Сам смирај септембра месеца доноси нам нови, 158. вечити дерби између ФК Црвена звезда и ФК Партизан!

Црвена звезда тежи узимању нова три бода и доказивању своје снаге, а победа на дербију представљала би шлаг на торту до сада изванредној сезони, најуспешнијој у новој пост-баријевској историји. С друге стране, предвођен новим тренером, Партизан се нада да би могао изненадити знатно моћнију и неупоредиво организованију екипу Звезде.

У досадашњим лигашким дербијима, Црвена звезда била је знатно успешнији ривал. Од 157 лигашких дербија, Црвена звезда је као победник изашла из њих 63, уз 48 нерешених резултата, 46 победа Партизана и укупну гол разлику 224-190 на страни Звезде. Црвено-бели тим био је успешнији и у куп дербијима, као и међусобним сусретима у осталим такмичењима.

Од актуелних фудбалера оба тима, играчи са највише дербија у ногама су Саша Илић и Ненад Милијаш. Уз то, њих двојица уписана су у историју као играчи са три или више постигнутих поготака на вечитим дербијима. Ненад Милијаш постигао је три поготка, од чега два са беле тачке. Последњи погодак на дерби мечевима Милијаш је постигао пре скоро шест година, када је на 143. дербију на асистенцију Лазовића главом матирао голмана црно-белих Петровића. С друге стране, Саша Илић је нешто успешнији и остаје записано да је мрежу Звезде затресао четири пута. Последњи пут то се десило давне 2002. године, и то на 119. вечитом дербију, завршеним резултатом  1-1.

У последњих неколико година одиграна су два септембарска вечита дербија. 2015. је славила Црвена звезда, предвођена фантастичним Угом Вијеиром и Александром Катаијем, док је Партизан годину дана касније славио голом Леонарда у последњем минуту утакмице. Остаје да се види у ком ће духу протећи трећи септембарски дерби управе Светозара Мијаиловића.

И поред константних покушаја наших спортских ривала  са друге стране Топчидера да оспоре успехе актуелног тима Црвене звезде, а рекло би се и једног од најбољих домаћих, ако не и најбољег домаћег тима у последње две и по деценије, у наставку текста ћемо се потрудити да максимално објективно и непристрасно, без укључивања емоција, презентујемо црно-бели тим.

 

 

Развој од сезоне 2016/2017 до данас

 

Тренутна екипа Партизана полако излази из турбулентног периода. Након карактерно узете титуле у сезони 2016/2017, навијачи Партизана били су убеђени у почетак нове доминације. Ипак, Марко Николић решио је да их напусти, а челници Партизана успели су да издејствују довођење Мирослава Ђукића, једно време успешног европског тренера.

Ипак, у сезони 2017/2018 екипа Мирослава Ђукића изгледала је потпуно инфериорно. На папиру су их одликовали веома квалитетни резултати, оличени у дуго чеканом проласку у нокаут фазу Лиге Европе, освојеном Купу Србије и солидним, на папиру скоро уједначеним резултатима на дерби мечевима. Ипак, стварност је била знатно другачија. Екипа Мирослава Ђукића деловала је потпуно индиспонирано и мечеве је приводила крају искључиво на индивидуални квалитет појединаца. О томе колико је Ђукићева екипа лоше стајала сведочи и чињеница да је Партизан у великом броју мечева фактички имао 12 играча на терену, као и то да је велики број погодака црно бели тим постигао у судијској надокнади. Неки ће рећи да је Партизан, кад се урачуна судијска надокнада, одиграо читава два меча више од осталих тимова. Све у свему, да је Ђукићев Партизан уживао судијски критеријум једнак критеријуму осталим тимовима испод друге позиције, Партизан би се за исту грчевито борио са тада бриљантним суботичким Спартаком.

Друга сезона Мирослава Ђукића у Хумској улици почела је једнако лоше. Ђукић је након првог кола упао у минус од три бода у домаћем шампионату, док је време за растанак дошло након неубедљивих партија у двомечу са литванским Тракаијем у другом колу квалификација за Лигу Европе. Управа црно белих није дуго чекала и прибегла је ангажовању некадашњег љубимца навијача Партизана, Бате Мирковића.

 

Током тренерског штаба Марка Николића у Хумској, ФК Партизан бележио је сјајне резултате. Многи би рекли – Милојевићева Звезда пре Милојевићеве Звезде. Вођени изузетно затегнутим линијама тима и квалитетном тимском одбраном, црно бели успели су да, и поред великог броја прелаза, заређају дуги низ утакмица без пораза у домаћем шампионату. Иако је Партизан дуго времена бодовно знатно каскао за Црвеном звездом, на самом крају су успели да се као феликс издигну из пепела и казне пропусте управе и стручног штаба црвено белих. Поред изузетне борбености, дисциплине и квалитетне тимске одбране, Партизан је велики број погодака постигао захваљујући индивидуалном квалитету Уроша Ђурђевића и свестраности Бразилца Леонарда. Блистао је и неуморни лидер на терену, Евертон Луиз, док су као дискретни хероји сезону квалитетно изнели и домаћи играчи попут Марка Јевтовића, новајлије Бојана Остојића и суперталентованог Николе Миленковића, који је управо захваљујући квалитетним партијама у сезони 2016/2017 зарадио трансфер у Фиорентину. Партизан је од зиме појачан и бриљантним Леандром Тавамбом, захваљујући чијем је доприносу црно бели тим изашао као победник из једног од кључних мечева у сезони –   154. вечитог дербија.

 

Након растанка са Николићем, дошло је до егзодуса носилаца његове игре. Никола Миленковић врло је брзо потписао за Фиорентину, док је Леонардо Соуза завршио у Саудијској Арабији, а Урош Ђурђевић у Олимпијакосу. На промене се није дуго чекало. Партизан је довео велики број фудбалера, а неки од њих су Владимир Стојковић, Зоран Тошић, Немања Милетић, Милан Митровић, Огњен Ожеговић, Сејдуба Сума, Данило Пантић, Немања Антонов, итд. Без обзира на значајан број великих имена, долазак Мирослава Ђукића, иначе некадашњег тренера Валенсије, сматрао се највећим појачањем. Ипак, то се испоставило као велики фијаско. Тим Мирослава Ђукића деловао је потпуно дисфункционално и млако. Тимска одбрана била је на прилично лошем нивоу, како због неретко недовољно квалитетних састава, тако и због недовољне уиграности тима и занемаривања бројних релевантних детаља. Огромну захвалност за пласман у нокаут фазу такмичења Лиге Европе Партизан дугује веома лакој групи, али и врхунским одбранама Владимира Стојковића. Ништа боља ситуација није била ни у нападу, где је Партизан велики терет ставио на плећа Леандра Тавамбе, играча којег одликује фантастичан спој снаге, брзине и технике. Највећи број напада Партизана кретао се преко дугих лопти на Тавамбу, који би их, по правилу, успешно примао и потом се извлачио у дубину, чиме би креирао простор за утрчавање саиграча, или би лопту прослеђивао првом до себе. Поред њега, Партизан је опасност успевао да креира и преко индивидуалног квалитета и левице Зорана Тошића, као и преко вештог Огњена Ожеговића. Не треба заборавити ни огроман допринос Евертона Луиза, који је захваљујући својим тактичким квалитетима, агресивношћу и надљудском борбеношћу дизао тимски морал и радио велики посао на средини терена.

С друге стране, Сејдуба Сума одиграо је испод свих очекивања. Иако најављен као најквалитетнији странац који је икада крочио на тло Србије, Сума је показао једно велико ништа. И поред изванредне контроле лопте и завидне експлозивности, Сума је веома ретко успевао да учини нешто конкретно. Рекло би се да кривица делом пада и на стручни штаб, који му је често давао различите улоге. Иако по природи офанзивни везиста који својим дриблинзима, али пре свега ударцима и кретњом из другог плана ствара проблеме противничком голу, стручни штаб црно белих препустио му је лопту знатно више него што би то требало да буде случај, а Сума се из меча у меч шеткао ван своје природне позиције, и то углавном на место левокрилног играча. Захваљујући њему неприродној роли, Сума је био знатно удаљенији од гола него што би то требао да буде случај. Његови големи недостаци још више су дошли до изражаја и тиме су скоро у потпуности замаскиране његове предности.

Без обзира на све, Ђукић је успео да се пласира у нокаут фазу Лиге Европе, да освоји Куп Србије и да оствари прилично солидан и готово уједначен учинак на дерби мечевима.

 

Партизан је ове сезоне увелико изменио тим. Напустили су их бројни носиоци, попут Леандра Тавамбе, Марка Јевтовића, Огњена Ожеговића, Милана Митровића и Немање Антонова. С друге стране, управа ФК Партизан успела је да издејствује откупе уговора Данила Пантића и Саше Здјелара. Додатно се испрофилисао млади Светозар Марковић, а доведени су још Немања Николић, Горан Закарић, Александар Шћекић, Рикардо Гомеш, Марк Валијенте, Милан Смиљанић, Габријел Енаке, итд.

 

 

 

Систем игре ФК Партизан

 

 

Предвођени тренером Мирковићем, црно бели су успели да подигну резултате на виши ниво и да од његовог доласка освоје максималан број бодова. У погледу система игре такође је видан одређен напредак. Црно бели играју знатно борбеније и са много више карактера. Видан је одређен напредак у погледу организације напада из последње линије и у погледу пресинг игре, иако је пред њима још много рада.

Рачунајући и европске мечеве, Партизан је ове сезоне одиграо 16 утакмица на којима је примио 10 погодака. Од тих 10 погодака, 3 су примљена након корнера и слободних удараца, 3 након центаршутева, 3 из изграђених акција и 1 из пенала. Ставимо ли све ово на папир, долазимо до закључка да 7 овосезонских примљених голова ФК Партизан између осталог представљају последицу лоше маркације и непажљивих фаулова. Наравно, ово не значи да је остатак одбрамбеног дела игре црно белог тима на високом нивоу, штавише. Партизан на сваком мечу ривалу допусти по неколико изгледних прилика, било то захваљујући индивидуалним грешкама или захваљујући систему тимске одбране који тренер Мирковић форсира, а о којем ће бити речи у наставку текста.

 

Упркос постизању видног напретка у односу на тренерски период Мирослава Ђукића, тренер Зоран Мирковић и даље није у потпуности убедио јавност да је његов Партизан кадар да се порве са најјачим.

Мирковић претежно користи следећи састав:

Стојковић

Немања Р. Милетић – Марковић – Валијенте – Немања Г. Милетић

Косовић – Здјелар

Јанковић – Пантић – Закарић

Гомеш

 

Сама Мирковићева појава и однос са играчима улива наду фудбалерима Партизана. Екипа показује знатно већи карактер него што је био случај код претходног тренера, а видне су и одређене нове финесе унутар самог система игре.

 

Пре свега, екипа квалитетније отпочиње нападе из последње линије. Отпочињање напада веома често иде по земљи, од голмана Стојковића, при чему испред њега позиције заузимају 3 фудбалера.  Штопери Марковић и Валијенте повлаче се на бокове, а Здјелар у духу ,,holding midfielder-a“ стаје између њих. У одређеним моментима утакмице долази и до поставке током које Здјелар стаје испред Валијентеа и попуњава позицију левог бека, док се бекови померају напред, заједно са Здјеларовим парњаком Косовићем. Лопта би у тим ситуацијама углавном ишла до Здјелара, који би је потом транспортовао или на бокове или напред.

Исечак са утакмице против Мачве. Косовић заузима Здјеларову ролу, док Шћекић иде напред и искључује се из креације. Штопери су Милетић и Марковић, при чему Милетић, као и обично, терет креације преноси на Марковића. Бекови(Енаке и Урошевић) повукли су се напред.

 

Пример отпочињања напада од голмана, са троуглом Марковић-Здјелар-Валијенте. На другој слици Валијенте, који није у кадру, након враћања лопте Стојковићу наставља кретњу ка корнер заставици, како би остао у игри као опција за додавање од стране Здјелара, који је у том моменту био у позицији за добијање паса од стране Стојковића.

 

Још један пример горепоменутог троугла.

 

 

Некадашњи капитен омладинаца Барселоне, Марк Валијенте, навијаче константно увесељава својом школованошћу и техничким квалитетима. Приликом наведене комбинације са триом Стојковић-Здјелар-Марковић, лопта претежно од голмана иде или ка Валијентеу или ка Здјелару. Када лопту добије Здјелар, Валијенте се повлачи у дубину и труди се да константно буде отворен за пас или директно од стране Здјелара или након повратне лопте од Здјелара ка Стојковићу. Валијенте неретко и сам отпочиње нападе, што чини или путем својих продора или путем покушаја додавања кроз неколико линија противничког тима. Валијенте такође поседује и изванредну дугу лопту, али и центаршут. Вреди истаћи и то да је Валијенте навикао на игру из прве, као и да одлично навлачи противника на себе, чиме успева да осујети пресинг противничког тима. Валијенте, наиме, често уме да веома смислено задржи лопту по неколико секунди и да захваљујући својој контроли и смислу за игру навуче противника на себе, а потом врати лопту позади, чиме успева да помери линије противничког тима унапред и отвори контру свог тима која ће уследити након дуге лопте напред од стране голмана или саиграча из одбране. Укратко – сваки Валијентеов потез с лоптом има смисла и није тешко закључити да се ради о фудбалеру пониклом у школи Барселоне, а својевремено и једном од најпоузданијих дефанзиваца своје генерације унутар исте.

https://www.youtube.com/watch?v=dZvoqgfQzL4&feature=youtu.be&t=1585    Један у низу примера плејмејкерских способности Марка Валијентеа. Повукао је лопту напред, након чега је покушао да дубинским пасом упосли Милетића. Закарић је на сјајан начин покушао да одвуче пажњу Гекана Гонула са Милетићевог утрчавања, али је турски репрезентативац изузетном дефанзивном реакцијом успео да осујети акцију фудбалера Партизана.

 

Када је реч о Светозару Марковићу, ради се о веома младом и технички солидном фудбалеру. Не можемо рећи да технички аспект игре спада на сам врх његових квалитета. Несумњиво је реч о слабијем техничару од Николе Миленковића, али се ради о фудбалеру који поседује солидан микс контроле лопте и агилности. Не паничи под притиском, што је потврдио и у једној ситуацији против Бешикташа у Београду, када је ,,лажњаком“ уклонио препреку у виду пресинга једног фудбалера турског тима. Захваљујући слабијој контроли лопте, прегледу игре и целокупним техничким квалитетима у поређењу са Валијентеом, Марковић утакмице почиње на месту своје стајне ноге и нешто је слабије укључен у отпочињање напада. Као што је наведено, поседује солидну контролу лопте и с времена на време је способан да квалитетним пасом пробије једну или две линије противничког тима, иако то не чини често. Углавном се одлучује за бочни кратак пас или за дугу лопту ка крилу или шпицу, било у простор или на груди/главу. Поседује веома добру дугу лопту из дубине.

Када игра у пару са Милетићем, што је тешко за очекивати на предстојећем вечитом дербију, Марковић заузима место левог, а Милетић место десног штопера. Како је око соколово једног великог пријатеља сајта приметило, разлог тога је, као што је већ наведено, чињеница да у случају спаривања два штопера која се служе идентичним ногама, онај смиренији и јаче контроле лопте заузима место супротно стајној нози, док онај нервознији и мање надаренији заузима место еквивалентно месту стајне ноге. Када штоперски пар Партизана чине Милетић и Марковић, изградња напада знатно је базичнија него у првом случају и знатно ређе долази до стварања троугла сачињеног од штоперског тандема и Здјелара. Напади се у таквим ситуацијама углавном крећу преко Марковића, који у таквим ситуацијама игра знатно конзервативније него иначе. Наиме, Марковић у таквим ситуацијама, чак и ређе него иначе, испробава компликоване пасове по земљи. Његове лопте по земљи тада иду или ка Здјелару или ка беку. Захваљујући томе, Светозар Марковић је током боравка на левој страни као прављен за ефикасан пресинг. Примера ради, таквој ситуацији смо присуствовали на претходном дербију, када је Бен на веома ефикасан начин затворио Марковића, а неретко га терао и на паничне реакције које су проузроковале слање лопте у аут или напамет ка напред.  С друге стране, веома се често служи дугим лоптама из дубине, и то углавном ка левокрилном играчу који покушава да пронађе празан простор(Пантић/Закарић), а често и ка шпицу (Гомеш/Николић).

Када говоримо о учешћу бекова у отпочињању напада, бекови Партизана знатно су мање активни у том погледу. Десни бек Милетић технички је прилично лимитиран. Ради се о играчу слабије контроле лопте, који је самим тим и прилично нервозан под притиском. Углавном се служи најједноставнијим кратким пасовима, односно пасовима позади или ка њему најближем фудбалеру. Не поседује квалитетну визију. Има веома оштру и брзу дугу лопту, која није најпрецизнија. Ипак, врло је често користи. Захваљујући брзини и оштрини која одликује његове дуге лопте, у стању је и да пошаље дијагоналу ка левокрилном фудбалеру свог тима.

Прочитајте још  Рукометаши гостују у Кикинди

С друге стране, његов имењак на левој страни скоро је у потпуности искључен из отпочињања напада. Левоноги Милетић прилично је крут и технички сиромашан играч, док његове дуге лопте нису натпросечне, а кратки пасови углавном иду ка најближем саиграчу. Милетићеву алтернативу представља Слободан Урошевић. Реч је о прилично племенитијем и технички знатно писменијем и интелигентнијем фудбалеру. Поседује квалитетну контролу лопте и солидно се сналази под притиском. Исто тако, у стању је да пошаље квалитетан кратак пас унапред, као и квалитетну дугу лопту пуну фелша. Иако би се рекло да се ради о талентованијем фудбалеру од Милетића, највероватније неће почети наредни дерби.

Када говоримо о Владимиру Стојковићу, реч је о технички потпуно лимитираном голману. Ужасан је под притиском и у тим ситуацијама се углавном одлучује за испуцавање лопте напамет, а неретко је без ризика избацује у аут. У његовом случају може се истаћи веома брза дуга лопта, док све остало пада у заборав. Углавном се одлучује за кратак пас ка штоперима. Када то није случај, следи дуга лопта, најчешће ка шпицу.

Играч који се налази између или испред штопера углавном је Саша Здјелар. Ради се о фудбалеру фантастичне дуге лопте и дијагонале, као и играчу који поседује квалитетан преглед игре. Технички је солидно поткован, а његови кратки пасови углавном су прилично једноставни. Иако то не чини често, а увелико и због недовољно добре тактичке организације црно белог тима, Здјелар је у стању и да пасом пробије неколико линија противничког тима. Углавном се одлучује за кратке пасове ка бочним играчима или за повратне ка штоперу или голманима. Упркос томе што домаћа јавност такве типове фудбалера назива ,,алиби играчима“, ради се о потпуно нетачном закључку и прототипу упрошћеног схватања фудбала. Једноставни пасови веома често могу бити од огромне користи и углавном служе чувању поседа и пребацивању фокуса игре на супротан део терена, нарочито уколико фудбалер поседује квалитетан преглед игре и своје одлуке доноси на смислен начин. Тиме се противнички тим ставља у пасиван положај и противничке линије тима се померају у складу са померањем лопте од стране тима који је држи у поседу. Самим држањем лопте у поседу, уколико се то чини на одговарајући начин, екипа која то чини у позицији је да држи и кључеве игре у својим рукама, а самим тим и да контролише противника. Када је реч о лоптама које иду уназад, а нарочито о оним које проистичу из хируршки организованих ситуација, оне су од велике користи јер се помоћу њих у противничким редовима може створити слика о равноправном стању на терену. У зависности од поставке, противник се у таквим ситуацијама веома често на синхронизован начин помера унапред, захваљујући чему екипа која држи лопту потенцијално добија простор за контра нападе.

За разлику од Валијентеа, па и Марковића, Здјелар врло ретко, готово никада, не иде у продоре с лоптом и одлучује се на једноставне, али истовремено и интелигентне потезе. Његове алтернативе су Шћекић и Смиљанић, при чему је црногорски репрезентативац прва алтернатива Саши Здјелару. Ради се о играчу који поседује добар преглед игре и има веома леп дубински пас. Углавном заузима Здјеларову ролу. Када игра у пару са Здјеларом, као што је био случај у Истанбулу против Бешикташа, игра на месту поред њега и стоји нешто испред. У тим ситуацијама готово потпуно је искључен из организације напада, с обзиром да се ради о прилично тромом играчу, не толико бриљантне технике и контроле лопте, који се веома лоше сналази под притиском и на малом простору.

С друге стране, Косовић је плејмејкер. Тактички веома интелигентан фудбалер, одличне кретње без лопте, сјајног паса и технике, као и контроле лопте. Иако је по природи офанзивни везни, у последњих неколико година тренери га користе као централног, или чак дефанзивног везног играча. Свака његова одлука има смисла. Поседује одличан пас и дугу лопту, а често је у стању да на себе врло интелигентно навуче неколицину противничких фудбалера. Ипак, и он поседује одређене мане због којих није направио јачу каријеру, о чему ће бити речи у наставку текста. У тренутном систему увелико му отежава лоша организација напада и неорганизована кретња саиграча на противничкој половини терена.

 

 

Све у свему, Партизан одликује одређена организација приликом самог отпочињања напада од задње линије. Код Мирослава Ђукића смо ретко имали прилику да присуствујемо нечему сличном. Сада су ствари нешто боље и тим Партизана нешто организованије приступа таквим ситуацијама. Заслуге иду како индивидуалном квалитету играча Партизана, а превасходно Марка Валијентеа, тако и тренеру Мирковићу. Ипак, вреди истаћи да остатак нападачке игре црно белих, а превасходно организација напада на противничком делу терена, није на одговарајућем нивоу.

Након што лопта дође до штопера или централних везних играча, све се своди на импровизацију. У тим моментима фудбалери Партизана поседују велику слободу и до изражаја долази њихов индивидуални квалитет. Партизан не одликују никакве изграђене акције, тако да је подршка коју предњи играчи и бекови пружају централним везним фудбалерима и штоперима приликом дистрибуције лопте веома мала. Веома често Здјелар и Косовић немају коме да додају лопту, тако да или покушавају да импровизују, или шаљу лопту ка штоперима или бековима.

Услед тога, централни бекови, а углавном Марковић, као и десни бек Милетић, неретко покушавају да проиграју офанзивније фудбалере својим дугим лоптама из дубине. Нарочито се ради о дугим лоптама упућеним ка крилним играчима у простор, а нарочито Пантићу и Закарићу(у зависности од формације и поставке).

Захваљујући великој слободи, предњи  играчи Партизана неретко импровизују, како са лоптом, тако и без ње. Неретко се дешава да крилни фудбалери мењају позиције, ротирају  и спуштају се позади како би пружили подршку везним и дефанзивним фудбалерима приликом отпочињања напада. Захваљујући томе, Партизан се прилично мучи да дође до шансе, а нарочито у домаћем шампионату и  против затворених противника, као и против ривала које одликују квалитетно организована одбрана и згуснути редови.

Веома добар пример лоше и неорганизоване кретње Партизанових играча на противничком делу терена, захваљујући чему су везни играчи углавном принуђени да лопту пошаљу на бок и да избегавају брз проток лопте, а нарочито по средини. У оваквом систему, чак ни изузетно креативни фудбалери попут Косовића нису у позицији да до крајњих граница демонстрирају своје играчке квалитете.

 

Партизан је најопаснији приликом контра напада, захваљујући брзини и индивидуалном квалитету бројних офанзивних играча. При том говоримо о Закарићу, левоногом фудбалеру који је способан да игра на оба крила. Са леве стране доприноси својим центаршутем, а са десне својим фелшираним и изузетно прецизним шутевима који углавном гађају угао. Ради се о веома интелигентном и технички поткованом крилном фудбалеру који није типично крило и који је претходно поменуте квалитете ставио испред агилности, агресивности и физичких аспеката игре. Веома се квалитетно креће и без лопте. Иако углавном стриктно заузима позицију крај аут линије, неретко се извлачи и у средину, чиме креира простор за утрчавање бекова.

Један од најталентованијих офанзивних фудбалера црно белих јесте Данило Пантић, фудбалер за ког је Звездан Терзић прошле сезоне изјавио да је једини фудбалер из тадашње екипе Партизана који квалитетом заслужује да се нађе у Црвеној звезди. Технички одличан играч. Луцидан, одличне контроле лопте и доброг дриблинга. Један од најбољих фудбалера у лиги у 1-1 офанзивним ситуацијама. Без лопте солидно брз, што се нарочито односи на први корак. Неретко га играчи из последњег реда проигравају лоптама у простор. Динамично се креће без лопте и не може се рећи да представља роба једног система. Иако и даље није потпуно сазрео, упркос бројним грешкама и недостацима, упркос недовољној константности и неспремности да константно угрожава противника, током последњих годину дана успео је да подигне игру на виши ниво и да у исту унесе одређене нове елементе… Између осталог, постао је конкретнији и опаснији по гол него раније. Често се дешава да уђе са крила унутра и да шутира искоса. Његов ударац искоса веома је незгодан, прецизан и оштар, што је између осталог показао и приликом овосезонског поготка на стадиону Земуна.

Марко Јанковић технички је на врхунском нивоу, као и у погледу експлозивности. Ипак, говоримо о играчу који је способан да из игре донекле припрети само приликом офанзивне транзиције, када располаже пространијим простором. Веома ретко успева да учини нешто конкретно, а нарочито када игра против постављене и организоване одбране. Иако прилично неконстантан, талентован је шутер. Селекција шута није му толико разноврсна, као ни моменат у којем се одлучује за шут. То веома често чини напамет, а шутира углавном унутрашњим делом стопала и гађа угао. Маркантан је његов погодак против Војводине у Новом Саду, вероватно и најбољи у Јанковићевој сениорској каријери.

Шпиц Гомеш прилично је јак и веома добро игра леђима од гола. Технички је солидан. И поред не толико бриљантне контроле лопте, веома је брз са истом, али и без ње. Није типичан голгетер који само размишља о голу. Ради се о фудбалеру који је до пре неколико година играо на позицији левог крила, тако да се често извлачи са позиције у средину и на бок(у Партизану је веома често прелазио на десни бок, одакле би након продора упућивао оштре центаршутеве на другу стативу), често се отвара за пас. Агресиван је у шеснаестерцу. Брзо реагује, а нарочито квалитетно напада прву стативу. Квалитетно шутира и пласира лопту у угао, иако не можемо рећи да се ради о рутинском реализатору. Један од његових највећих недостатака јесте то што понекад доноси сувишне одлуке и понекад  компликује с лоптом, каснећи и суздржавајући се приликом доношења одлука у шеснаестерцу и у изгледним ситуацијама. Одлично је почео у Партизану, мада морамо констатовати да и даље не игра онако како уме.

Гомешова резерва јесте Немања Николић. Када говоримо о Николићу, неопходно је истаћи да се ради о потпуно атипичном профилу фудбалера за наше поднебље, али и шире. Многи би га окарактерисали као плеја у телу шпица, док је наш Хајдин, иначе његов некадашњи саиграч, изјавио да се ради о ,,атипичном нападачу којем је драже да намести гол него да га постигне“. Узевши у обзир његов стил игре и играчке квалитете захваљујући којима материјализује већину замишљених идеја, можемо констатовати да се ради о фудбалеру који је довољно квалитетан да заигра у много снажнијим тимовима од ФК Партизан.

Николић је у Спартаку био главни играч тима. Веселиновић га је користио као, како би то Енглези рекли ,,deep lying forward-a“, при чему се Николић константно извлачио са своје позиције, како у средину, тако и на крило. Константно се нудио након аута. Одличан у чувању лопте и игри из прве, као и у правовременим додавањима и проигравањима својих саиграча. У Спартаку је креирао простор за крилне играче, углавном Савковића, а увелико је заслужан и за голгетерски учинак Ђорђа Ивановића у клубу из Суботице. Након Ивановићевог преласка у Партизан, место у шеснаестерцу противника врло често је попуњавао Јапанац Шимура, који се као централни везни играч прикључивао нападима, а неретко и постизао голове. Нарочито маркантан је погодак Војводини, приликом којег се Николић извукао на леви бок да пружи подршку Вукчевићу приликом извођењу аута, након чега је уследио центаршут у шеснаестерац домаћина, приликом ког је Шимура главом постигао погодак.

гол Шимуре и кретња Николића (0.16 клипа)

Николићеви квалитети не долазе у потпуности до изражаја у Партизану. Разлози тога су бројни, а нарочито се крију иза профила крилних играча Партизана, као и иза анархије која влада у нападу црно белог тима. Наиме, како Јанковић, Пантић и Закарић нису играчи који су усмерени ка експлоатисању празног простора, а ни играчи који се довољно квалитетно отварају за одигравања и комбинације из прве(са малим изузетком у Пантићевом случају), Николић је често ускраћен подршке. Такође, ради се о прилично неуиграном тиму у офанзивном смислу. Играчима Партизана препуштена је велика слобода у офанзиви. Број офанзивних акција и изграђених комбинација је минималан, а Николић је тип играча који у офанзивно дисфункционалном тиму, тиму чија основна ударна снага лежи у индивидуалним техничким квалитетима појединаца, није у стању да пружи свој пун допринос. Стручни штаб црно белих можда би могао да испроба Гомеша на левом крилу, који би константно улазио у шеснаестерац, како без лопте тако и без ње, и за ког би Николић креирао празан простор, а којег би уједно и хранио лоптама.

У садашњем систему Партизана, Николић се константно увлачи у празан простор између дефанзивног и везног реда противника, при чему извлачи штопера противничког тима и на себе навлачи неколицину противничких фудбалера. Поседује изузетно висок коефицијент интелигенције, што је видно како у његовој игри са лоптом, тако и у игри без исте. Константно се нуди приликом извођења аута и константно се извлачи на десни и леви бок, при чему са собом вуче једног од штопера противничког тима, чиме деформише противничку одбрану и ствара простор за утрчавање неколицине својих саиграча. У Партизану су то претежно офанзивни везни и крилни фудбалери. Уз то, у таквим се ситуацијама нападу веома често прикључују и дефанзивни везни(Здјелар/Шћекић), који су способни да из другог плана својим силовитим ударцима са дистанце запрете голу противника.

Након дуге лопте, Николић се извукао на бок и са собом повукао десног штопера Мачве, чиме је деформисао противничку одбрану Шапчана, створивши рупу у истој и креирајући простор за утрчавање Косовића из другог плана(заузео Николићеву позицију шпица у овој ситуацији) и Пантића. Да је Партизан уигранији и да паметније користи квалитете Немање Николића, у оваквим ситуацијама нападали би са још барем два фудбалера, а поставка би изгледала знатно организованије. Примера ради, Ивановић није заузео позицију у нападу, иако би у овој ситуацији морао да прати кретњу саиграча,  и његова слика назире се у позадини, иза Николића.

 

Николић се извлачи на леви бок и са собом вуче дефанзивца Мачве, који се ужурбано враћа на позицију, Његову позицију у шпицу заузео је Ивановић. Косовић се прикључио нападу из другог плана и стоји у близини шеснаестерца, а нападу се придружио и Енаке. Пантић је веома лоше постављен и у овој ситуацији искључен је из сваке комбинације, чиме наша теза о лошој организацији акција Партизана додатно добија на значају.

 

Николић се приликом извођења аута извукао са своје позиције и са собом навукао неколицину играча. Лопту је добио Закарић и одмах је проследио ка Николићу, који је у том тренутку заузео позицију на изузетно незгодном делу терена, при чему је на себе навукао чак петорицу фудбалера Бешикташа!

 

https://www.youtube.com/watch?v=ijYW9RCPe6A&feature=youtu.be&t=1400

Још један пример Николићевог извлачења, као и изванредне сарадње са Ивановићем. Ивановић лажном кретњом навлачи једног играча Мачве и ствара простор за дубински пас Шћекића ка Николићу, након чега наставља са кретњом у простор, а Николић га проиграва.

 

https://www.youtube.com/watch?v=dZvoqgfQzL4&feature=youtu.be&t=5440   Фантастична ,,штикла“ Николића, иначе његов заштитни знак. У овој ситуацији је избацио тројицу фудбалера Бешикташа. Иако је судија сигнализирао офсајд, гледањем поновљеног снимка доћи ћемо до закључка да се ради о прилично дискутабилној одлуци. Све у свему, Немања Николић је још једном низу демонстрирао своју бриљантност и раскошну интелигенцију.

 

https://www.youtube.com/watch?v=5oSU9ZcEynI&feature=youtu.be&t=136   Врхунска асистенција за Светозара Марковића.

 

Веома је луцидан, а ове сезоне постигао је један погодак и уписао две асистенције, а притом и изнудио један једанаестерац. Вреди истаћи и то да је допринос код сваког гола пружао приликом нерешеног или неповољног резултата за свој тим. Поседује одличан пас и центаршут, што је нарочито демонстрирао приликом асистенције за Марковића против Бачке.

С обзиром да се Николић константно креће између линија, Дегенек може постати лак плен за њега и тога наш стручни штаб, као и сам играч, морају бити свесни. Дегенекова склоност да прелако, а веома често и беспотребно излеће из линије, у некој перспективи нас може коштати приликом његових дуела са Николићем. Ипак, уверени смо да ће стручни штаб Црвене звезде на све мислити, а такође и даље не постоје велике шансе да Николић утакмицу почне у стартних 11.

Прочитајте још  Одбојкашице поражене у првом полуфиналном мечу

Николић знатно више пажње посвећује тимским квалитетима него унапређивању и надограђивању гол квалитета и управо га превасходно морамо посматрати кроз сегмент таквог фудбалера. Као ,,последица“ стила игре стоји податак да Николић веома ретко улази у гол шансе и да веома ретко шутира ка голу противника. Ипак, то не значи да је Николић бескористан у погледу постизања голова. У супер офанзивним тимовима, Николић је у стању да постигне знатно више погодака него иначе… Што, опет, не значи да би требао и смео занемарити своје тимске квалитете науштрб оних голгетерских.

У погледу голгетерских квалитета, морамо истаћи Николићеву кретњу у паралели са крилним фудбалерима свог тима, а притом и са последњом линијом противничке одбране. Одлично се сналази у петерцу противника у таквим ситуацијама. Као примере тога можемо навести његов првенац у дресу Партизана против екипе Мачве, као и прошлосезонске поготке у дресу Спартака на Бањици против Рада и у Нишу против Радничког. Такође, има веома квалитетан ударац главом, што је демонстрирао и прошле сезоне на ЈНА против свог садашњег клуба.

Када говоримо о офанзивним фудбалерима Партизана, вреди истаћи и Ђорђа Ивановића. Иако дошао као најбољи фудбалер јесењег дела сезоне у СЛС, Ивановић се за сада веома лоше сналази у архаичној екипи Партизана. Попут Суме, тренери га шетају са позиције на позицију, иако се најбоље сналази иза нападача, где је претходне сезоне наступао у Спартаку. Са те позиције фантастично делује из другог плана. Ради се о фудбалеру који је одличан приликом транзиције и који поседује фантастичну контролу лопте, што је између осталог демонстрирао и пре две сезоне против Партизана на ЈНА, када је у једној ситуацији наређао петорицу противничких фудбалера!

Тај детаљ можете видети на 2.18 овог клипа.

Ивановић не успева да подигне игру на виши ниво у Партизану, како због лоше организације игре клуба и начина на који га тренери користе, тако и због чињенице да, као последица тога, проистиче закључак да и даље није довољно зрео за тим који константно напада и који приликом напада у домаћој лиги располаже уским простором у последњој трећини терена.

Здјелар се веома ретко прикључује нападима и о његовом доприносу офанзиви већ је било речи. С друге стране, Шћекић је способан да одигра одређене комбинације из прве и да покрије већи део терена. Захваљујући својој снази и конституцији, у стању је да припрети и из шеснаестерца, али и да послужи као опција за дугу лопту, што је био случај против Бешикташа. Рекло би се да Шћекић по стилу игре и поливалентности донекле подсећа на Винсентеа Ибору.

Десни бек Милетић ретко се прикључује о нападима. Офанзивно и технички врло је лимитиран. Захваљујући жељи, брзини и упорности, способан је да понекад уђе у слалом са лоптом у ногама. Центаршутеви су му веома оштри и незгодни, иако нису увек презицни. Углавном су усмерени ка другој стативи или ка центру шеснаестерца.

Левоноги Милетић технички је такође лимитиран, али је у том погледу знатно квалитетнији од имењака са супротне стране терена. Центаршутеви су му половично прецизни, а његов највећи квалитет лежи у способности понављања и брзини, захваљујући чему квалитетно експлоатише простор. У стању је и да шутне, како из шеснаестерца, тако и изван њега. Шутеви су му веома снажни, иако често не толико прецизни.

 

Што се тиче офанзивних прекида Партизана, ради се о једној од најквалитетнијих ставки црно белог тима. У способности су да запрете како директним ударцима на гол, тако и приликом корнера и индиректних удараца – како захваљујући великом броју квалитетних извођача прекида, тако и захваљујући широком спектру фудбалера способних да постигну погодак у противничком шеснаестерцу.

Након повреде Зорана Тошића, који је био алфа и омега у погледу директних удараца на гол противника, поготово са десне стране, сада је његов задатак преузео Горан Закарић. Закарић поседује веома прецизан ударац, пун фелша, који готово увек иде у угао. Између осталог, знаменит је његов гол Зети у Подгорици.

 

Када је реч о корнерима и офанзивним прекидима, најопаснији и најквалитетнији извођач истих је Марко Јанковић. Ако је веровати ,,Трансфермаркту“(а њихова статистика често није у потпуности ажурна), Јанковић је од сезоне 2016/2017 до данас забележио чак 8 асистенција из корнера и индиректних удараца, од чега два на вечитим дербијима. Заиста импресиван статистички учинак.

С друге стране, можда и најопаснији фудбалер црно белих након прекида јесте Светозар Марковић. Марковић је од уласка у први тим Партизана у марту месецу ове године постигао три поготка. Сва три су била након прекида. Одликују га одлична кретња у противничком шеснаестерцу, квалитетна процена лета лопте и добар ударац главом.

Поред њега, од опасности могу бити још и Рикардо Гомеш, Немања Николић, корпулентни Александар Шћекић, Немања Р. Милетић, итд.

 

Све у свему, Партизан одликује прилично неорганизована офанзивна игра. Неорганизовани су на противничкој половини и свака акција своди им се на индивидуални квалитет и маштовитост појединаца. За похвалу је то што су квалитет отпочињања напада од последње линије подигли на нешто виши ниво у поређењу са периодом Мирослава Ђукића. У нападу могу припретити преко индивидуалног квалитета појединаца и приликом транзиције, као и приликом корнера, слободних и индиректних удараца.

 

 

Следећа ставка на којој ћемо се базирати јесте одбрана.

Од доласка Зорана Мирковића, Партизан се брани знатно агресивније. Тим Партизана служи се високим пресингом, при чему исти отпочиње од офанзивних играча, који углавном излећу ка бековима и штоперима, док централни везни фудбалери излећу напред са својих позиција и притискају централне везне играче супарничке екипе.

Овакав начин одбране има две последице. Под број један, с обзиром да приликом одбране умеју стајати прилично високо, црно бели противнику остављају простор да се поигра с њима. Захваљујући рупи која приликом излетања везних играча настаје између дефанзивног и везног реда, противнички тим лако може експлоатисати тај простор са једним или двојицом фудбалера који ће пронаћи место у истом. Захваљујући таквом систему, линије Партизана лако могу бити изманипулисане и изигране. Између осталог, мудром пас игром и пасовима уназад који привлаче одбрану црно белих у висок пресинг, ствара се празан простор за пас ка фудбалерима који се увлаче у подручје између дефанзивног и средњег реда тима из Хумске.

Претходне три слике сведоче о последицама високог пресинга Партизана и лакоће са којом је противник у стању пробити га. На слици 1 види се како сви крећу напред, док се на слици 2 пресинг подиже још више, а дефанзивни везисти(нарочито Шћекић) нису се вратили позади, чиме су упали у замку Шапчана. Уочивши намере и претерану агресивност играча Партизана, фудбалери Мачве веома су их лако намамили, да би потом пасом позади ка левом беку свог тима успели да креирају простор за једног од својих саиграча. Управо на слици три видимо да је леви бек Мачве послао пас ка Гаврићу, који је потом упослио фудбалера усамљеног у кратеру између дефанзивног и везног реда Партизана.

 

Пример нешто успешније реализованог пресинга на утакмици са Бешикташем. Здјелар је на крају узео лопту, након високог излетања, а јасно се види да је сваки фудбалер Партизана кренуо стриктно напред на одређеног играча Бешикташа, при чему је неколицина црно белих играча решила да стане на линије додавања и на тај начин засмета фудбалерима турског тима. Све у свему, још један пример високог пресинга.

 

Други проблем јесте структура Партизанових дефанзиваца. Наиме, и Марковић и Валијенте су тактички веома интелигентни фудбалери, али уједно и фудбалери којима више лежи позициона игра и ниско постављена последња линија. Висок пресинг свог тима веома их често оставља на ветрометини и приморава их да излећу из линије и играју агресивније него што су навикли. Уз то, ни Марковић ни Валијенте, а нарочито Валијенте, нису пребрзи фудбалери.

Остаје да се види да ли ће и на који начин Партизан успети да коригује овај проблем.

Када говоримо о доприносу индивидуалаца одбрани, ствар је следећа: пресинг почиње од Гомеша. Захваљујући својој агресивности, брзини и пожртвовању, Гомеш пружа квалитетан допринос тимској одбрани. Пантић и Закарић су од помоћи бековима.

Када је реч о везним фудбалерима, Здјелар игра веома велику улогу у тимској одбрани. Тактички је веома интелигентан, сјајно се креће и захваљујући својој интелигенцији не допушта да упадне у замку недовољно организоване тимске одбране свог тима. Самим тим, веома ретко испада. Доста трчи, прилично је агресиван и поседује веома добар старт на лопту. Веома је добар у 1-1 ситуацијама.

Косовић није најквалитетнији дефанзивац. Једноставно, ради се о плејмејкеру квалитетног старта на лопту и тактички школованог играча, али његови недостаци дефанзивне природе, проузроковани његовим играчким карактеристикама, врло често долазе до изражаја и не могу се маскирати његовом борбеношћу.

Када је реч о Шћекићу, говоримо о фудбалеру система, фудбалеру који је савршен за клубове који играју са збијеним линијама тима. Реч је о веома интелигентном и тактички писменом играчу. Веома паметно затвара рупе у сопственом тиму и прати кретњу саиграча. Одлично затвара опције за пас и дриблинг противничким играчима. Ипак, у оваквом тиму Партизана његов недостатак брзине, координације и агресивности веома често долази до изражаја, па се тако дешава да често касни, да захваљујући широком простору који брани муке мучи у 1-1 дуелима и да ничије лопте углавном прелазе у руке противника.

Милан Смиљанић, играч који вероватно неће играти у недељу, тактички веома добро стоји. Одлично крпи рупе у свом тиму, поседује квалитетан старт на лопту и врло је агресиван.

Штопери Партизана, као што је већ наведено, поседују веома изражен индивидуални квалитет, али лош тактички рад струке, о чему смо већ писали, чини их рањивијим него иначе.

Светозар Марковић је веома интелигентан фудбалер, доброг старта на лопту и доброг одраза. Одлично се поставља у свакој могућој ситуацији и добро чува играча. Ипак, у складу са годинама, осамнаестогодишњи штопер понекад уме да поклекне пред притиском и да, захваљујући паду концентрације, направи одређене њему некарактеристичне киксеве, који углавном нису суве дефанзивне природе. У дуелима и даље није на нивоу већине противника, па га снажнији нападачи контролишу. Видеће се разлика између њега и наших нападача, а нарочито Милана Павкова.

С друге стране, Валијенте је искусан и изузетно квалитетан фудбалер. Рекло би се да се ради о најквалитетнијем иностраном штоперу који се појавио у домаћој лиги, заједно са Дамијеном Ле Талеком. Одлично маркира играча. Фантастично прати кретњу нападача и до задњег тренутка је на њему. Поседује квалитетан старт на лопту, а нарочито клизећи. Физички није на довољно квалитетном нивоу. У дуелима је нешто инфериорнији, а нарочито у скоку. Недовољно је брз и моторички не толико добар, што га чини лаком метом када је неопходно да брани већи простор у 1-1 ситуацијама. Понекад уме да погреши приликом испуцавања лопте или приликом повезивања са истом. О утицају система одбране на његове партије већ је било речи. Све у свему, ради се о веома квалитетном фудбалеру који би се, по нашем мишљењу, одлично уклопио у стил игре који гаји ФК Црвена звезда.

https://www.youtube.com/watch?v=dZvoqgfQzL4&feature=youtu.be&t=1372      Фантастично маркирање и бриљантна дефанзивна интервенција шпанског дефанзивца након изванредног центаршута Еркина

https://youtu.be/u25EorrasuY?t=77    Још једна школска маркација Валијентеа, који је сво време пратио нападача Бешикташа, како погледом, тако и кретњом, да би га на крају неутралисао (испратити ситуацију до краја и обратити пажњу на Валијентеа, његову кретњу и положај главе)

 

Концепт последње линије Партизана често ремети десни бек Милетић. Ради се о прилично агресивном фудбалеру, веома снажном у дуелу, фантастичног одраза и вероватно најбржем домаћем дефанзивцу. Иако по природи штопер, Мирковић га користи на позицији десног бека, где је неретко наступао и током боравка у екипама Војводине, Борца и Слоге. И поред фантастичних физичких предиспозиција, ради се о прилично неинтелигентном фудбалеру. Веома често лоше процењује моменат за излетање на лопту. Често не прати кретање последње линије и доста испада. Такође, врло лоше маркира играча у свакој ситуацији, што нарочито долази до изражаја приликом центаршутева, приликом прекида и приликом праћења играча који улази у шеснаестерац из другог плана, а нарочито на другој стативи.

Ради се о најслабијем шрафу Партизанове одбране и човеку који је ове сезоне кумовао великом број примљених погодака, а нарочито на утакмици са Бешикташем.

https://www.youtube.com/watch?v=dZvoqgfQzL4&feature=youtu.be&t=1502   Након што је Ларин убедљиво савладао Марковића у дуелу, овде видимо да Милетић безразложно застаје у месту и допушта Еркину да освоји неколико корака предности. Након тога следи неколико нових грешака играча Партизана, после чега је уследило изједначење. Између осталог, реакција десног бека Милетића представља пример ужасног маркирања и тактичке неодговорности.

 

https://www.youtube.com/watch?v=mXF3gt0gTuM&feature=youtu.be&t=124    Још једном, ужасна тактичка интервенција, захваљујући чему гол Бешикташа иде на његову душу. Није се кретао синхронизовано са остатком линије, захваљујући чему је створена рупа у одбрани Партизана између њега и Светозара Марковића. Његовог играча, стрелца поготка, морао је да преузима офанзивни везни Партизана, Ђорђе Ивановић!

 

Леви бек Милетић прилично је агресиван и солидан у дуелима 1-1. Није толико добар у одбрани простора, којег је код Мирковића и Ђукића увек превише. Уме да падне под притиском. Прилично је тром, услед чега муке мучи са експлозивним и вештим противничким дриблерима.

Голман Стојковић је познат свима нама. Поседује врхунске рефлексе и одличан је у одбрани 1-1 ситуација, приликом којих га противник може матирати претежно тако што ће пребацити лопту преко њега. Има огромних проблема приликом одбране удараца са дистанце и прецизних удараца по земљи. У последње две сезоне имао је одређених киксева, а ове сезоне директно је кумовао примању два поготка.

 

Када је акценат на одбрани корнера и прекида, Партизан се служи концептом човек на човека. Такав приступ донео је велики број проблема и Партизан је у таквим ситуацијама примио готово половину овосезонских голова. Мирковић је на утакмици против Мачве, услед тога, испробао зонску одбрану корнера, али се недуго затим вратио одбрани ,,човек на човека“.

 

 

Да резимирамо: Мирковић је у тим Партизана унео одређене новине, попут јачег карактера и квалитетније организације напада из последње линије. Такође, индивидуални квалитет појединаца нешто више долази до изражаја. Ипак, ту је и даље недовољно добра, односно готово непостојећа нападачка организација на противничкој половини.

Одбрана Партизана системски је недовољно добро организована, услед чега индивидуални недостаци појединаца веома често долазе до изражаја. Најслабија тачка Партизанове одбране је десни бек Милетић.

 

Наша шанса лежи у квалитетном тимском пресингу и експлоатисању недостатака који леже у тимској одбрани Партизана. Располажемо великим бројем играча који се сјајно крећу без лопте и који сјајно попуњавају простор између дефанзивног и везног реда противника, што ће, поред Боаћеових извлачења, бити једно од наших основних оружја. Наши нападачи физички су знатно доминантнији од њихових штопера, који ће, уз то, захваљујући концепту игре Партизана бити на ветрометини. Такође, уверени смо да ће наш стручни штаб искористити тактичке недостатке Милетића и експлоатисати простор који ће настати захваљујући његовом извлачењу са позиције.

Партизан може запретити у контрама и путем индивидуалног квалитета појединаца, као и из прекида. Дегенек мора држати позицију и морамо се пазити да не упаднемо у клопку кретње Немање Николића, који ће се свакако у једном периоду утакмице наћи на терену.

 

ФК Црвена звезда је изразити фаворит на овом мечу. Нашим момцима желимо пуно среће у недељном дербију, а навијачима поручујемо да у што већем броју попуне ЈНА и докажу ко је најбројнији у граду!

 

 

МЦЗ ПРИЈАТЕЉИ

 

 

Коментари

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
  Subscribe  
Обавести ме о