Moja Crvena Zvezda
FeaturedVažne vestiАнализеБлоговиВажноМоја Црвена звездаФудбал

МЦЗ представљање противника у ЛШ: Наполи

Резултат слика за ssc napoli

Почиње! Наши хероји су се изборили за Лигу шампиона и вратили наш Клуб тамо где припада – у друштво најбољих! Ближи нам се сусрет првог кола у ком ће наша екипа на стадиону „Рајко Митић“ у уторак 18. септембра од 21 час дочекати екипу Наполија, тим који је претходних сезона својим атрактивним и нападачким фудбалом привукао пажњу љубитеља фудбала широм света и постао једна озбиљна европска екипа. Стадион је одавно распродат, еуфорија је све већа како се утакмица ближи и нема сумње да нас у уторак очекује прави спектакл.

Наполи је основан 1904. године, девети је клуб по успешности у историји италијанског фудбала и, свакако, највећи клуб Јужне Италије. Током своје дуге историје имали су доста успона и падова, а најсветлији период клуб је доживео у другој половини осамдесетих година двадесетог века, након што их је 1984. године појачао легендарни Диего Армандо Марадона. У том раздобљу освојили су две, засада, једине титуле првака 1987. и 1990. године, као и Куп УЕФА 1989. Од осталих трофеја, пет пута су били освајачи Купа Италије, а освојили су и Интертото куп 2008. године. Након Марадониног одласка клуб је дуго стагнирао и 2004. године догурао чак до банкрота и стечаја. Тада их преузима и диже из пепела филмски продуцент Аурелио Де Лаурентис, који их 2007. године враћа у Сериу А и од тада клуб углавном иде узлазном путањом. Прве две сезоне по повратку у најјачи ранг такмичења клуб је завршио на 8. односно 12. позицији под вођством Едуарда Рехе. Наследио га је Донадони, који се, због лоших резултата, није дуго задржао, да би на његово место дошао Валтер Мацари, који предводи екипу те и наредне три сезоне и бележи прве веће успехе: освојен је Куп, а у Европи играна осмина финала Лиге Шампиона и два пута шеснаестина финала Лиге Европе. Последње сезоне Мацаријев тим био је и вицешампион Италије, а предводник екипе био је сјајни Едисон Кавани, који је, након те сезоне, отишао у ПСЖ. Након тога на клупу долази Рафа Бенитез, који са екипом осваја још један Куп и долази до полуфинала Лиге Европе, што је био највећи европски успех клуба још од освајања Купа УЕФА. Каванија је заменио Гонзало Игуаин, који је био главни играч Бенитезовог тима, био је једну сезону и под Саријем ,а затим отишао у ривалски Јувентус и добио епитет „издајника“ града.

Након одласка Бенитеза, у Екипу из Емполија долази сјајни Маурисио Сари и формира игру по којој Наполи постаје препознатљив у целом фудбалском свету. Већ прве сезоне заузима друго место у лиги. Након те сезоне, после поменутог одласка Игуаина, формирао „убитачни трио“ нападача, који су и данас у Клубу – Инсиње-Мертенс-Каљехон. У другој сезони клуб је догурао до осмине финала Лиге шампиона, док је у трећој, и поред сјајних партије и тешке и дуге трке са Јувентусом, ипак,опет завршио на другом месту. Мешутим, много важнија од резултата је игра коју је Сари успоставио у Наполију. То је био, свакако,један од најлепших фудбала у Европи. Модеран и брз фудбал,у 4-3-3 формацији, са константним вршењем пресинга на противничкој половини, кратким пасовима, прегрштом лепих акција и ултранападачким стилом. У напад крећу сви играчи, акција се најчешће гради постепено из последње линије, док је везни ред задужен за креацију и уопште главни део напада, а тројка напред беспрекорно чита игру и завршава напад. Та уиграност везног реда и офанзивне тројке омогућава брзу, лепршаву и допадљиву игру, која овом тиму даје невероватан офанзивни потенцијал Бекови се непрекидно поновљају уз аут линију, а везни ред обично остаје на ивици шеснаестерца. Све ово показује и највећу ману ове екипе, а то је одбрана. Бекови честим убацивањима остављају доста простора иза себе, што противнику оставља шансу за контру. То је нешто што би наша екипа, свакако, могла да покуша да искористи.

Сари на крају прошле сезоне напушта екипу и одлази у Челси,а са собом води једног од главних играча екипе, централног везисту – Жоржиња. Свакако велики ударац за Наполи, када се узме у обзир да је Жоржињо био главни креатор игре, играч који је износио лопту када је екипа под притиском и, генерално, диригент Наполијеве игре. Сарија је на клупи наследио искусни Карло АнћелотиАнћелоти, за сада, није желео много да мења, с обзиром на то да је затекао добро уиграну екипу, па су главни постулати Саријеве тактике и даље на снази, али се види да полако покушава да имплементира и неке своје нешто ортодоксније методе, тако да се екипа налази у некој врсти транзиционог периода између Саријеве и Анћелотијеве тактике. Анћелоти почиње утакмице у Саријевој 4-3-3 формацији, али је често мења током меча у 4-2-3-1, која чак може да пређе и у 4-4-2. Приметно је да се екипа мало мучи са усвајањем нових метода, што се најбоље може видети у повременој збуњености играча на терену, када не знајуда ли да крену напред или, ипак,остану назад. Ово је, свакако,једна од ствари која нама иде на руку и даје нам наду да можемо нешто да урадимо у овој утакмици.

Повезане вести

Leave a Comment