Moja Crvena Zvezda
Važne vestiБлоговиВажноВладимирФудбал

Човек из сенке

Свакако ће 29. август 2018. године остати златним словима уписан у анале ФК Црвена звезда. Тог дана наш клуб се вратио на место које му са правом припада, а на којем сплетом разноразних околности није био још од балканских путешествија током сезоне 1991/92 када је као европски шампион титулу морао да брани по Сегедину, Будимпешти и Софији.

Међутим, овом приликом не желим да се бавим анализом успеха, јер се о томе увелико пише, а и тек ће у данима који предстоје, већ да се осврнем на једног момка који је из сенке и некако стидљиво ушао у срца Звездаша. Тај момак можда нема луцидност једног Бена, не поседује фудбалски виц једног Радоњића,…, али он својим радом на терену много доприноси екипи, својом физичком снагом плаши противнике, а борбеношћу подиже морал и у тренуцима када сви помисле да је све изгубљено.

Кратко и јасно то је – Милан Павков.

Не могу да се присетим да ли је у новијој историји Звезде један играч толико допринео клубу, а да то није изражено кроз голове и асистенције, као што је то он учинио, а да је опет са друге стране често оспораван и стављан не у други, већ вероватно тек у трећи, или можда и неки наредни план. Павков је у Црвену звезду стигао из нишког Радничког почетком 2017. године и то на инсистирање директора Терзића који је у њему видео небрушени дијамант са којим ће морати много да се ради, али који у перспективи може бити суво злато Црвене звезде. У дресу омиљених боја дебитовао је 18. фебруара 2017. у првом колу пролећног дела, када је у мечу против Новог Пазара (2:0) на Маракани заменио Ле Талека. Опрхван тремом пред више од 15.000 гледалаца није показао ни делић својих могућности и већ тада се могло наслутити да зелени тепих Маракане за њега неће бити посут ловорикама. Тадашљи шеф стручног штаба Миодраг Божовић на позицији центарфора имао је на располагању поред неприкосновеног Боаћија још и Предрага Сикимића и Срђана Вујаклију, тако да је било јасно да ће Павков до краја сезоне борбу за шампионски пехар посматрати из свечане ложе.

Крај неуспешне сезоне донео је промену на кормилу стручног штаба. Уместо Бошка Ђуровског (који је пред крај сезоне наследио Миодрага Божовића), дошао је Владан Милојевић и очекивало се да ће Павков успети да се наметне новом шефу. Изгледало је да ће тако и бити пошто је стасити Новосађанин већ на европској премијери против малтешке Флоријане добио прилику. Ипак, пар минута на терену нису могли да промене слику о могућностима Милана Павкова, а доласком Александра Пешића било је јасно да за Павкова нема места на црвено-белој страни Топчидерског брда. Како не би, након шестомесечног одсуства са терена, још 12 месеци провео на релацији клупа-трибине, одлучено је да се врати на обале Нишаве и поврати константност игре. Павков је у новој епизоди у Радничком просто експлодирао. Био је други стрелац Супер лиге Србије, а нама посебно остаје у сећању његов погодак на Чаиру у сусрету са вечитим ривалом којим је борба за титулу и дефинитво решена. Слободно се може рећи да је управо Милан Павков био најзаслужнији за повратак Реала са Нишаве на Евро сцену након пуне три деценије.

Нова сезона значила је и нови повратак на „Рајка Митића“. Међутим, овога пута готово нико од њега није очекивао ништа. И у плановима клуба било је довођење других нападача, а Павков је готово једино помињан у разноразним спекулацијама око евентуалног трансфера у иностранство. На старту квалификација за Лигу шампиона новопридошли Никола Стојиљковић се повредио већ на првом сусрету у Риги и Павков је поново добио прилику. Мрежа Спартакса је остала нетакнута, али је показао да својом снагом може много да допринесе тиму. Након тог сусрета, иако силом прилика, Павков је чешће добијао шансу. Упорност му се исплатила па је у 4. колу СЛС-а, са два поготка торпедовао суботичке голубове. Били су то његови први голови у црвено-белом дресу након годину и по дана од доласка у Београд.
Након исцрпљујућих дуела са словачким Спартаком, где се Павков у Трнави борио са прљвом одбраном Словака, дошао је и тај дуел са Салцбургом и већ поменути 28. август и дуел на „Ред Бул Арени“.

Павков је у игру ушао у моменту када је противник не само водио са 2:0, већ у игри нашег тима ништа није штимало и када се сан о Лиги шампиона полако претварао у кошмар. Један, по мало и безначајан ваздушни дуел са Самасекуом готово на средини терена све је променио. Из тог дуела Павков је изашао крваве главе, а док је лежао на трави хрватски интернационалац у редовима Бикова Понгарчић га је безобразно нагазио. Био је то сигнал да цела екипа скочи, да проструји крв кроз вене и да адреналин буде на максимуму. Наши момци од тог момента као да су били друга екипа. Пар минута касније, Павков са чалмом на глави изборио се за једну лопту на десном крилу, проследио је до Дегенека, а овај упутио идеалан центаршут ка Бену за прву лопту у мрежи Цицана Станковића. Свега 77 секунди касније Ред Бул Арена је још једном занемела.

Све остало је историја.

На крају се поставља питање шта ће се даље дешавати са овим момком. Помиње се трансфер у иностранство јер повратком Боаћија, Павков ће поново прилику добијати на кашичицу посебно када се узме у обзир да ће предност имати и Стојиљковић када се опорави, а не сме се заборавити и суперталентовани Јовељић. Све у свему, отишао или не, Павков ће остати у срцима Звездаша као играч који је тако мало играо, а толико тога учинио у дресу омиљених боја. Остаће упамћен као играч који је буквално крв дао за успех наше Звезде.

Повезане вести

6 comments

Mladen Lazarevac авг 31, 2018 at 12:11

Pavkov je odlican igrac.
Svi zelimo da sto duze igra, ali igra u Crvenoj Zvezdi !!!

Reply
Hadži Dragan NBG авг 31, 2018 at 08:14

Mnogo ga volim i puno me podseća na Husrefa Musemića.

Reply
ĐOLE BARI 91 авг 31, 2018 at 00:52

ZAPENIO SAM PIŠUĆI DA GA NE TREBA SLATI NA POZAJMICU,DA MU TREBA DATI ŠANSU,DA GA NE TREBA PRODAVATI…TAKVOG BORCA KOJI NE ŠTEDI NI SEBE NI PROTIVNIKA,KOJI IDE GLAVOM NA DVE KOPAČKE , KOJI KRVARI,PADA I ODMAH SE DIŽE I NASTAVLJA ZVEZDA ODAVNO NIJE IMALA…TAČNO JE DA IMA I MANA (DRIBLING,JEDAN NA JEDAN,PAS IGRU) ALI JE VAŽAN JER VEŽE 2 PROTIVNIČKA IGRAČA ZA SEBE,ŠTO JE NEPRIKOSNOVEN U SKOKU,ŠTO ZA NJEGA NEMA IZGUBLJENE LOPTE…MORAM DA KAŽEM I DVE – TRI REČI GENERALNO O EKIPI I MILOJU…BORJAN UZ PONEKU GREŠKU FENOMENALAN,JEDAN OD STUBOVA EKIPE. STOJKOVIĆ LOŠ U DUEL IGRI,ČESTO ISPADA,GUBI GOTOVO SVE DUELE,LOŠE CENTRIRA…TU NAM TREBA ODMAH POJAČANJE… SAVIĆ GENERALNO DOBAR,IMAO STRAŠAN KIKS KOJI NAS JE ZAMALO KOŠTAO ISPADANJA PROTIV SLOVAKA,SINOĆ DO PRVOG GOLA PROTIVNIKA ODLIČAN,KASNIJE KRIVAC ZA OBA GOLA,NAPRAVIO BESPOTREBAN PREKRŠAJ U ZONI ŠUTA KOJI NIJE KAŽNJEN SAMO ZAHVALJUJUĆI BORJANU,U ZAVRŠNICI OSTAVIO DVA PUTA PROTIVNIČKE IGRAČE SAME NA 5-6 METARA…TU BI NAM TAKOĐE TREBAO NOVI IGRAČ…DEGENEK UTAKMICA ŽIVOTA I DOSADAŠNJE KARIJERE ZAHVALJUJUĆI ONOME ŠTO SE OD NJEGA NE OČEKUJE A TO SU ASISTENCIJE…RODIĆ STANDARDNO DOBAR,STALNO U POKRETU,JAK U DUELU I OPASAN KOD PREKIDA… JOVIČIĆ NEUMORAN I DOBAR U DEGANZIVI ALI U FAZI NAPADA TOTALNO BEZOPASAN…TU BI NAM TAKOĐE TREBALO POJAČANJE…KRSTIČIĆ SRČAN I BORBEN DO IZNEMOGLOSTI ALI JE OČIGLEDNO DA ON NE MOŽE DA GRADI IGRU…SIMIĆ DOBAR ALI GA TREBA SAČEKATI,NA OVOM NIVOU JOŠ NIJE ZA STARTERA…BEN ODLIČAN,PUNO VAŽNIH GOLOVA,KADA BI IMAO PORED SEBE ŠPICA KOJI TRČI U ŠIRINU BIO BI JOŠ OPASNIJI…O PAVKOVU JE SVE REČENO,SRNIĆ AKO OSTANE ĆE VIŠE IGRATI U PRVENSTVU NEGO U EVROPI, KAFU ĆE BITI VELIKO POJAČANJE KAD SE UIGRA SA EKIPOM,JOVANČIĆ TREBA VIŠE DA IGRA…NAJVEĆA MISTERIJA ZA SADA JE EBISILIO KOJI JE ZA MALO VREMENA KOJE JE DOBIO POKAZAO DA IMA STRAŠAN ŠUT I SPOSOBNOST DA GRADI IGRU…ONO ŠTO JE NEJASNO JE DA LI JE ON POVREĐEN ILI NESPREMAN DOŠAO U ZVEZDU ILI I JEDNO I DRUGO…NAMA POD HITNO TREBA OFANZIVNI VEZISTA JER MI UOPŠTE NEMAMO NIKOGA U VEZI KO PRAVI IGRU ,RASAN GOLGETER ,DESNI BEK I DVA CENTRALNA BEKA…NE ZA LIGU ŠAMPIONA JER POSLE OVAKVOG ŽREBA ZA TO NEMA POTREBE,VEĆ ZA NAŠU LIGU GDE TREBA KORISTITI SVAKU PRILIKU DA SE ŠTO PRE ODLEPIMO NA BEZBEDNO RASTOJANJE JER SE BODOVI DELE A OVI PREKO PUTA ĆE POSLE ISPADANJA I BLAMAŽA PRIBEGAVATI SVIM PRLJAVIM SREDSTVIMA DA NAS STIGNU…JER PROŠLA I OVA GODINA SU POKAZALE DA SU IGRE U EVROPI JEDINO ŠTO KLUBU DONOSI MOGUĆNOST PRODAJE IGRAČA I NOVAC KOJI JE U CELOJ PRIČI NAJVAŽNIJI…ZA KRAJ MALO O MILOJU…RAZUMEM DA U EVROPI IGRAMO ČEKALICU,GREŠKU PROTIVNIKA I KONTRU ALI DA U NAŠOJ LIGI IGRAMO KUĆI SA JEDNIM ŠPICOM I DA TROŠIMO VREME PRI VOĐSTVU OD JEDNOG GOLA RAZLIKE TO MI NIJE JASNO I TO ZVEZDA NIKADA NIJE RADILA…MISLIM DA JE POGREŠNO POSTAVIO IGRU U OBA MEČA SA SALZBURGOM,TREBALO JE VIŠE DA IH NAPADNEMO U BEOGRADU A TAMO SMO IMALI SREĆU DA SMO IZ DVE NABAČENE LOPTE DAMO ZA MINUT DVA GOLA ŠTO JE TOLIKO NEVEROVATNO DA ĆE SE IKADA VIŠE PONOVITI A DESILO SE U NAJVAŽNIJEM MEČU U POSLEDNJIH 25-26 GODINA !!! SVIM IGRAČIMA I LJUDIMA U STRUČNOM ŠTABU I KLUBU ČESTITKE OD SRCA KOJE MI JE ZAMALO STALO POSLE NJIHOVOG DRUGOG GOLA IZ PENALA KOJI JE TURČIN IZMISLIO JER JE LOPTA VEĆ OTIŠLA I ONAKAV PENAL OD 10 SUDIJA NJIH 9 NIKADA NEBI SVIRALO…

Reply
Dragan авг 31, 2018 at 11:07

Bravo Djole…bravo druze sto pratis fudbal i Zvezdu sirom otvorenih ociju!!! Pogodio si u metu ovo sa Milojem! Da se razumemo: ja smatram da je Miloje NAJZASLUZNIJI za stabilizaciju Zvezdine igre, i ozbiljnosti koju Zvezda kao tim ima poslednjih godinu i kusur dana! Bas tako… i bravo za Miloja! Ali, to kako je on postavio igru protiv Salcburga u BG i u Austriji – to nema blage veze sa zivotom, sa fudbalom!!! Sistem 8-2-0…!!!! I onda hor novinara ponovo hvali Miloja za remi u Salcburgu!!!??? Pa da je bilo po Miloju mi bi izgubili 7:0 u Austriji. Teska bunkerica, sa seljackim duvanjem lopte napred!!! Pa njima su stoperi igrali toliko komotno da su zapravo oni pocinjali i gradili napade Salcburga, jer su kao protivnika imali Milica, koji je verovatno uz Miroslava Sugara, najgori igrac u istoriji Zvezde! I da ga sada posaljemo u Graficar, potpisujem da bi tamo bio rezerva! Sve se promenilo ulaskom Pavkova, koji nije nikakav dzoker, nego je najbolji strelac Prve lige poslednje dve godine(Milic je za tri godine igranja u Zvezdi dao dva gola i imao jednu asistenciju, a igra spica!)! Tad se raspala komocija i opustenost zadnje linije Austrijanaca od koje su zapravo pocinjali svi napadi!!! Tad je konacno i Ben mogao da igra svoju igru! Pavkov je moderni Horst Hrubes(legendarni centarfor Hamburga iz najboljih dana) i prema njemu se cini VELIKA nepravda!!! A sad pitanje svih pitanja za ove koji hvale Miloje za remi u Salcburgu: kakav je doprinos Miloja sto je Borjan u prvom poluvremenu sprecio da ne bude 5:0 za protivnika!? Kakav je doprinos Miloja sto je Borjan u 93. minutu odbranio cist gol i spasio nas ispadanja? I jos nesto: ovako je Miloje postavio igru i taktiku protiv CSKA prosle godine, pa smo ispali od tada jednog ocajnog CSKA, a mogli smo u zavrsnicu Lige Evrope…Rekoh i spasih dusu svoju…Morao sam, jer mi se cini da hor zaljubljenih i podmitljivih novinara pripisuju zasluge Miloju, otimajuci to od igraca koji su igrali sa razbijenim glavama i krvarili….A za kraj opet da ponovim: Milojeve zasluge sto smo postali konacno pravi tim su NEMERLJIVE!

Reply
DJOLE BARI 91 авг 31, 2018 at 13:42

SLAŽEM SE SA SVIM ŠTO SI REKAO DRAGANE,JEDINO BIH DODAO DA SU OGROMNE ZASLUGE ZA NAŠ USPEH SPORTSKOG DIREKTORA MITRA MRKELE KOJI JE DOVODIO PRAVE IGRAČE I NAROČITO ZVEZDANA TERZIĆA JER MISLIM DA ON NIJE DOŠAO SAD BI BILI PRED GAŠENJEM…I DA NE ZABORAVIM MIŠU KOSANOVIĆA,MILOJEVOG PRVOG POMOĆNIKA KOJI JE VEOMA STRUČAN I ČIJI JE DOPRINOS TAKOĐE OGROMAN A NIKO GA NE POMINJE…IMAO SAM PRILIKU DA SLUŠAM NJEGOVE ANALIZE,ZAISTA JE MILINA SLUŠATI TOG ČOVEKA I NJEGOVE KOMENTARE…POZDRAV

Reply
monako авг 30, 2018 at 23:44

Borjan,Pavkov -salzburg 2-2

Reply

Leave a Comment