Звезда је господар Суперлиге! Раднички преслишан, титула се већ слави!

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – РАДНИЧКИ (Н) 3:0 (2:0)

Дан одлуке стигао је на адресу Љутице Богдана 1а – меч који је у многоме одлучивао о томе ко ће бити нови (стари) првак Србије у фудбалу. Сусрет две екипе које су у текућем делу сезоне највише показале, сусрет првопласираног и другопласираног, сусрет који се са пуним правом може назвати дербијем шампионата. Меч је одигран по благо кишовитом времену, па је сваки пас или шут по земљи добијао додатно убрзање, а температура у нашем главном граду била је 8 степени.

На срећу широког фудбалског аудиторијума наше земље, тренери оба тима нису имали озбиљнијих кадровских проблема, па су извели оно најјаче са чиме располажу. Тренер Владан Милојевић извео је састав који комотно може играти у две формације, по потреби – 4-2-3-1 или 4-1-2-1-2. Посета пред почетак меча била је више него мизерна за стандарде Црвене звезде. Можда разлози томе леже у лошем времену и протестима, али ништа од тога не би требало да спречи било ког навијача нашег тима да подржи екипу можда и у одлучујућој битци за титулу.

Већ у четвртом минуту сусрета видели смо прву велики прилику за наш тим. Марко Марин је у свом стилу, велемајсторски нашао рупу у одбрани гостију и упослио Родића који стиже до лопте нешто пре Ристића. Нажалост, није успео да погоди мрежу, искоса са леве стране, а стиче се утисак и да га је голман фаулирао. Недуго потом, ударац је опробао и Јованчић, али је лопту лако укротио чувар мреже гостију.

Много је претрчао Милан Родић по левој страни у првих десетак минута сусрета. У готово свакој акцији претио је убацивањима иза леђа противничке одбране.

Другу спорну ситуацију на мечу видели смо у 13. минуту, у нашем казненом простору. Фантастичну лопту од Дринчића добија Грбић на десној страни, враћа је у казнени простор ка Којашевићу који из прве шутира и погађа Милуновића. Гости су тврдили да је Немању лопта погодила у руку.

Након гужве у шеснаестерцу Радничког из 15. минута, шутирао је Јованчић из добре позиције, али сјајно тај шут зауставља Боривоје Ристић. Истакао се и само минут након тога када је одлично ушао у кретњу Иванића и спречио га у постизању поготка. Пет минута притиска Звезде, па пет минута Радничког, па је опет дошао ред на црвено-беле. Врло динамичан меч смо гледали у првој трећини полувремена. Временом се и посета поправила, али и даље није била задовољавајућа. А шансу из категорије стопостотних забележили смо и у 18. минуту сусрета: поново Иванић бежи одбрани Радничког, из нешто боље ситуације него малочас још једном погађа Ристића. Овог пута, лопта се одбија до Боаћија који шутира право у Црномарковића и лопта одлази у корнер. Тада су наши играчи тражили једанаестерац због евентуалног играња руком. Могло се рећи да је срећа била савезник гостију у првих 20 минута сусрета.

Након тих неколико спорних ситуација пред оба гола, Новак Симовић се напокон огласио и показао на белу тачку после прекршаја Којашевића над Душаном Јованчићем. Играо се 23. минут када је лопту у руке узео Ричмонд Боаћи и рутински савладао Ристића за 1:0.

Хтео је Раднички брже боље да се врати резултатски у утакмицу, везали су неколико корнера, а један им је умало донео изједначење. Ударац Црномарковића главом у 26. минуту фантастично је зауставио Борјан.

Због оштрог старта над Стојковићем, Којашевић је добио жути картон у 32. минуту. У периоду од прилике Радничког па надаље, црвено-бели су успели да умире игру и поврате посед лопте. Доста опасан из другог плана вечерас је био Мирко Иванић, који се нашао у неколико полуприлика. У првом делу сусрета, од њега је успешнији сваки пут био Боривоје Ристић. Претње гостију биле су јалове, најјаче оружје (прекид) није их најбоље служио у првих 45 минута, па су створили тек једну прилику пред Борјановим голом (упркос значајном броју корнера и прекида из којих се могао упутити центаршут).

У последњим тренуцима првог полувремена, у периоду мирније игре оба тима, уследила је још једна мајсторија Марка Марина. Велеслаломом је провозао готово целу обрану Радничког, а на крају и голмана Ристића који га обара, а Новак Симовић се није двоумио и по други пут је показао на белу тачку. Овај пут је лопту на њу ставио стандардни извођач најстрожих казни, Ел Фарду Бен, који попут Боаћија, рутински погађа мрежу Нишлија за 2:0. На северној трибини нашег највећег стадиона, већ се славила нова титула.

Све у свему, Црвена звезда је прво полувреме дербија кола одиграла рутински – постигла је два поготка (оба са беле тачке), имала још неколико изгледних прилика, а гостима је дозволила да се похвале само једном приликом за постизање гола. У моментима када би се екипа Радничког наоштрила и пребацила тежиште игре на нашу половину, момци у црвено-белом су знали да стану на лопту, смире ситуацију, а потом је и преокрену у корист свог тима.

Иако се очекивало да Раднички крене на све или ништа, 48. минут нам доноси нови погодак Црвене звезде. Након одличног паса Бена, Ричмонд Боаћи прихвата лопту, и из нимало лаке ситуације, уз мало среће погађа мрежу за убедљивих 3:0. Данас је нападач пореклом из Гане показао и доказао да се враћа у стару форму! Након овог поготка нико на стадиону није сумњао у освајање кључна три бода црвено-белих.

Наш бивши играч, Саша Стојановић на терен је ушао у 54. минуту и побрао симпатије београдске публике. Недуго потом, жути картон због повлачења с леђа добио је Бранко Јовичић. Да Лалатовић није био задовољан ни игром, ни резлтатом показала је и друга измена екипе у плавој опреми: Петар Петровић уместо Ранђеловића.

Тек у 60. минуту видели смо ново узбуђење на утакмици – након одличне акције нашег тима, сам са леве стране остаје Мирко Иванић, који мајсторски гађа десни угао Ристићевог гола, али није имао среће. Који секунд касније, уместо њега на терену се нашао Вељко Симић. Са друге стране, у 65. минуту Ненад Лалатовић извршио је и последњу измену: Јовановић уместо Бондаренка.

И у том периоду утакмице црвено-бели су зналачки оборили темпо игре, па се тако апсолутно ништа опасно по наш гол није десило. Потпуно је опао морал играчима у плавим дресовима, па се још тада чинило да неће моћи ни до почасног поготка.

Након Иванићеве прилике, ништа се вредно помена није дешавало на стадиону „Рајко Митић“, све до 74. минута, када је на ново одлично додавање Марина, данашњи двоструки стрелац Боаћи траљаво шутирао. Након те прилике, на терен је управо уместо њега ушао Милан Павков. Не зна се ко је добио више овација и аплауза.

Коначно су Нишлије мало преузеле иницијативу, али и та иницијатива им је стварала само проблеме, јер су морали да одрже концентрацију како би бранили опасне контранападе нашег тима. Нешто мало пред крај сусрета, шут из слободњака, са велике удаљености опробао је и вечерас солидни Дринчић, али поред гола.

До краја сусрета, игра се умртвила до нулте тачке, сви актери су једва чекали последњи судијски звиждук.

Црвена звезда је данас свима доказала и потврдила да је без премца најбољи тим у Србији. У, сложићемо се, одлучујућој утакмици шампионата, до ногу је потукла првог пратиоца, екипу Радничког из Ниша. Овом победом, на само шест кола пред крај првенства, наш тим има огромних седам бодова вишка и бољи међусобни скор од, највероватније будућег вицешампиона земље. Црвена звезда је читавих 90 минута изгледала као тим који зна шта жели, па су сви на стадиону већ почетком другог полувремена задовољно трљали руке и започели прославу нове титуле нашег клуба. Победу црвено-белих скројили су фантастични Ричмонд Боаћи са два поготка, односно веома конкретни и по гол гостију опасни Марин и Бен. Ништа мање овој победи нису допринели ни играчи који нису имали конкретан учинак, попут веома расположених Мирка Иванића и Душана Јованчића. Евентуалне рупе на средини, стандардно успешно је покривао Бранко Јовичић, па када се све то узме у обзир, одбрана и није имала много посла вечерас.

Београд – Стадион Рајко Митић. Судија: Новак Симовић Помоћници: Срђан Милутиновић, Матија Олајош Нађ. Жути картони: Јовичић (Црвена звезда); Црномарковић, Којашевић (Раднички) Црвени картони: – Стрелци: 1:0 Боаћи (23. минут), 2:0 Бен (45. минут), 3:0 Боаћи (48. минут)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Борјан, Стојковић, Савић, Милуновић, Родић, Јовичић, Јованчић (од 83. Чаушић), Иванић (од 61. Симић), Марин, Бен, Боаћи (од 75. Павков). Тренер: Владан Милојевић.

Раднички: Ристић, Ђорђевић, Панков, Црномарковић, Тодоровски, Бондаренко (од 65. Бондаренко), Дринчић, Којашевић (од 54. Стојановић), Ранђеловић (од 59. Поповић), Грбић, Хаскић. Тренер: Ненад Лалатовић