Изгледа да су неки људи спремни да униште све што се у српском хокеју уништити може.
Поштовани љубитељи најбрже колективне игре на свету, хокеја на леду,
како ствари стоје, највероватније је да ће те колективно, великом брзином, престати да пратите овај прелепи спорт ако се нешто радикално и драстично не промени у њему. Наиме, писали смо прошле сезоне, па током лета, па пред и на самом почетку ове сезоне о свим проблемима који су задесили српски хокеј. Писали смо о одлукама Савеза које су катастрофално утицале на овај спорт. Знате и сами да се скоро нико, сем нашег портала, није позабавио овим питањима. Сви су ћутали и, слободно можемо да кажемо, тиме давали легитимитет пропасти хокеја на леду и одређеним људима да у њему раде оно шта им је воља.
Наравно, ти људи који би требало да буду узор младима, подстрек истима да у овом спорту покажу своје знање и умеће и подигну га на неке више гране, они не само да то не раде, већ својим понашањем га срозавају на најниже гране, али исто тако остављају трауме у животима те мале деце која су тек почела да гаје неке своје снове на леденим плохама.
Замислите када један турнир за децу до 12 година…еј, 12 година!!!…не може да прође нормално у игри, дружењу, стварању нових пријатељстава, него се заврши тучом и то тучом одговорних лица два највећа српска клуба, Партизана и Црвене звезде. Истини за вољу, све је негде морало да почне и да доведе до оваквог епилога. Очито је глад и жеђ за бољим резултатима помутила памет неким људима који не бирају средства да се покажу успешнијим и бољим, али и да покажу да могу онако како им се хоће – самовоља спортских радника који на неспортски начин одобравају да један играч наступа за две екипе, што је и довело до почетка конфликта.
А што је још горе, након свега тога, ево прошло је већ 2-3 дана, ни трага, ни гласа од Савеза. Ни да осуде ове догађаје, кад већ неће да помену зашто су се десили и ко је иницирао све то и због чега се све то десило. Питамо се, зашто? Али, узалудно и безразложно се то питамо јер се исти нису огласили ни по неким другим питањима, иако смо им дали прилику да објасне надугачко и нашироко своје ставове. Да ли су мислили да се ми морамо сложити са истим, па сходно томе и престати да пишемо о свом виђењу целокупне ситуације у хокеју на леду, не знамо. Само претпостављамо да је тако.
Ето, управо та ћутња нас је данас довела да смо на турниру за децу до 12 година…еј, 12 година!!!…имали скандал, тучу званичних лица. А све то јер су нечије жеље и амбиције, показивање силе и моћи, постале приоритетније од деце и самог хокеја на леду.
Један спортски радник је то лепо рекао:
– “Ништа се неће поправити само од себе. Докле год изгредници не сносе одговорност и не почну да одговарају за своје поступке, српски хокеј нема будућности. Ако је ово скандал на који не реагујемо, можда је боље да овај спорт не постоји јер смо пали на првом испиту – нисмо успели да заштитимо овај спорт и децу коју требамо да васпитавамо у спортском и здравом амбијенту. Јер ако ово лудило не стане, све губи смисао.”
Хокејашки клуб Црвена звезда ће сигурно реаговати, именовати кривце и тражити од надлежних да се одговорни санкционишу. А да ли ће него реаговати на ту реакцију, е то је већ питање на које, овог тренутка, нико не може да да одговор. Ако се ћутња надлежних настави, онда ће закуцати можда и последњи чавао на већ припремљен мртвачки сандук српског хокеја на леду. Да, тада ће бацити низ воду сав труд, рад и покушај неких клубова и родитеља да својој деци, која воле овај спорт, пруже то задовољство да сањају своје хокејашке снове.
Зато вас и ми с правом питамо: Мислите ли о деци и хокеју на леду или само о својим себичним интересима?
