Најава 3.кола Топ 16 фазе Еврокупа: Валенсија – Црвена звезда

У трећем колу групе Г Топ 16 фазе Еврокупа кошаркаши Црвене звезде гостују, у последњих пар година, свом омиљеном домаћину – Валенсији, екипи која се налази у одличној форми у овом такмичењу, забележивши шест узастопних победа и лидер је новоформиране групе са скором 2-0.

Када је реч о историјату треба рећи, да ово неће бити први пут да се ове две екипе састају у Еврокупу. Претходни пут се то десило у сезони 2008/2009, када је наше кошаркаше, у свом првом мандату предводио Светислав Пешић. Валенсија је тада забележила две победе. У Београду је била убедљива 85:73, док су на гостовању наши кошаркаши пружили јак отпор па су тек након велике борбе морали да пруже руку бољем- 82:80. Од тада су се ствари доста промениле, пре свега у нашим редовима, те је Звезда против наредног противника забележила 4 узастопне победе у Евролиги. Проше године је у Валенсији блистао Џејмс Фелдин који више није наш играч, али ту су нека нова лица довољно квалитетна да наставе тамо где је Фелдин стао.

Екипа Валенсије своје утакмице игра у легендарној дворани “ Ла Фонтета“ и троструки је освајач Еврокупа, а једном су били прваци Шпаније, и то помало изненађујуће пре две године када су почистили екипу Реала, након што су неочекивано изгубили у финалу Еврокупа од Уникахе. Од тада до данас, Валенсија је претрпела минималне промене у саставу. Окосницу чине црногорски репрезентативац, и један од најкомплетнијих центара данашњице, Бојан Дубљевић, добро познати и искусни Фернандо Сан Емтерио те Вил Томас, Сем Ван Росом и Рафа Мартинез. Из прошлогодишњег састава недостају Ерик Грин и Тибор Плајс.
Валенсију, од ове сезоне, са клупе предводи Хаиме Понсарнау који је радио седам сезона у Манреси док је последње две провео на клупи Валенсије као асистент Педру Мартинезу и Ћус Видорети. Под Понсарнауом Валенсија бележи сасвим солидне резултате. У Ендеса лиги дели 5.место са екипом Тенерифа уз скор 10-6, а у Еврокупу је тај скор одличних 8-2. Оба пораза у Еврокупу су доживели на гостовањима – Зениту и Асвелу. У недељу, у оквиру Ендесе су победили, уз мање проблеме, и евролигаша Гран Канарију резултатом 83-67, предвођени сјајним Дубљевићем коме су помогли Вил Томас, Ван Росом и Гиљем Вивес.
Управо је Дубљевић алфа и омега Валенсије већ годинама и може се рећи да је у редовима нашег наредног противника доживео апотеозу после освајања титуле, где је био најбољи играч финалне серије. Прошлу сезону је, помало и очекивано, одиграо у нешто слабијој форми док ове поново доминира те ће против нас бити у прилици да постане најбољи офанзивни скакач у историји Еврокупа. Дубљевић ове сезоне у Еврокупу бележи просечно 10,7 поена уз добре проценте шута (2п-42,9% и 3п-48,4), 5,7скокова, 2,6 додавања и 1,1 крађу. Одликује га добра леђна техника и игра на ниском посту као и добар шут за три поена а није му страно и да упути добру повратну лопту. Најефикаснији играч Валенсије је Вил Томас, који је ту већ пар сезона, а против нашег клуба је играо и у дресу Уникахе. Томас игра, углавном, на позицији 4 и бележи просечно 12,8 поена (2п-65,7%, 3п-51,9%) уз 3,5 скокова. Осим што одлично шутира ове сезоне, уме да одигра на ниском посту. Често се дешава да добије лопту близу рекета одакле или „зида“ или се окреће па „лицем“ напада кош. Сем Ван Росом ове сезоне, услед дугог одсуства Диоа (уз Дубљевића најзаслужнији за титулу) диригује игром Валенсије и бележи добре бројке. Убацује просечно 10,3 поена (2п-58,1%, 3п-55%) док асистира 5,6 пута на утакмици. Одмењује га Гиљем Вивес који нема тако добре бројке али уме да заблиста ако му се укаже прилика. Од староседелаца, искусни Мартинез и Сан Еметерио немају више онај утицај на игру Валенсије већ више помажу са клупе, али као и у случају Вивеса, имају и даље довољно квалитета да искористе и најмању непажњу противника. Антоан Дио се опоравио и добија дозирану минутажу за сад.
Када је реч о појачањима, Валенсија је ове сезоне састав ојачала француским крилом Лаберијем, центром Тобијем и беком Метом Томасом. Томас је, уз презимењака Вила, најефикаснији код Валенсије. Бележи 12,3 поена у просеку (2п-55,1%, 3п-39%).Игру базира пре свега на шуту за 3 поена. Тоби је висок 2.13 цм, и шансу добија са клупе. Завршава углавном око обруча, уме да се извуче и шутне за 3 поена а и други је скакач екипе са 4,5 скокова у просеку. Лабери није међу најопаснијим поенетерима, бележи их 8 у просеку, играч је солидних физичких предиспозиција и значајан је пре свега за скок домаћина (3,9).
Што се тиче тимских параметара, Валенсија је нешто ефикаснија од Звезде (84,2 – 81,8) али и прима мање поена по утакмици ( 75,6 – 76,5), те боље асистира (21,3 – 19,1) и краде више лопти (7,5 – 6,4). Звезда је доминантија у скоку (35,6 – 32,1) и блокадама (3,6 -1,5) као и у одбрани на шуту. Противници против Звезде шутирају за 2 поена 49,7% док против Валенсије имају 54% шута за два поена. Противници против Звезде за 3 поена шутирају 32,6 % док против Валенсије то чине 36%. Оно о чему се посебно мора повести рачуна јесу проценти са линије за слободна бацања. Валенсија шутира врло добрих 80,3% док су наши кошаркаши на том пољу у највећем заостатку у односу на противника јер шутирају само 68,8%.

Валенсија дефинитвно представља једног од најјачих овосезонских противника и у најужем је кругу фаворита за освајање Еврокупа. Црвена звезда у среду не може много тога да изгуби али може много тога да добије. Од наших кошаркаша се очекује да, пре свега, поправе утисак из првог полувремена утакмице у Малаги јер Валенсија сигурно неће пропустити да казни тако млак и деконцентрисан улазак у меч. Осим концентрације, која мора бити на највишем могућем нивоу свих 40 минута, наши играчи ће морати много боље да затворе приступ рекету, како се не би понављале сцене из Малаге и Лакташа када су противнички играчи неометано поентирали из рекета што из продора, што из офанзивних скокова. Посебна пажња се мора обратити и на проток лопте противника из којег најчешће поентирају за 3 поена. А то чине изузетно добро о чему сведоче проценти шута. Такође, центри Валенсије, иако одличног индивидуалног квалитета, не одликују се претерано добром заштитом обруча и нешто су спорији у кретњама па би наши играчи могли покушати да искористе тај недостатак.
Све у свему, Валенсија, као и Уникаха, није екипа код које треба ићи са белом заставом и треба покушати свим силама да се дође до победе.
У наш састав се, после лакших повреда и паузирања против Игокее, враћају Мајк Цирбес и Били Берон док Лазић и Кешељ, због повреда, неће путовати са екипом.

Валенсија, Хала „Ла Фонтета“
Среда 20.45, Спорт Клуб