Јуниори (У-18) и кадети (У-16), нашег хокејашког клуба, завршили су своје овосезонско такмичење у оквиру ИХЛ такмичења. Тачније, обе селекције завршиле су све што се тиче клупског такмичења јер на домаћој сцени ове селекције неће имати могућност да се такмиче пошто немају противнике. Овом тематиком ћемо се позабавити у другом делу текста, након што сумирамо утиске у ИХЛ такмичења.
Што се тиче кадета, они су ову сезону одиграли доста слабије у односу на прошлогодишњу и на крају су иступили из овог такмичења јер нису одиграли довољан број утакмица, па тако неће ни учествовати у плеј-офу. Разлози лошијих резултата ове селекције, по речима тренера Марка Јулоског, леже пре свега у томе што ова селекција није имала довољно термина у леденој хали Пионир, а онда и у томе што је за време распуста, када су нека путовања на утакмице требала бити органозована, 70% екипе било на скијању. Трећи, и можда највећи, разлог лежи у томе што ове сезоне Звезда у овој категорији није више имала носиоце игре, као у прошлој. Наиме, Поповић, Гвозденовић и Младеновић су прошле сезоне имали заједно 100 поена, па је очигледно да су више него недостајали чети Марка Јулоског, тако да се бољи резултати на регионалној сцени и нису могли очекивати.
Јуниори, које је и ове сезоне предводио тренер Ненад Милинковић, одиграли су једно веома добру сезону у ИХЛ такмичењу. И поред мањих кадровских проблема, Звездини јуниори су сезону завршили на 4. месту након што су у задњој утакмици победили Олимпију у Љубљани, након продужетака. Чета тренера Милинковића је ове сезоне имала још неких сјајних утакмица, а пре свега треба издвојити победу у Јесеницама против екипе која је тренутно прва до 18 година. Очито да је у нашој екипи постојао огроман потенцијал, али и јуниори су морали да одустану од плеј-офа, а разлог је припрема за Светско првенство, па тако неће имати прилику да покажу колико заиста могу.
На крају морамо да се дотакнемо оног најважнијег. Ни кадети ни јуниори ове сезоне неће имати прилику да освоје Државно првенство Србије јер немају нити једног јединог конкурентау свом узрасту. Наравно, сви би требало да седну и запитају се зашто је то тако, а пре свега Савез за хокеј на леду Србије. Очито је да савез не чини готово никакав помак да помогне клубовима да опстају на хокејашкој сцени, па онда долазимо да оваквих апсурда да кадети и јуниори имају само по једну екипу у држави (Звездину), а ни сениори нису далеко (ту је поред Звезде још само Војводина) и велико је питање да ли ће и они одиграти првенство јер је за исто потребно четири екипе. Било би интересантно чути шта на све ово има да каже председник Савеза, г. Марко Миловановић, који је, приде , ове сезоне издејствовао забрану за селекције до 14 година и онемогућио им да се такмиче у иностраним лигама (о томе смо опширно писали током прошлог лета). Да ли Савез, на челу са председником, има визију и ако има, која је то визија што се хокеја тиче? Ћутање и прикривање тренутног стања нас неће одвести нигде. Нешто се мора померити са мртве тачке, али пре свега о тој теми треба разговарати отворено и без икаквих личних сујета. Недавно су хокејаши до 20 година показали да овај спорт има будућност, али не сме се дозволити да то буде изолован случај, него се мора размишљати о млађим генерацијама које ће у ближој и даљој будућности бити носииоци српског хокеја на леду.
Колико ће челници клубова и Савез учинити да се стање поправи, остаје нам да видимо. До тада, можемо само да пожелимо овим младим хокејашима пуно среће са жељом и надом да ће стање у спорту, којим се баве, ускоро ипак бити боље.
(извор: czbgtv.com)
