Након екипе Наполија, наредни европски противник чије Вам представљање излаже МЦЗ тим јесте ПСЖ.

 

У среду 3. октобра Црвена звезда ће на ,,Парку принчева“ укрстити снаге са француским шампионом. Иако релативно нов, основан фузијом два старија клуба са простора Париза 1970. године, Пари Сен Жермен је веома брзо израстао у један од неколицине најпопуларнијих и најуспешнијих француских клубова. Ради се о једном од највећих француских клубова и једном од два француска клуба који се могу похвалити европским трофејом у својим витринама. Омиљен међу француском елитом, ПСЖ је неколико година након оснивања успео да се пробије у најснажнију француску дивизију и  све време је располагао изузетно квалитетним фудбалерима. Упркос томе што су успеси током деценија варирали, ПСЖ је готово непрекидно располагао првокласним фудбалерима. Након кризе која их је захватила током прве деценије 21. века, у клуб је ушла нова власничка гарнитура и клуб је израстао у апсолутног суверена француског фудбала и ушао у најужи круг европских гиганата.

 

Последња два тренера Парижана издвојила су се по изузетно специфичним стиловима игре. Претходног тренера, Шпанца Унаја Емерија, заменио је бивши шеф стручног штаба Борусије из Дортмунда, Томас Тухел.

 

Унај Емери је изузетно успешан тренер, тренер који се може похвалити освајањем трију везана трофеја Лиге Европе са Севиљом. Са екипом ПСЖ-а је освојио готово све домаће трофеје, али је европски успех изостао. Одликује га изузетна тренерска интелигенција и перфектна игра у офанзиви. Савршено је користио све офанзивне потенцијале париског тима и оставио је минималан простор за импровизацију индивидуалаца.

Игра у офанзиви базирала му се на константном експлоатисању међупростора, односно празних зона између линија противничког тима. Офанзивни фудбалери, а нарочито Нејмар, константно су излазили са својих позиција и увлачили се у зону између дефанзивног и везног реда противника, чиме су стварали анархију у противничким редовима и освајали драгоцени простор, након чега би се акције завршавале или индивидуалним потезима или упошљавањем Каванија и Ембапеа. У офанзиви су без лопте огроман посао одрађивали Кавани и Ембапе. Кавани је фудбалер који стоји изузетно високо на терену и поседује фантастичан осећај за гол, али уједно и играч који веома често без лопте плански навлачи противничке фудбалере, стварајући при том простор за убацивање саиграча. С друге стране, Ембапеов највећи квалитет представља фантастичан њух за утрчавање у празан простор између левог бека и штопера противничког тима и поменута карактеристика му омогућава да се константно налази у изгледним позицијама.

У централном делу терена, Емери је користио троугао Мота (ЗВ) – Верати (ДЦВ) – Ди Марија (ЛЦВ). Мота је био коришћен као ,,holding midfielder’’, односно фудбалер који је стајао иза централних везних играча. Био је задужен за преузимање лопте од штопера и транспортовање исте ка офанзивнијим саиграчима и бековима. Емери је трансформисао позиције Марка Вератија и Анхела Ди Марије, који су у ранијим периодима својих каријера били коришћени на потпуно другачији начин. Верати и Ди Марија су такође налазили место између линија противника, константно навлачећи противничке везне фудбалере, а својом кретњом и навлачењем противничких играча веома су често омогућавали Нејмару да неометан добије место у већ поменутом међупростору.

Штопери Парижана такође су били изузетно укључени у отпочињање акција, како изношењем лопте, тако и пасовима по земљи, а нарочито дугим лоптама у простор ка Каванију и Ембапеу. Голман Ареола изузетно је миран на лопти и такође је пружао значајан допринос игри ПСЖ-а, а нарочито приликом извођења гол аута. Наиме, Ареола је гађао индивидуалце у међупростору на левој страни, а превасходно бека Курзаву и Ди Марију, који би се извлачио назад и упадао у међупростор између офанзивне и средње линије противника. О индивидуалном доприносу осталих појединаца из одбране биће речи у наставку текста.

 

Емеријева одбрана базирала се на организованом високом пресингу, што је нарочито долазило до изражаја на утакмицама играним против мање организованих и технички сиромашнијих противника. Приликом дуела са организованим клубовима и екипама које одликује креирање игре из последње линије, фудбалери Парижана груписали би се у зону и помоћу организоване тимске одбране успевали да осујете било какву намеру противника.

 

 

Након одласка Емерија, Томас Тухел је увелико променио систем игре Парижана. Упркос томе што Тухел и даље није у потпуности имплементирао сопствени стил игре, изложићемо неке основне ставке његовог система.

    Тухелова игра базира се на размени кратких пасова и константној промени позиција у нападу, као и на агресивној одбрани и високом пресингу који има одређене примесе ,,gegenpress-a“, карактеристичног за велики број немачких тренера, иако се Тухел не служи типичним прототипом истог. Елементи Тухеловог ,,gegenpress-a“ нарочито су видљиви онда кад његова екипа изгуби лопту, поготово на противничкој половини. У таквим ситуацијама неколицина фудбалера ПСЖ-а аутоматски напада противничког играча који је освојио посед. Коришћење таквог система одбране знатно им олакшава и Тухелов офанзивни систем игре, помоћу којег немачки стручњак константно држи играче на малом међусобном размаку.

Пример пресинга ПСЖ-а након изгубљене лопте на противничком делу терена

Када говоримо о офанзивном делу игре, Тухел форсира систем у којем сви фудбалери располажу квалитетним пасом и техником. Форсира додавања по земљи и пробијање дубинским пасом из одбране неколицине противничких линија. За разлику од Емерија, мање користи организовано експлоатисање међупростора између дефанзивног и везног реда противничког тима, и нешто више се ослања на индивидуални квалитет играча.

Такође, Тухел на веома специфичан начин користи бекове свог тима. У овом случају говоримо о десном беку Монијеу, с обзиром да Немац на левој страни не располаже бековима који на адекватан начин могу одговорити том задатку. Наиме, Моније је код Тухела изузетно укључен у креацију напада и знатно се динамичније и разноврсније креће него што је то случај био код Емерија. Поред својих прототипних комбинација са крилним фудбалерима, високог позиционирања на противничком делу терена и константног стварања кретње по гол противника, Моније се знатно више извлачи у средину, где одрађује задатке различите природе. При том превасходно говоримо о индивидуалним продорима, али и о комбинацијама и дуплим пасовима са саиграчима.

Начин на који игра Моније тиму ПСЖ-а доноси велики број бенефита. Између осталог, Парижани на тај начин добијају играча више у средини, чиме се ствара простор за прикључивање још једног фудбалера нападу преко десне стране, али и простор за померање сопствених линија напред и гушења противника.

Овакав систем изузетно је заступљен код великог броја модерних тренера, а нарочито оних који се превасходно базирају на офанзиви и на пас игри. Оваквим системом константно се служи Пеп Гвардиола, који је, између осталог, младог украјинског везисту Зинченка претворио у бека, бека који је у стању да на изузетан начин одговори потребама поменутог система. На нашим просторима веома су ретки слични примери… Што не значи да их нема. Наиме, Илија Столица је у Вождовцу Марка Путинчанина користио као десног бека задуженог за тај део игре. Такође, наш Стефан Хајдин је код Александра Веселиновића у екипи Спартака имао улогу веома сличну овој, захваљујући чему се издвојио као један од најважнијих фудбалера суботичког тима.

https://www.youtube.com/watch?v=UowW3VvDKuU

 

Тухел и даље тражи најадекватнији систем, услед чега неретко и мења формацију на 3-6-1, при чему у таквим случајевима Маркињош веома често прелази из одбране у везни ред. Ипак, рекло би се да ће се Тухел на утакмици са Црвеном звездом определити на класичан 4-3-3 (4-1-2-3) систем.

Примера ради, на утакмици са Реном фудбалери ПСЖ-а стајали су прилично несинхронизовано. Крилни фудбалери били су ,,забодени“ уз аут линију, чиме нису били у позицији да експлоатишу међупростор између дефанзивне и везне линије противника, а чиме су и уједно блокирали простор за утрчавање бекова сопственог тима. Такође, централни фудбалери(Ди Марија-Рабио-Верати) ПСЖ-а су на моменте практично стајали један поред другог.

Формација ПСЖ-а се приликом напада трансформише у 2-5-3, при чему штопери остају позади, централни везни фудбалери се налазе готово у паралели са бековима,крила се збијају уз аут линију, а шпиц остаје напред као најистуренији играч. Последица овог је, као што смо већ навели, немогућност да се експлоатише већ поменути међупростор у противничког тиму. Ако овај пример упоредимо са Емеријевим начином организације напада, доћи ћемо до закључка колико крупну промену је ПСЖ претрпео Тухеловим доласком. Ради се о само једном у низу сличних примера, који ради прегледности текста неће бити објављени.

 

Просечно позиционирање фудбалера ПСЖ-а током утакмице са Реном. Нарочито је занимљива кретња Нејмара(10) и Ди Марије (11)

 

 

Пример дефанзивне структуре ПСЖ-а приликом изласка на последњу линију противника. Формација се у таквим ситуацијама трансформише у 4-4-2, при чему Кавани и Ембапе држе предњу линију, а четворку позади чине Нејмар-Ди Марија-Рабио-Верати. Захваљујући својој агресивности, смислу за одузимање лопте и способности читања противника, Верати(скроз десно, иза Ембапеа) је играч који искаче из везног реда и игра пресинг.  

 

Све у свему, упркос томе што се Парижани под Тухелом и даље траже, видне су одређене мане приликом организације игре и одређене драстичне промене у поређењу са периодом Унаја Емерија. Иако смо то већ навели, као правилност у офанзивној игри Тухеловог ПСЖ-а треба истаћи динамичну пас игру, знатно учесталије коришћење пасова по земљи, знатно константније активирање централних бекова приликом организације игре, као и изузетно учестало ослањање на комбинације преко десне стране, у којима се веома често ствара троугао Верати-Моније-Ембапе.

 

Када говоримо о кретњи шпица, кретња Каванија варира из меча у меч. На већини до сада одиграних утакмица, Кавани је заузимао изузетно високо место на терену и био је готово ослобођен од учешћа у организацији напада. Ипак, очекујемо да Кавани учесталије буде коришћен као играч који ће учествовати у организацији напада и извлачити се са сопствене позиције, чиме ће уједно и креирати слободан простор за утрчавање Ембапеа.

 

Утакмица са Реном, на којој се Кавани кретао у паралели са последњом линијом противника и био готово ослобођен од учешћа у изградњи напада.

 

Утакмица са Анжеом. Кавани још једном стоји напред као најистуренији играч, при чему се и Ембапе више помера у средину и њихове позиције готово да се преклапају. Нешто слично имали смо прилике да видимо и на утакмици са Нимом.

 

На утакмици са Ливерпулом коришћен је дијаметрално супротан систем. Кавани је добио знатно повученију улогу, захваљујући чему је Ембапеу поклоњен раскошан простор у нападу. Ипак, рекло би се да ће Парижани на утакмици против Црвене звезде користити систем сличан оном који смо имали прилику да видимо против Рена, Анжеа и Нима.

 

Прочитајте још  Победа кадета

 

Наредна ставка под Тухелом о којој ћемо говорити јесу офанзивни прекиди.

Индиректне ударце са леве стране изводи Нејмар, а Рабио, Кавани, Кимпембе, Маркињош и још један фудбалер (некад Силва, а некад Дракслер или Моније) се прикључују нападу и чекају лопту. Када је реч о индиректним ударцима са десне стране, извођач је Ди Марија, док структура играча који се прикључују нападима углавном остаје непромењена.

 

Када говоримо о корнерима, извођач је превасходно Ди Марија. Играчи ПСЖ-а су се у до сада одиграним лигашким утакмицама углавном постављали на следећи начин: Кавани стоји на првој стативи, при чему је Уругвајац углавном задужен за прослеђивање лопте из прве, главом или ногом, ка другој стативи. Један фудбалер задужен је за постављање у петерцу и ометање голмана, док у позадини са 11 метара ,,вребају“ Маркињош, Рабио и Кимпембе. Два играча стоје ван 16, при чему место на левој страни претежно заузима Бернат, а на десној Верати.

Међутим, то није био једини концепт извођења корнера. На утакмици са Реном, ПСЖ је у одређеним ситуацијама и гађао другу стативу, на којој се налазио високи (сада повређени) Дракслер. У таквим ситуацијама извођење прекида би преузео Бернат. Није нимало лако бранити овакве прекиде и очекујемо да у таквим ситуацијама Родић одради квалитетан посао приликом одбране корнера.

Још један концепт своди се на следеће: ПСЖ попуни шеснаестерац противника се велики бројем играча, који приморавају противника да се служе стриктним ,,човек на човека“ маркингом. У таквим ситуацијама готово сви фудбалери Парижана трче на прву стативу и са собом вуку играче противника, а извођач корнера шаље лопту на 15-ак метара од гола, ка играчу који се налази на ивици казненог и у тој ситуацији утрчава у шеснаестерац. Тај задатак превасходно је ишао на Ембапеа. Дакле, идеја се своди на то  да велики број фудбалера ПСЖ-а попуни противнички шеснаестерац и да повуку већину фудбалера противника на прву стативу, чиме би фактички креирали зицер ситуацију са фудбалера који стоји на ивици казненог.

 

 

Да резимирамо – Тухел форсира кратку пас игру и веома често мења систем. На утакмици против нас вероватно ћемо видети формацију 4-3-3, која ће се у фази напада трансформисати у 2-5-3, а у фази одбране на нашем делу терена у 4-4-2. ПСЖ је склон креирању из последње линије, при чему штопери, а нарочито Тијаго Силва, па и Кимпембе, покушавају да пасом пробију неколико линија противничког тима. ПСЖ учестало користи акције по десног страни, у којима је један од кључних фудбалера Тома Меније, са својим офанзивним квалитетима и способношћу улетања у центар. У нападу су Кавани и Ембапе задужени за експлоатисање празног простора и одликује их изузетно високо постављање на противничком делу терена.

Када ПСЖ изгуби лопту, а поготово на противничком делу терена, одмах покушавају да је агресивним пресингом врате назад. До таквог пресинга долазе прилично лако, с обзиром да Парижане ионако одликује изузетна скупљеност, поготово када је реч о централним везним играчима. Парижани имају одређених проблема са одбраном контри. Остављају велики простор између линија приликом одбране и дефанзивна транзиција им није на највишем нивоу.

Такође, ПСЖ нема нити једног штопера који је физички доминантан. Муке муче са скок игром и проценом дугих лопти у простор, што се нарочито односи на Кимпембеа, којем је то основни проблем, као и Маркињошу, па и Кереру. С друге стране, Силва поседује одличан одраз, али га не одликује јако тело, што нарочито долази до изражаја у последњих неколико сезона.

 

 

Прелазимо на део о индивидуалцима.

Стартни голман на утакмици са Црвеном звездом биће Алфонс Ареола. Ради се о изданку омладинске школе ПСЖ-а и новопеченом репрезентативцу Француске. Ареола поседује изванредне рефлексе и сјајно брани шутеве из близине. Одличан је у 1-1 ситуација, поготово искоса, у којима је развио разноврсне технике одбрана. У  евентуалним 1-1 ситуацијама Ареолу је прилично тешко матирати и то је могуће скоро искључиво пребацивањем, тј. лобовањем голмана ПСЖ-а. Ареола је изванредан атлетски. Говоримо о изузетно еластичном голману, који захваљујући својим брзинским и атлетским способностима у одређеним ситуацијама може пресећи лопте противника у простор као трећи штопер. Атлетске способности, као и рефлекси, основни су разлог због ког Ареола има предност у односу на Буфона. Такође, Ареола технички веома добро стоји. Миран је под притиском, поседује добар преглед игре и квалитетну дугу лопту, коју код Тухела нешто мање користи.

Иако веома квалитетан голман, Ареола не спада у сам крем светских голмана и одликује га велики број недостатака. Примера ради, Ареола муке мучи са прецизним и оштрим ниским и полуниским ударцима, које веома лоше процењује, а још лошије контролише. Начин на који Ареола контролише силовите ударце са дистанце такође није на завидном нивоу. Голман ПСЖ-а такве лопте углавном одбија са врло мало контроле, и то углавном испред себе, а неретко у петерац. Такође, није најсигурнији ни приликом корнера, а нарочито приликом прецизних и оштрих лопти из корнера упућених на дугу стативу, као и оних који иду на средину петерца, под условом да противника одликује квалитетна организација приликом извођења корнера.

Све у свему, иако веома квалитетан, Ареолу одликују одређени недостаци захваљујући којим наши шутери могу доћи до изражаја.

 

Десног бека играће стандардни репрезентативац Белгије, Тома Моније. О његовим офанзивним квалитетима и начину на који га Тухел користи већ је било речи у претходном делу текста. Ове сезоне готово да је надмашио прошлосезонски статистички учинак. Ради се о изврсном офанзивном беку, који поред већ наведених квалитета поседује и изврстан дриблинг. У одбрани је прилично агресиван, препун самопоуздања када треба пресећи дугу лопту. Изузетно је висок и јак, веома добар у скоку, захваљујући чему Борјан треба избегавати испуцавање лопте на десну страну одбране ПСЖ-а. У 1-1 дуелима је просечан, штавише, далеко од савршеног. Не одликује га ни најквалитетније маркирање фудбалера противничког тима, као ни најбоља одбрана простора приликом противничких контри.

Занимљиво је да је наш Џонатан Кафу на прошлосезонској утакмици играној између Бордоа и ПСЖ-а изнудио пенал управио приликом дуела са Монијеом.

https://www.youtube.com/watch?v=Q7qJQmJ5zz0&feature=youtu.be&t=714 ту ситуацију можете видети на 11.54

Све у свему, позиција десног бека готово сигурно је резервисана за Монијеа. Дани Алвеш и млади Дагба су повређени, а Монијеова једина алтернатива је Тимо Керер, штопер који је у стању да покрије и место десног бека.

 

За место на левој страни конкурисаће Хуан Бернат и Стенли Енсоки. Стандардни леви бек Курзава је повређен.

Бернат је новајлија, дошао у ПСЖ последњег дана прелазног рока из минхенског Бајерна. Изузетно експлозиван фудбалер, сјајног првог корака и веома незгодног, разноврсног дриблера. Високо стоји на терену, а неретко улази и у противнички шеснаестерац, одиграва дупле пасове и покушава да ударцем по земљи угрози гол противника. Веома често испробава ударце по земљи у угао супротан голману. Такође, Берната одликује и одличан, веома мекан и фелширан центаршут на прву стативу, између два дефанзивца противничког тима.

У одбрани је неупоредиво слабији. Изузетно слаб у дуелу. Агресиван, али недовољно добар у 1-1 ситуацијама, где исувише често испада. Недовољно добро брани простор. Висок је 170, захваљујући чему су противнички центаршутеви на другу стативу углавном кобни по његов тим. Уколико на сутрашњој утакмици почне Милан Павков, верујемо да ће бити константна мета Борјанових и Дегенекових дугих лопти усмерених ка левој страни, између Берната и Кимпембеа.

Поред Берната, за место у тиму конкурише и 19-огодишњи Енсоки, још један изданак ПСЖ-ове школе. Ради се о високом фудбалеру који ове сезоне често добија прилику и који је до исте претежно заузимао позиције штопера и дефанзивног везног. Технички солидно стоји. Прилично је јак и агресиван, а одликује га и солидна антиципација. У 1-1 дуелима не бриљира, а уз то је и прилично тром. Када има лопту, лоше се сналази под притиском на малом простору. Нешто је офанзивније оријентисан. Офанзивније је постављен него раније, а способан је да допринесе својим улетањем у противнички шеснаестерац, након чега може припретити у скоку. Солидан је дриблер и има просечан кратки пас, док се дугим готово и не служи. Уколико Енсоки започне утакмицу као стартер, моћи ћемо га окарактерисати као вероватно најлимитиранијег фудбалера француског шампиона.

 

Стандардни штопери ПСЖ-а су Тијаго Силва и Маркињош, а резерве су Кимпембе и Керер.

Упркос годинама, Тијаго Силва је и дан данас један од најбољих штопера на планети. Прилично је комплетан штопер и одликују га како врхунски дефанзивни квалитети, тако и изванредне техничке и пас способности, али и способност добре игре приликом прекида и одличан одраз.

Одлично маркира противничке нападаче, а поготово сидраше и оне који ређе траже слободан простор. Одличан је у скоку, иако се мора истаћи и то да се бори са недостатком снаге у дуелу, што нарочито долази до изражаја у овим годинама. Када чини део високо постављене одбране и  бори се са брзим шпицевима, има проблема са антиципацијом лопти у простор. У сопственом шеснаестерцу је изврстан. Савршено се поставља и бриљантно чита како кретњу противничких нападача, тако и њихове центаршутеве. Одличан је и у 1-1 ситуацијама, иако у ситуацијама када против вештих дриблера брани већи простор није доминантан као некад.

Технички сјајно стоји. У способоности је да на веома интелигентан начин изнесе лопту и да на тај начин уздрма линије противника. Код Тухела све више користи своје брзе пасове по земљи који за циљ имају пробијање неколицине линија противничког тима. Ипак, вреди истаћи и то да су такви пасови изузетно рискантни.

Такође, Силва је од велике користи у офанзивним прекидима.

 

Силвин сународник Маркињош је веома брз и експлозиван фудбалер. Добар је у 1-1 ситуацијама, али физички веома лоше стоји. Слабашног је тела и није толико доминантан у скоку. С обзиром на све то, као и на недостатак који се односи на антиципацију дугих лопти у простор, углавном остаје позади и покрива Силвина излетања. Нешто мање је активан приликом слања кратких пасова унапред и више се фокусира на клинички прецизне дијагонале и дуге лопте у простор ка нападачима свог тима. Попут Силве, одличан је у офанзивним прекидима.

Прочитајте још  Регланд: "Прерано је да причамо о великим стварима"

 

Презнел Кимпембе је изданак школе ПСЖ-а. Ради се о левоногом штоперу који поседује изванредну технику и један је од најталентованијих штопера на свету у том погледу. Захваљујући комбинацији своје контроле лопте и агилности, у стању је да навуче неколицину фудбалера и пробије једну или две линије противника дубинским пасом. Солидан је у 1-1 дуелима и веома брз.

Физички није доминантан. Ужасно процењује дуге лопте противника. Има лош тајминг и на исте излази са невеликом дозом самопоуздања. Такође, склон је и одређеним беспотребним излетањима са позиције.

Све у свему, ради се о технички и брзински бриљантном играчу, али и играчу који није толико добар у дефанзиви и који муке мучи са скок игром. Још једна лака мета за Милана Павкова.

 

Тило Керер је новајлија из Шалкеа и новопечени репрезентативац Немачке. Веома агресиван и брз фудбалер, препун самопоуздања. Има солидан старт на лопту и веома добар клизећи старт. Одлично се служи са обе ноге, што је од великог значаја за Тухелов систем. Нема бриљантан пас и више се ослања на изношење лопте. Попут претходно наведених фудбалера, а поготово Кимпембеа и Маркињоша, ни Керера не одликују завидне физикалије, као ни натпросечна скок игра. Највећа мана му је претерана агресивност и својеглавост, захваљујући чему често беспотребно напушта позицију и ствара рупе у сопственој одбрани. Лако га је одвући лажном кретњом.

 

На позицији дефанзивног везног, односно роли ,,holding midfielder-a“, конкуришу Адриен Рабио и Ласана Дијара.

Адриен Рабио је још један у низу изданака школе ПСЖ-а. Није класичан дефанзивни везни. Штавише, ради се о централном везном играчу који захваљујући одређеним специфичностима добија место на позицији иза Вератија и Ди Марије. Технички је сјајан и одличан у комбиновању са саиграчима. Поседује веома добар пас, а нарочито дубински. У способности је да припрети и у скоку. Захваљујући нешто повученијој роли, трансформисао је свој ,,Box to box“ стил игре. Није довољно добар у дефанзиви, а поготово када је реч о дефанзивној транзицији.

Ласана Дијара је фудбалер богате каријере, између осталог са искуством играња у Реалу из Мадрида, Челсију и Арсеналу. Када је он на терену, игра знатно повученије него што је случај са Рабиоом. Заузима место између штопера и одатле диригује игром. Тактички је готово перфектан и одбрана контри је знатно ефикаснија када популарни Лас заузме место у сопственом тиму. Технички одлично стоји. Одличан је на малом простору и изванредно се сналази под притиском. Поседује невероватан ударац са дистанце. Уколико се на сутрашњем мечу нађе на терену, очекујемо да приликом извођења корнера заузима место на рубу шеснаестерца. Када говоримо о шуту из изграђених акција, Дијара је знатно дефанзивније постављен него што је до раније био случај, тако да су такве ситуације знатно ређе.

 

Испред Рабиоа ће играти Верати и Ди Марија.

Верати је до доласка Емерија играо ,,повученог плејмејкера“, да би од сезоне 16/17 добио потпуно другачију улогу. О његовом учешћу у Тухеловом и Емеријевом систему већ је било речи у претходном делу текста. Ради се о избалансираном играчу, тактички невероватно писменом. Поседује одличан дубински пас, како дуг, тако и кратак, и бруталну контролу лопте. Захваљујући свом миксу контроле лопте и агилности, сјајно се сналази под притиском. У фази одбране је веома агресиван. Одлично чита игру, сјајно се креће и поседује одличан старт. Тухел га користи као играча који притиска противничке играче који имају лопту у поседу.

Ди Марија је знатно више окренут офанзиви него што је то случај са Вератијем. Поред тога, његово највеће оружје јесте одлична лева нога, оличена у врхунској дугој лопти из позадине и изванредном прекиду и центаршуту. Такође, с времена на време се убацује у простор из другог плана.

 

Алтернативе за Вератија и Ди Марију представљају деца ПСЖ-а. Ту су најстарији Кристофер Енкунку, 21-огодишњи фудбалер офанзивнијих карактеристика који веома често упада у противнички шеснаестерац, 18-огодишњи Јасин Адли, који поседује невероватну технику и смисао за игру и вероватно је откровење сезоне, као и 19-огодишњи Антоан Бернеде.

 

На крилима ће бити Нејмар и Килијан Ембапе.

На Нејмарове техничке способности и експлозивност нема потребе ни трошити речи. Иако је код Емерија био изузетно истакнут приликом експлоатисања већ помињаног међупростора, код Тухела се то нешто мање дешава. За разлику од Ембапеа, више је окренут техничком делу игре, а мање агресивности и експлоатисању простора. Изузетно је интелигентан, али без обзира на све, некад исувише солира. Такође, вреди истаћи и то да често иде на шут са бока на центар, чиме такође и креира слободан простор за утрчавање левог бека.

Ембапе је убедљиво најбољи млади играч света и један од два по гол противника (заједно са Каванијем)  најопаснија и најагресивнија фудбалера Парижана. Када говоримо о њему, на првом месту стоји врхунски осећај за експлоатисање празног простора. У погледу тога веома подсећа на данашњи стил игре Кристијана Роналда, иако Килијан игра на позицији јаче ноге, знатно је бржи и брзина му представља знатно веће оружје него што је то случај код Роналда, а у скоку није толика претња као један од два најбоља фудбалера света. Ембапе је склон честој промени позиције, иако се то код Тухела ређе дешава. Технички веома добро стоји, иако у погледу технике и контроле лопте није на нивоу највећих. Када је реч о ситуацијама са лоптом у ногама, највише му леже моменти у којима располаже већим простором. Такође, када држи лопту на десној страни терена, склон је бацању исте спољном у страну и протрчавањем, након чега следи или шут или центаршут. Поред чврстине у дуелу и скоку, једна од ставки на којима треба порадити јесте шут и реализација.

 

Резерве су им новајлија Чупо-Мотан, високи и изузетно брзи фудбалер, технички веома добар, који је стигао овог лета и који је примарно шпиц, деснокрилни Муса Дијаби, који је такође изданак школе ШСЖ-а, као и 18-огодишњи Тимоти Веа, син Жоржа Вее и брзоноги играч који подједнако добро може одговорити захтевима на месту шпица и крилног нападача. Заједно са Адлијом, Веа је најистакнутији млади играч Парижана.

 

Место у шпицу заузеће Единсон Кавани, фудбалер о чијим је квалитетима било речи на почетку текста. Свему томе ћемо додати и његов изванредни притисак на последњу линију противника. За једног нападача, Кавани фантастично одговара дефанзивним задацима. На свакој утакмици доста претрчи и даје све од себе. Један од његових недостатака лежи у недовољно доброј реализацији. Иако изузетно талентован шутер, Кавани је играч који маши веома велики број прилика, па чак и оних изгледних, упркос томе што улази у велики број шанси. Да му је реализација на нешто бољем нивоу, најбољи стрелац у историји ПСЖ-а би имао голгетерски учинак једнак учинку Леа Месија и Кристијана Роналда. Поред Ембапеа најопаснији индивидуалац ПСЖ-а без лопте у ногама.

 

Све у свему, Црвена звезда ће у среду увече укрстити копља са једним од најснажнијих тимова на планети. Пред четом Владана Милојевића наћи ће се до сада убедљиво најснажнији противник. Питање је колико су реалне шансе да Црвена звезда из овог меча изађе са позитивним резултатом, али смо уверени да ће стручни штаб Владана Милојевића до детаља припремити и ову утакмицу и да ће дати све од себе да клуб из Љутице Богдана покаже још једну сјајну партију. Иако бројни фудбалски фанови предвиђају резултатску катастрофу, подсетићемо их да се најснажнији тим ПСЖ-а у финалу купа прошле сезоне суочио са трећелигашем(испао исте сезоне као претпоследњи тим у лиги!) Ле Хербијеом и да је славио са 2-0, при чему је други погодак постигнут из пенала.

И поред неслућених офанзивних потенцијала, Тухелов ПСЖ се и даље тражи и постоји шанса да у томе лежи Звездина мана. Такође, одбрана ПСЖ-а је изузетно рањива, при чему нарочито говоримо о физикалијама и скок игри штопера, као и о недостацима голмана Ареоле.

 

С обзиром да је Ричмонд Боаће повређен, биће занимљиво видети да ли ће Звездин напад предводити Никола Стојиљковић или Милан Павков.

Милан Павков је као поручен за дефанзивце ПСЖ-а, а нарочито Кимпембеа и Берната. У погледу одраза и физичких потенцијала, ради се о фудбалеру који би био најдоминантнији на терену. Унео би немир у одбрану Парижана, у којој нема фудбалера који би му се у ваздушним и физичким дуелима могао одупрети, осим донекле Тијага Силве. Ради се о фудбалеру који је савршен за експлоатисање недостатака одређених дефанзиваца ПСЖ-а и који би на савршен начин могао одлагати и спуштати лопте нашим шутерима, који би се оштрим ударцима са дистанце покушавали да искористе Ареолине недостатке.

С друге стране, Никола Стојиљковић нуди знатно квалитетнији пресинг и представља знатно квалитетнију опцију за тимску одбрану. С обзиром да је квалитет пресинга који нуди Милан Павков знатно опао у поређењу са временом сарадње са Миланом Раставцем, а црвено бели тим се прилично ослања на пресинг и концепт тимске одбране у којој сви фудбалери на терену константно учествују, велике су шансе да Никола Стојиљковић добије шансу од почетка меча.

Укратко – Стојиљковић нуди преко потребан допринос тимској одбрани, док би Милан Павков пружио драгоцен допринос у погледу офанзиве, с обзиром да се ради о једином фудбалеру који толико добро може искористити недостатке противничке одбране.

Поред дилеме на месту шпица, биће занимљиво видети и остатак састава, као и то да ли ће место у тиму пронаћи изванредни шутер Лоренцо Ебесилио, Марко Марин, итд. Такође, неопходно је скренути пажњу Дегенеку да више држи позицију и да не излеће са исте као што је до сада чинио. Биће задужен за удвајање Ембапеа, заједно са Родићем, и свака грешка може бити кобна.

 

Нашим фудбалерима желимо сву срећу у Паризу! Посматрано с навијачке стране, није реално надати се толико повољном резултату, али остаје записано да је ПСЖ екипа која има одређене мане, што је стручни штаб већ до детаља изанализирао, и екипа која и те како уме да слабије одигра против мањих тимова. Све у свему, како год да се сутрашња утакмица заврши, нема простора за озбиљнију критику.

1
Коментари

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
1 Comment threads
0 Thread replies
9 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
moraless Recent comment authors
  Subscribe  
најновијим најстаријим највише гласова
Обавести ме о
moraless
Гост
moraless

Bravo za analizu. Pravo osveženje na mcz-u.