Наши фудбалери су се попели на највиши степеник европског фудбала. Лига шампиона више није само сан, већ реалност са којом се морамо суочити и бити спремни на све изазове која она доноси. Средиште европског џет-сета Монако донео нам је и противнике звучних имена, а и какве би могли да очекујемо у оваквом такмичењу, али и противнике у скупим оделима и са дебелим новчаницима који често на нас „обичну боранију“ умеју да гледају са висине уколико им сами не покажемо и докажемо да припадамо њиховом друштву, или ипак они треба нама да докажу да су заслужили да их ми почастимо нашим присуством. Наша одела данас можда нису тако скупа и нова, можда имамо и по коју скривену закрпу, али и таква каква су ми умемо да их носимо и да неким скривеним вицом и финтом засенимо њихову бљештавилост.
Управо је ово прича о неком другом времену. Времену када се у друштво није примало због привлачног аутфита, већ епохама када су други желели да буду близу нас због нас самих, или можда и нису…
Кроз богату историју нашег клуба у Евро такмичењима састајали смо се са екипама из чак 45 земаља, а веома често смо се састајали и са представницима земаља из којих нам долазе и будући противници у европској елити. Слободно се може рећи да су нам Наполи и Ливерпул стари знанци. Они се нас не сећају по добру, док са друге стране Французи нам никако не леже иако смо највећи успех остварили управо против француског тима.
Пре више од пола века, у сезони 1965/66 наш клуб се у 1. колу тадашњег Митропа купа састао са Наполијем. Први сусрет одигран је у Београду 23. марта 1966. г. Црвено-бели су славили резултатом 2:0, а стрелци су били Стеван Остојић у 61. и Бранимир Вратњан у 82. минуту меча. Екипе су наступиле у следећим саставима:
Црвена звезда: С. Кривокућа, А. Стојановић, Ж. Јевтић, Б. Вратњан, В. Дурковић, Д. Бекић, Д. Андрић, В. Мелић, С. Остојић, Б. Костић, Д, Џајић.
Наполи: Куман, Адорни, Гати, Стенти, Зурлини, Гирардо, Болцони, Монтефуско, Постиђоне, Кане, Таћи.
Реванш сусрет одигран је у Напуљу 14. априла 1966. г. Наш клуб је претрпео пораз резултатом 1:2, али је и то било довољно за наставак такмичења. Наполитанци су повели у 44. минуту преко Јулијана, али је Остојић у 78. минуту, својим другим поготком у овом двомечу, отклонио све дилеме око наставка такмичења. Пирову победу домаћину донео је Алтафини у 82. минуту сусрета. Треба напоменути да је у овом мечу Црвена звезда готово сат времена играла са играчем мање пошто је у 34. минуту искључен Селимир Милошевић. Пред 30.000 страствених Наполитанаца играли су:
Наполи: Бандони, Адорни, Нардин, Стенти, Панцанато, Монтефуско, Кане, Јулијано, Алтафини, Сивори, Таћи.
Црвена звезда: С. Кривокућа, В. Дурковић, Ж. Јевтић, В. Мелић, М. Чоп, Д. Бекић, Д. Џајић, С. Остојић, С. Милошевић, Д. Шекуларац, Б. Костић.
Треба напоменути да се наш клуб до сада у Купу европских шампиона и Лиги шампиона пет пута састајао са италијанским клубовима. Интересантно је да у 10 одиграних мечева није забележио нити једну победу. Четири пута сусрети су завршавани ремијем, док је претрпљено шест пораза уз свега пет датих и 13 примљених погодака.
Црвена звезда у КЕШ/ЛШ против италијанских клубова:
– 56/57 Црвена звезда : Фиорентина 0:1 ; 0:0
– 80/81 Црвена звезда : Интер 0:1 ; 1:1
– 88/89 Црвена звезда : Милан 1:1 ; 1:1 (пеналима 2:4)
– 91/92 Црвена звезда : Сампдорија 1:3 ; 0:2
– 06/07 Црвена звезда : Милан 1:2 ; 0:1
У сезони 1973/74 Црвена звезда је у Купу европских шампиона након пољског Стала (2:1 ; 1:0) укрстила копља у осмини финала са енглеским Ливерпулом. Наш клуб је ишао на мегдан клубу који је у том моменту био званични шампион Енглеске и победник Купа УЕФА, а уз то никада на свом терену у Евро куповима није претрпео пораз. Међутим, Енфилд је на крају плакао због Слободана Јанковића. Први дуел два ривала играо се у Београду 24. октобра 1973. Екипа Миљана Миљанића је преко Јанковића у 39. и Богићевића у 48. минуту стигла до велике предности, али је Кевин Киген у 71. минуту сусрета донео велику наду „Редсима“ да се могу пласирати у четвртфинале. Екипе су наступиле у следећим саставима:
Црвена звезда: О. Петровић, П. Кривокућа, К. Дојчиновски, М. Павловић, С. Јанковић (М. Кери), В. Петровић, П. Баралић, Ј. Аћимовић (Н. Јовановић), В. Богићевић, С. Караси, В. Лазаревић.
Ливерпул: Клеменс, Лаулер, Линдсеј, Смит, Ллојд, Калаген, Кормак, Хјуз, Киген, Тошак, Хејвеј.
Дуел у Ливерпулу одигран је 6. новембра (истога дана играмо и овога пута) и остао је упамћен као дан када је Енфилд плакао. На истеку пуног сата игре Војин Лазаревић је донео предност нашем тиму. Трачак наде Ливерпулу донео је Лаулер у 83. да би коначних Ливерпул-Црвена звезда 1:2 поставио Јанковић у 90. минуту. У овом свакако историјском дуелу наступили су:
Ливерпул: Клеменс, Лаулер, Линдсеј, Ллојд, Томпсон, Калаген, Киген, МекЛахлин (Хол), Хјуз, Хејвеј (Боерсма), Тошак.
Црвена звезда: О. Петровић, Н. Јовановић, К. Дојчиновски, М. Павловић, С. Јанковић, П. Баралић, В. Петровић, Ј. Аћимовић, В. Богићевић, С. Караси, В. Лазаревић.
Црвено-бели су се до сада три пута састајали са Енглеским клубовима у елитном такмичењу. У шест утакмица остварили су по две победе, ремија и пораза уз гол коефицијент 9:11.
Црвена звезда у КЕШ/ЛШ против енглеских клубова:
– 57/58 Црвена звезда : Манчестер јунајтед 3:3 ; 1:2
– 59/60 Црвена звезда : Вулверхемптон 1:1 ; 0:3
– 73/74 Црвена звезда : Ливерпул 2:1 ; 2:1
На крају долазимо и до клуба који је у овом моменту у европских размерама уз енглески Манчестер Сити свакако платежно најмоћнији. Ипак да новац не представља све у фудбалу, показује ПСЖ који и поред енормних улагања не може да стигне до последњег степеника и укључи се у борбу за најважнији трофеј европског клупског фудбала. „Свеци“ су основани 1970. године па и не чуди да до сада нису били противници нашем клубу. А и како би били када су док је Звезда харала теренима широм Европе они имали свега једну титулу шампиона Француске. Узлет ПСЖ-а започиње половином друге деценије XXI и по играчком кадру који поседује у овом моменту представља најтежег могућег противника којег је жреб могао да нам додели. Сви знамо да имена попут Буфона, Тиага Силве, Мбапеа, Каванија, Неимара,…, доносе спектакл у Београд и Србију, али оно што ће нашем клубу поред свих њих, бити велики проблем представља и чињеница да са француским клубовима имамо катастрофалан међусобни скор. Први сусрет са Французима донео нам је европску титулу у Барију. И други дуел са Мецом (сезона 98/99) био је успешан, али од тада траје велики пост. Редом су нам непремостиве препреке били Лион, Монтпеље, Стразбур, Рен и Бордо. У том периоду не само да нисмо успевали да елиминишемо Французе, већ нисмо успевали да стигнемо нити до победе. Остварили смо свега три ремја уз шест пораза од којих су два посебно била болна. У Рену (0:4) и у Бордоу (2:3) када смо елиминисани поготком из једанаестерца у надокнади времена.
У елити смо са Французима само једном играли и то у финалу КЕШ-а у Барију са Олимпиком из Марсеја (0:0-5:3), а шта ће нам предстојећи дуели донети остаје да видимо.
Све у свему биће ово једна лепа фудбалска јесен за све навијаче Црвене звезде. Остаје нам да уживамо у фудбалу, а сигуран сам да момци на терену и тренер Милојевић неће допустити никоме да нас понижава. Знам да ће увек дати све од себе и да им нико на крају неће моћи ништа да замери.
