Свакако ће 29. август 2018. године остати златним словима уписан у анале ФК Црвена звезда. Тог дана наш клуб се вратио на место које му са правом припада, а на којем сплетом разноразних околности није био још од балканских путешествија током сезоне 1991/92 када је као европски шампион титулу морао да брани по Сегедину, Будимпешти и Софији.

Међутим, овом приликом не желим да се бавим анализом успеха, јер се о томе увелико пише, а и тек ће у данима који предстоје, већ да се осврнем на једног момка који је из сенке и некако стидљиво ушао у срца Звездаша. Тај момак можда нема луцидност једног Бена, не поседује фудбалски виц једног Радоњића,…, али он својим радом на терену много доприноси екипи, својом физичком снагом плаши противнике, а борбеношћу подиже морал и у тренуцима када сви помисле да је све изгубљено.

Кратко и јасно то је – Милан Павков.

Не могу да се присетим да ли је у новијој историји Звезде један играч толико допринео клубу, а да то није изражено кроз голове и асистенције, као што је то он учинио, а да је опет са друге стране често оспораван и стављан не у други, већ вероватно тек у трећи, или можда и неки наредни план. Павков је у Црвену звезду стигао из нишког Радничког почетком 2017. године и то на инсистирање директора Терзића који је у њему видео небрушени дијамант са којим ће морати много да се ради, али који у перспективи може бити суво злато Црвене звезде. У дресу омиљених боја дебитовао је 18. фебруара 2017. у првом колу пролећног дела, када је у мечу против Новог Пазара (2:0) на Маракани заменио Ле Талека. Опрхван тремом пред више од 15.000 гледалаца није показао ни делић својих могућности и већ тада се могло наслутити да зелени тепих Маракане за њега неће бити посут ловорикама. Тадашљи шеф стручног штаба Миодраг Божовић на позицији центарфора имао је на располагању поред неприкосновеног Боаћија још и Предрага Сикимића и Срђана Вујаклију, тако да је било јасно да ће Павков до краја сезоне борбу за шампионски пехар посматрати из свечане ложе.

Прочитајте још  Перфектан викенд Звездине деце

Крај неуспешне сезоне донео је промену на кормилу стручног штаба. Уместо Бошка Ђуровског (који је пред крај сезоне наследио Миодрага Божовића), дошао је Владан Милојевић и очекивало се да ће Павков успети да се наметне новом шефу. Изгледало је да ће тако и бити пошто је стасити Новосађанин већ на европској премијери против малтешке Флоријане добио прилику. Ипак, пар минута на терену нису могли да промене слику о могућностима Милана Павкова, а доласком Александра Пешића било је јасно да за Павкова нема места на црвено-белој страни Топчидерског брда. Како не би, након шестомесечног одсуства са терена, још 12 месеци провео на релацији клупа-трибине, одлучено је да се врати на обале Нишаве и поврати константност игре. Павков је у новој епизоди у Радничком просто експлодирао. Био је други стрелац Супер лиге Србије, а нама посебно остаје у сећању његов погодак на Чаиру у сусрету са вечитим ривалом којим је борба за титулу и дефинитво решена. Слободно се може рећи да је управо Милан Павков био најзаслужнији за повратак Реала са Нишаве на Евро сцену након пуне три деценије.

Нова сезона значила је и нови повратак на „Рајка Митића“. Међутим, овога пута готово нико од њега није очекивао ништа. И у плановима клуба било је довођење других нападача, а Павков је готово једино помињан у разноразним спекулацијама око евентуалног трансфера у иностранство. На старту квалификација за Лигу шампиона новопридошли Никола Стојиљковић се повредио већ на првом сусрету у Риги и Павков је поново добио прилику. Мрежа Спартакса је остала нетакнута, али је показао да својом снагом може много да допринесе тиму. Након тог сусрета, иако силом прилика, Павков је чешће добијао шансу. Упорност му се исплатила па је у 4. колу СЛС-а, са два поготка торпедовао суботичке голубове. Били су то његови први голови у црвено-белом дресу након годину и по дана од доласка у Београд.
Након исцрпљујућих дуела са словачким Спартаком, где се Павков у Трнави борио са прљвом одбраном Словака, дошао је и тај дуел са Салцбургом и већ поменути 28. август и дуел на „Ред Бул Арени“.

Прочитајте још  Одбојкашице поражене у првом полуфиналном мечу

Павков је у игру ушао у моменту када је противник не само водио са 2:0, већ у игри нашег тима ништа није штимало и када се сан о Лиги шампиона полако претварао у кошмар. Један, по мало и безначајан ваздушни дуел са Самасекуом готово на средини терена све је променио. Из тог дуела Павков је изашао крваве главе, а док је лежао на трави хрватски интернационалац у редовима Бикова Понгарчић га је безобразно нагазио. Био је то сигнал да цела екипа скочи, да проструји крв кроз вене и да адреналин буде на максимуму. Наши момци од тог момента као да су били друга екипа. Пар минута касније, Павков са чалмом на глави изборио се за једну лопту на десном крилу, проследио је до Дегенека, а овај упутио идеалан центаршут ка Бену за прву лопту у мрежи Цицана Станковића. Свега 77 секунди касније Ред Бул Арена је још једном занемела.

Све остало је историја.

На крају се поставља питање шта ће се даље дешавати са овим момком. Помиње се трансфер у иностранство јер повратком Боаћија, Павков ће поново прилику добијати на кашичицу посебно када се узме у обзир да ће предност имати и Стојиљковић када се опорави, а не сме се заборавити и суперталентовани Јовељић. Све у свему, отишао или не, Павков ће остати у срцима Звездаша као играч који је тако мало играо, а толико тога учинио у дресу омиљених боја. Остаће упамћен као играч који је буквално крв дао за успех наше Звезде.

6
Коментари

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
4 Comment threads
2 Thread replies
2 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
5 Comment authors
DJOLE BARI 91Mladen LazarevacDraganHadži Dragan NBGĐOLE BARI 91 Recent comment authors
  Subscribe  
најновијим најстаријим највише гласова
Обавести ме о
Mladen Lazarevac
Гост
Mladen Lazarevac

Pavkov je odlican igrac.
Svi zelimo da sto duze igra, ali igra u Crvenoj Zvezdi !!!

Hadži Dragan NBG
Гост
Hadži Dragan NBG

Mnogo ga volim i puno me podseća na Husrefa Musemića.

ĐOLE BARI 91
Гост
ĐOLE BARI 91

ZAPENIO SAM PIŠUĆI DA GA NE TREBA SLATI NA POZAJMICU,DA MU TREBA DATI ŠANSU,DA GA NE TREBA PRODAVATI…TAKVOG BORCA KOJI NE ŠTEDI NI SEBE NI PROTIVNIKA,KOJI IDE GLAVOM NA DVE KOPAČKE , KOJI KRVARI,PADA I ODMAH SE DIŽE I NASTAVLJA ZVEZDA ODAVNO NIJE IMALA…TAČNO JE DA IMA I MANA (DRIBLING,JEDAN NA JEDAN,PAS IGRU) ALI JE VAŽAN JER VEŽE 2 PROTIVNIČKA IGRAČA ZA SEBE,ŠTO JE NEPRIKOSNOVEN U SKOKU,ŠTO ZA NJEGA NEMA IZGUBLJENE LOPTE…MORAM DA KAŽEM I DVE – TRI REČI GENERALNO O EKIPI I MILOJU…BORJAN UZ PONEKU GREŠKU FENOMENALAN,JEDAN OD STUBOVA EKIPE. STOJKOVIĆ LOŠ U DUEL IGRI,ČESTO ISPADA,GUBI GOTOVO SVE DUELE,LOŠE… Опширније »

Dragan
Гост
Dragan

Bravo Djole…bravo druze sto pratis fudbal i Zvezdu sirom otvorenih ociju!!! Pogodio si u metu ovo sa Milojem! Da se razumemo: ja smatram da je Miloje NAJZASLUZNIJI za stabilizaciju Zvezdine igre, i ozbiljnosti koju Zvezda kao tim ima poslednjih godinu i kusur dana! Bas tako… i bravo za Miloja! Ali, to kako je on postavio igru protiv Salcburga u BG i u Austriji – to nema blage veze sa zivotom, sa fudbalom!!! Sistem 8-2-0…!!!! I onda hor novinara ponovo hvali Miloja za remi u Salcburgu!!!??? Pa da je bilo po Miloju mi bi izgubili 7:0 u Austriji. Teska bunkerica, sa… Опширније »

DJOLE BARI 91
Гост
DJOLE BARI 91

SLAŽEM SE SA SVIM ŠTO SI REKAO DRAGANE,JEDINO BIH DODAO DA SU OGROMNE ZASLUGE ZA NAŠ USPEH SPORTSKOG DIREKTORA MITRA MRKELE KOJI JE DOVODIO PRAVE IGRAČE I NAROČITO ZVEZDANA TERZIĆA JER MISLIM DA ON NIJE DOŠAO SAD BI BILI PRED GAŠENJEM…I DA NE ZABORAVIM MIŠU KOSANOVIĆA,MILOJEVOG PRVOG POMOĆNIKA KOJI JE VEOMA STRUČAN I ČIJI JE DOPRINOS TAKOĐE OGROMAN A NIKO GA NE POMINJE…IMAO SAM PRILIKU DA SLUŠAM NJEGOVE ANALIZE,ZAISTA JE MILINA SLUŠATI TOG ČOVEKA I NJEGOVE KOMENTARE…POZDRAV

monako
Гост
monako

Borjan,Pavkov -salzburg 2-2