас вратио на терен, и то у 72. минуту уместо стрелца првог поготка, Павкова.

Како Милојевић кога уведе у игру, тако тај играч постигне погодак. Чаушић је шутирао оштро, по земљи са неких 20-ак метара, лопта је ишла ка Роцкову, али је Јовељић фантастичном реакцијом скреће с путање и погађа небрањени део мреже за 0:4. Играо се 78. минут. Ово је била друга асистенција Горана Чаушића на утакмици, чиме показује да полако, али сигурно улази у форму какву су навијачи очекивали од њега још од кад је изнова обукао црвено-бели дрес.

Недуго потом, Воша је могла и до почасног поготка. Избио је Матић испред Борјана, али је Милан и овај пут био успешнији. Минут касније, на другој страни поигравао се Марин испред шеснаестерца домаћих, али је његов шут на крају отишао преко гола.

На звиждуке са западне трибине, које је добијао готово при сваком контакту са лоптом, Мирко Иванић је имао прилику да одговори у 86. па и 87. минуту. Најпре је његов шут из непосредне близине изблокиран, да би минут касније тукао са дистанце солидно, али преко гола.

Ипак, у 90. минуту, његов колега по капитенској траци Војводине, Душан Јованчић, био је оборен у петерцу домаћина за најстрожу казну. Бен шмекерски дозвољава Јовељићу да изведе једанаестерац, а овај му захваљује својим другим голом на мечу за 0:5. Прочитао је његов шут Роцков, закачио лопту, али попут шута Павкова из првог дела, недовољно да спречи најгоре по његов тим.

 

Рекло би се да смо данас гледали прилично мирну утакмицу, без пуно тензија и прекршаја. Резултатски потпуно незанимљиву. Наша екипа је питање победника решила за само три минута првог полувремена. Војводина је на све начине покушала ту предност да преполови на почетку другог дела игре, али успели смо не само да одбранимо те насртаје, већ и да удвостручимо предност (па и преко тога). Можда је деловало да Војводина може да угрози наше вођство из првих 45. минута, можда су се неки прибојавали чак и сценарија са Бановог брда, али наши играчи и стручни штаб доказали су да су грешке најбољи учитељ. Поучени искуством из прошлог викенда, успели смо да задамо и коначне ударце противнику. Реализација нашег тима данас је била беспрекорна, а када резултатски разбијете Војводину усред Новог Сада, онда  било каквим критикама нема места. Пред младим играчима домаће екипе остаје још много простора за рад и напредак. Али, данас су наишли на Звездину машинерију и ту ништа осим пораза нису могли да очекују. Наши момци по победу дођоше и победу узеше. А тиме су обезбедили себи прилику да пред својим навијачима, у недељу (5.5.) и математички обезбеде титулу шампиона Србије евентуалном победом над Младости.

 

Стадион: „Карађорђе”. Судија: Милош Миловановић Помоћници: Дејан Димитријевић, Милан Минић. Жути картони: Нешковић, Матић (Војводина), Бабић (Црвена звезда) – Стрелци: 0:1 Павков (22. минут), 0:2 Вукановић (25. минут), 0:3 Бен (65. минут), 0:4 Јовељић (78. минут), 0:5 Јовељић (90. минут)

Војводина: Роцков, Граовац, Саничанин, Веселиновић, Деветак, Митошевић, Ђурић (од 46. Ђуричин), Милојевић, Зукић (од 82. Месаровић), Нешковић (од 74. Срећковић), Матић. Тренер: Радован Кривокапић

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Борјан, Стојковић, Милуновић, Бабић, Родић (од 79. Гобељић), Чаушић, Јованчић, Иванић, Вукановић (од 60. Бен), Марин, Павков (од 72. Јовељић). Тренер: Владан Милојевић