Moja Crvena Zvezda
FeaturedVažne vestiБлоговиВажноВладимирНајновијеФудбал

Разоткривање: 10 одговора на 10 тачака др Владимира Вулетића

Руководство Фудбалског клуба Црвена звезда упутило је званичан захтев надлежним органима Фудбалског савеза Србије за признавање титуле која је 1946. године освојена у тадашњој НР Србији. Званичног става српске кровне фудбалске организације и даље нема, а ни други клубови нису изашли са својим ставом, изузев челника једног клуба. Чак ни у томе не би било ничега лошег, јер свако има право на своје мишљење и став, али овде је у питању нешто сасвим другачије.

Наиме, потпредседник ФК Партизан др Владимир Вулетић изашао је у јавност и Звездин захтев за признавање шампионске титуле из 1946. године „оспорио“ у 10 тачака. Ни у томе не би било ничега чудног, али ту долаимо до суштине ствари. Морамо се вратити у недавну прошлост.

Прича о шампионату 1946. започела је почетком 2017. године. И управо првог дана месеца фебруара 2017. године на приватној телевизији „ТВ Партизан“, емитована је 71. епизода емисије „Партизанов весник“. Главни и одговорни уредник ове емисије, која се сваком својом епизодом превасходно бави нашим клубом, Жељко Пантић бавио се датом темом и изнео гомилу у најмању руку полуистина. Па чак и када би ту беседу сврстали под категорију личног става „уметника“, мора се приметити да је господин др Вулетић, две године касније, славодобитнички пред медије изашао са „бајатим“ текстом, да не кажем плагијатом само са употребом другачијих стилских фигура. Суштина је иста и јасно је да се „чорба кувала“ у истој кухињи и фебруара `17. и марта `19.

Овде морам позвати све вас који имате сат времена вишка у свом животу, да на интернету пронађете наведену емисију комшијског весника и упоредите је са недавним излагањем борца за правду и истину др Владимира Вулетића.

Али, кренимо редом и обрадимо све изнесене тврдње новонасталог плагијата:

– Тачка 1:
др Владимир Вулетић: У овој тачки помиње се датум оснивање ФК Црвена звезда и помињу се борбе на Сремском фронту, ослобађање злоглашног логора Јасеновац и мечеви Црвене звезде са репрезентацијом Енвер Хоџине Албаније.
Одговор: Доктор Вулетић познаје историју, тј. датум оснивања ФК Црвена звезда и то је позитивнo. Међутим, у његовом излагању уочава се тенденција да се датум оснивања Црвене звезде излаже руглу јер ратне страхоте још нису биле окончане. Подсетићемо ванредног професора правне историје да је Београд ослобођен 20. октобра 1944. године и да се готово пола године касније живот у Београду враћао у нормалу колико год је то било могуће. Истина јесте да су борбе на Сремском фронту започеле већ 21. октобра `44. а да је фронт пробијен 12. априла `45. али нити у једној речи не казује се да су управо генерали који су шест месеци након пробоја фронта формирали ЈСД Партизан у највећој мери слали српску децу да гину у сремској равници. Исто тако нејасно је и помињање јасеновачког стратишта у конотацији с Црвеном звездом. Да не улазимо дубоко у историју поменућемо само да су 2. односно 3. маја 1945. године на место страдања српског народа прве ушле стрељачке чете 1. батаљона 4. српске бригаде 21. српске дивизије Југословенске армије.
Др Вулетић помиње и сусрет Црвене звезде са репрезентацијом Енвер Хоџине Албаније, као први званични меч нашег клуба. Да не улазимо у расправу, довољно је приказати списак сусрета које је наш клуб одиграо у датом периоду, до краја маја `45.:
04.03.1945. I Батаљон II Бригада КНОЈ-а 3:0
11.03.1945. Енглеска Војна Мисија 12:0
18.03.1945. Репрезентација Скопља 4:1
25.03.1945. Репрезентација Београда 3:3
28.03.1945. Албанија 11:2
01.04.1945. ЖАК (Суботица) 4:2
02.04.1945. УСАОС 3:0
22.04.1945. Репрезентација Тиране 5:2
29.04.1945. Репрезентација Београда 8:4
11.05.1945. Репрезентација БиХ (Сарајево) 8:1
20.05.1945. Репрезентација Баната 4:1
25.05.1945. Металац (Београд) 14:1…

– Тачке 2 и 3:
др Владимир Вулетић: Истиче да је по одлуци ФИСАЈ-а први шампионат планиран да почне 11. августа 1946. и да су сви окрузи морали да дају своје представнике за прво првенство послератне Југославије. Наводе се и учесници такмичења, као и податак да је београдски Металац годину дана раније био шампион у истом рангу испред Црвене звезде.
Одговор: Квалификациона такмичења за прво првенство Југославије започела су такмичењима у градским окрузима. Црвена звезда је 30. септембра `45. стартовала у Првенству Београда група „Дунав“ и остварила следеће резултате Железничар 18:0, Слобода 9:0, Дрводељац 4:3, Борац 8:2, Врачар 18:0, Графичар 10:1 и Металац 1:1. На завршно првенство Београда пласирали су се Црвена звезда и Металац (данашњи ОФК Београд) са 13 бодова и екипа Борца са 10.
Завршно првенство Београда играло се од 17. марта до 4. маја 1946. Наш клуб је постигао следеће резултате: Раднички 4:0, Борац 4:1, Металац 1:1, Београд 4:0 и Сремац 2:1. Црвена звезда и Металац са девет освојених бодова пласирали су се на Првенство НР Србије као пропласиране екипе, а Металац је због бољег гол коефицијента био боље пласиран. Управо ту чињеницу Вулетић користи као аргумент да је Металац био шампион у истом рангу такмичења као и нешто касније Звезда, само се поставља питање како је Завршно првенство Београда исти ранг са Првенством НР Србије.
Првенство НР Србије играло се од 19. маја до 30. јуна `46. Резултати Црвене звезде: Борац Чачак 1:2, Раднички Крагујевац 2:1, Јединство Смедерево 8:0, Металац Београд 1:0 и Железничар Ниш 4:1. Са осам освојених бодова Црвена звезда је постала ШАМПИОН НР СРБИЈЕ испред нишког Железничара који је имао шест бодова.
Овде би морали и да поставимо питање како је ФК Партизан који је основан октобра `45. прогуран директно у прво првенсво ФНР Југославије без иједне утакмице, а могао је бити прикључен и током Завршног Првенства Београда, а и током Првенства НР Србије.

– Тачке 4, 5 и 6:
др Владимир Вулетић: Овде се др Вулетић бави политичким уређењем НР Србије и вези са фудбалским такмичењима, као тријумфу суботичког Спартака на територији данашње Војводине:
Одговор: По уставу ФНР Југославије из 1946. НР Србија у свом саставу има АП Војводину и косовско-метохијску област, али у новембру 1944. одржано је Прво заседање Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС) по којем је основана Федерална Држава Србија, а по том принципу формирана су првенства Србије и Војводине као различита такмичења истог ранга, тј. и једно и друго такмичење давали су представника у Првом првенству послератне Југославије. Мора се поменути и исти принцип у тадашњој НР Хрватској која је за победника имала сплитски Хајдук, а Кварнер из Ријеке (данашња НК Ријека) је била побендик области Далмације у Хрватској. Све наведено даје одговор и на тријумф Спартака на територији АП Војводина.

– Тачка 7:
др Владимир Вулетић: Овде се др Вулетић поново бави историјским чињеницама.
Одговор: Већина наведених тврдљи др Вулетића је већ објашњена, али нејасно је помињање Блајбурга. За оне који не знају Операција Блајбург се догодила маја 1945. године. Блајбург је погранично место између данашње Словеније и Аустрије где су припадници Југословенске армије ликвидирали велики број усташких злочинаца. А можда помињање ове операције има везе са чињеницом да су некадашње ведете клуба којег дотични сада представља били у периоду `41.-`44. чланови тзв. репрезентације геноцидне творевине НДХ.

– Тачка 8:
др Владимир Вулетић: Као и некада Жељко Пантић, др Вулетић помиње Црвену звезду као одговор „београдске мангупарије“ на загребачко оснивање Партизана. Такође, наводи и разлоге због којих Паљртизан није учествовао у републичким превенствима (наводи неистинити број учесника) и тврди да је НР Србија у првом првенству послератне Југославије имала три представника.
Одговор: Кренимо редом. „Београдска мангупарија“ није настала због Партизана, већ као одговор на клуб који у Београду није сматран београдским. Чињеница је да Партизан по свом оснивању није могао да нађе нити играче, нити навијаче у редовима београдске популације, па су и једни и други „увожени“ из крајева широм Југославије.
Прича о „загребаком Партизану“ није потекла из Црвене звезде већ је изнео Томислав Црнковић. Сви који не знају Томислав Црнковић је у серијалу „Фудбал, ногомет и још по нешто“ изнео тврдњу да је идеја о формирању војног спортског клуба проистекла у оквиру 32, загорске дивизије која је тада деловала на подручју Загреба. Такође, Томислав Црнковић је рођен у Котору 1929. године. Фудбалом је почео да се бави у загребачком ХАШК-у код легенде Ице Хитреца, а 1943. године се придружио партизанима. После рата наступао је загребачке клубове Металац и Динамо, аустријски ЛАСК и швајцарски Сервет. Дрес репрезентације Југославије облачио је 51 пут. Учествовао је на Олимпијским играма 1952. и на два Светска првенства 1954. и 1958. године. Томислав Црнковић је преминуо у Загребу 2009. године.
Вулетић истиче да су у првом првенству послератне Југославије учествовала три клуба са подручја Србије (победник округа НР Србија, победник округа АП Војводина и представник Југословенске армије). Ово је апсолутно нетачан податак. У првенству ФНР Југославије за сезону 1946/47 са подручја НР Србије учесвовали су Црвена звезда, Спартак Суботица, „14. Октобар“ Ниш (некадашњи Железничар) и Металац. Ти клубови су кроз такмичења обезбедили пласман, док је Партизан био представник Југословенске армије и административним путем уведен у такмичење.

– Тачка 9:
др Владимир Вулетић: Следи повезивање звездиног захтева са признавањем титуле сплитском Хајдуку коју је учинио ХНС. Истовремено, подругљиво пита зашто Звезда не тражи и три титуле предратног клуба СК Југославија.
Одговор: Што се тиче Хајдука и његове титуле, то је реалност која је у Хрватској учињена.
Што се тиче предратног клуба СК Југославија, сви који не знају то је најбољи београдски предратни клуб уз екипу БСК-а. Основан је 1913. године под именом СК Велика Србија, а након Великог рата и формирања Краљевине СХС, преименован је у СК Југославија. Априла `41. окупацијом земље име клуба је било неприкладно за окупационе власти па је клуб поново променио име у СК 1913. Јасно је зашто др Вулетић злурадо помиње везу Црвене звезде и СК Југославије, а не нпр. СК Велика Србија или СК 1913. Ипак, веза између данашње Звезде и предратног клуба је веома дуга прича, а о њој смо већ и писали.

– Тачка 10:
др Владимир Вулетић: На крају „тачкастог“ излагања помиње нечасна непочинства у покушају да се дође до шампионске титуле.
Одговор: Господине де Владимире Вулетићу, како називате дешавања из шампионата СФР Југославије за сезоне 1985/86 и 1986/87? Тадашње титуле које су освојили ФК Црвена звезда и ФК Вардар Скопље одлукама Суда удруженог радног народа СФР Југославије додељене су клубу чији сте Ви представник. Да ли се дичите тим трофејима и сматрате их својим?

На крају, без обзира какву одлуку буду донеле овлашћене службе ФСС-а, мора се истина изнети у јавност и да полуистине изнешене поетком 2017. године од стране Жељка Пантића и ове данашње, буду разоткривене.

Повезане вести

7 comments

Gogi мар 19, 2019 at 23:41

Ma traziti sve i ovu iz 1946 i onu iz 1986…Treba pokrenuti i pitanje titule iz 1999 i one koju je Obilic ukrao,terajte sve do kraja…Ako se stoka buni i napada nas onda dopisati i te titule od SK Velika Srbija nek’ pocrkaju crni sektasi i lopurde…Neka se zapitaju kako su osvojili tu prvu titulu a ubaceni u ligu mimo svih pravila,pa onda te 2 titule koje su ukrali Zvezdi i Vardaru,pa ta titula iz 1999,pa onih 6 „Toletovih“,pa ova kradja pre par godina iz 2017,a bilo je jos sigurno nekoliko kradja od 92 do danas u reziji crnih sektasa,krali su gde su stigli a sada glume neko postenje…Neka se pokriju usima bre…Traziti sve sto nam pripada i tacka!

Reply
Milenko CZV мар 19, 2019 at 15:44

Mene najviše boli titula Obilića,ta treba da se upiše nama bez razmišljanja!

Reply
Vladimir мар 19, 2019 at 16:23

Око те титуле Обилића сви знају све, а нико не зна ништа. Једноставно никада нико није смео да изнесе праву истину и тако ће очигледно остати довека.

Reply
Voja Petrovic мар 19, 2019 at 13:36

Zasto ovo nisu preneli ostali mediji???Zasto dozvoljavate antizvezdasku kampanju godinama,Tegeltija,Pantic,Vuletic,dokle cemo cutati???Zasto ne objavite biogeafiju Artura Takaca,gde pise da je Franjo Tudjman dao ime JSDP?

Reply
Vladimir мар 19, 2019 at 13:39

Колеге са братског портала „czbgtv.com“ су пренеле текст у целости на чему им се захваљујемо.

Reply
Vladimir мар 19, 2019 at 13:42

А што се тиче имена комшијског нам клуба са друге стране Топчидерског брда, нису нам у опсегу интересовања. Њихова историја је њихова брига, понос или срамота, али у моменту када крене лавина неистина и полуистина, дужни смо да одговоримо и предочимо јавности ко је, шта и када радио.

Reply
djoledjoleko мар 19, 2019 at 11:15

Dosta mlak odgovor na bezobrazluk debelog lazova. Zamislite besramnika koji pominje Jasenovac, a pola reprezentacije zlocinacke NDH se preselilo u redove Partizana. Dakle,osnivanje Partizana se nije cekalo zbog partizana,nego da bi pala NDH pa da se ustaski reprezenti i zabavljaci poglavnika presele u Beograd (Sostaric,Bobek,Rupnik,Glazer,Metekalo,Brozovic..). Sto se navijaca tice,dovoljno je objasnjenje Bate Stojkovica o razlozima zbog kojih je navijao za Zvezdu..Kako jednom rece,u posleratnom periodu u Beogradu niko nije i navijao za bilo koga drugog osim za Zvezdu..Treba otvoriti i pitanje tri administrativne titule Partizana,dvije koje pominjete i trece koja se zaboravlja a koja im je dodijeljena 1999..Takodje,pitanje oduzimanja titule Obilicu jer je prije neki dan clan te ekipe jasno naveo cinjenice koje govore da je prvenstvo bilo namjesteno..

Reply

Leave a Comment