Шта се десило са Звездином одбраном?

Нови пораз Црвене звезде у Еврокупу, од екипе Морабанк Андоре, натерао нас је да се запитамо шта то шкрипи у игри нашег тима па порази у овом такмичењу као да су пресликани и прилично су оголили недостатке нашег тима и указали на проблеме које имамо у игри.

Пре само неколико недеља, након завршетка првог круга по групама, на нашем сајту смо се бавили, пре свега, статистичким параметрима који су недвосмислено указивали да је Црвена звезда примила најмање поена у такмичењу после 5 утакмица те да је, тако гледано, имала најбољу одбрану. У прилог томе, говорила је и утакмица против Галатасараја, када је противник заустављен на само 57 постигнутих поена. Од тада се утисак, инициран виђеним, потпуно променио. Чињенице говоре да је Звезда забележила 3 узастопна пораза примајући успут преко 90 поена. Улм је нашој екипи убацио 95 поена, док су се Монако и Андора зауставили на 91, што је укупно 277 примљених поена на 3 утакмице.

Евидентно је да су тренери наведених екипа, урадили домаћи задатак и затим успешно, у наведеним утакмицама, експлоатисали мане нашег тима па је Звезда забележила три пораза и покварила скор на 4-4, при томе склизнувши са првог на треће место групе А.

Оно што је јасно означено као проблем након завршене селекције играча била је висина наших играча на позицијама плејмејкер и бек, те њихова лимитираност узрокована истом, као и недостатак брзине да бране иоле брже спољне играче противника што доводи до релативно лаког пробијања прве линије наше одбране док у фази напада већа агресивност противника на периметру узрокује њихово затварање и отежава пик енд рол игру са центрима, у чему и треба тражити разлоге њиховог лошијег учинка. Једноставно, и Цирбес и Оџо су тип центара чији учинак зависи од плејмејкера. С обзиром да ни Регланд а ни Човић нису тип плејмејкера додавача тј. тип чији је примарни циљ разигравање екипе-трпи и игра наших центара. Такође, на спољним позицијама недостаје и још који играч који је ballhandler тј. неко ко може играти са лоптом у рукама и креирати, па то доводи до тога да се наши играчи све чешће одлучују да нападе завршавају шутем за три поена из све мање изграђених позиција будући да зависе од доброг протока лопте који би им омогућавао отворене шутеве, што је био случај на почетку сезоне.

Да се вратимо на проблеме у одбрани. У основи, Томић се одлучио да брани pick ‘n’ roll противника онако како то ради Олимпијакос сезонама уназад. Дакле, Flat defend P&R где центар излази максимално до врха рекета покривајући тиме ballhandlera, па се потом враћа свом човеку и која се користи када високи играч нема брзину и остаје у рекету како би бранио продор противничког бека али провоцира шут са полудистанце што може бити проблем у случају да је бек добар шутер. Међутим, против Андоре је уочљиво било да су наши играчи често преузимали што није резултирало никаквим побољшањем у нашој одбрани али је узроковало бројне mismatch ситуације које су играчи Андоре успешно решавали (под преузимањем подразумевамо активност два играча који се међусобно мењају у чувању нападача за које су до тада били задужени). Уколико је реч о већем броју играча који током напада противника преузимају онда се ради о ротацији за шта је неопходно да играчи добро читају ситуације као и добра комуникација и синхронизација међу њима. Да би ови елемементи били извођени успешно потребан је вишемесечни период уигравања.
Поред наведеног, као проблем у нашој одбрани јавља се и тзв. „страна помоћи“ тј.недостатак исте, која је битан сегмент кошарке на врхунском нивоу а која се одређује кроз „линију помоћи“, која представља замишљену линију која повезује тачке које се налазе на средини чеоних линија а која је битна за играче јер дели терен (посебно у пољу одбране) на страну лопте и страну помоћи ( страна од лопте тј. неоптерећена страна) где играчи на страни помоћи у циљу помагања играчима на страни лопте, треба мање или више да се приближе линији помоћи. Играчи то чине у зависности од тога који систем одбране екипа игра и где се у односу на лопту налази играч за којег су задужени.

Нема сумње да поменути елементи значајно доприносе паду, како резултатском тако и у самој игри, па остаје да се види да ли ће Томић успети на време да их отклони.