Сезона 2017/18 за одбојкаше Црвене звезде представљала је својеврсну смену генерације. Израз „својеврсна“ је употребљен са резервом, пошто Звезда сваке сезоне „изгуби“ по неколико носилаца игре, али је био обичај да неколико искуснијих појачања у комбинацији са староседеоцима и младим снагама одржи црвено-беле шампионске амбиције. Пред почетак поменуте сезоне, одлучено је да се одустане од европских такмичења и без „звучних“ појачања, чиме је било потврђено да ће предстојећа година бити посвећена консолидацији екипе и афирмисању млађих играча.
Одбојкаши Црвене звезде су пет година узастопно били неприкосновени у домаћим такмичењима, константно освајајући титулу најбољег у Србији, иако су их из сезоне у сезону напуштали кључни играчи. Низ је прекинут у сезони 2016/17, иако је наша екипа била близу да и шести пут узастопно постане шампион Србије, али је Војводина била боља у пресудним тренуцима финалне серије плеј-офа. Тада је већ било назнака да ће тим бити прилично промењен за наредну сезону.
Први коректор, Александар Благојевић, прешао је у румунску Универзитатеу из Крајове. Благојевић је три године био у Црвеној звезди и освојио две титуле и један Куп Србије. У све јачу румунскy лигу, отишао је и Вук Милутиновић, најтрофејнији играч у историји Одбојкашког клуба Црвена звезде, и то у Динамо из Букурешта. У саставу није било ни Душана Стојсављевића (Бенфика), Александра Шкрбића (Јединство Стара Пазова), Филипа Самарџића и првог дизача из претходне сезоне Николе Вељовића, као и капитена, Николе Мунћана. За разлику од њих, Никола Петровић, који је крајем претходне сезоне све више мењао Вељовића, остао је у тиму, а други техничар био је Никола Стоковић, који се вратио са позајмице. Што се тиче позиције средњег блокера, Немања Машуловић је остао у екипи, а у Звезду се после три године вратио и Никола Јовановић. На позицији блокера, ту су и Никола Мељинац и Никола Павловић. Први либеро тима, Предраг Јевтић, продужио је уговор. Црвена звезда је продужила уговоре и са Лазаром Додићем, Марком Синђелићем, Алексом Несторовићем, Алексом Штавлићем, Вукашином Ђурђевићем, Душаном Гмитровићем и Данилом Павловићем. Све су то млади играчи, од којих је за већину била планирана позајмицу, док је за неке било очекивано да ће добити шансу у предстојећој сезони (Додић, Никола и Данило Павловић, Несторовић).
Поред Алексе Несторовића и Данила Павловића, на списку примача сервиса су били и Милутин Нејић, Александар Андоновић, Лука Тадић. Милутин Нејић је током сезоне 2016/17 добијао значајну минутажу и у неким мечевим плеј-оф серије, био је међу најбољим играчима екипе, па се очекивао даљи напредак овог играча. Најбољи млади играч од пре три сезоне, Александар Гмитровић, постао је први коректор и капитен тима, а друштво на овој позицији правио му је поменути Додић. Тренер је и даље био Драган Кобиљски, који је пропустио већи део припрема због обавеза са репрезентацијом.
У нову сезону, Црвена звезда је ушла и са новим техничким спонзором – двогодишњим уговор било је означено да ће наша екипа носити дресове најпознатијег одбојкашког бренда на свету, Микасе.
Црвено-бели су отворили сезону поразом у Нишу од истоименог тима, а потом је и актуелни шампион, Војводина, лако тријумфовао у Београду. Звезда је на једвите јаде тријумфовала у Љигу против Спартака, а потом поражена од актуелног освајача Купа и Суперкупа Србије, Новог Пазара. У међувремену, црвено-бели су одлично стартовали у Купу Србије, да би потом везали две победе и у Лиги, па се чинило да је наша екипа кренула узлазном путањом. Ипак, није тако било, наша екипа је везала пет пораза у шампионату Србије и после два кола другог дела првенства, имала је скор од три победе и осам пораза, па је довела у питање чак и опстанак у друштву најбољих. Звезда се потом, не само консолидовала, већ значајно подигла форму, победивши све утакмице у шампионату до краја регуларног дела (седам узастопних победа), а црвено-бели су успели и да се пласирају у финале Купа Србије. Нажалост, управо у том финалном мечу, Звезда је одиграла најслабији меч у 2018. години, па је Нови Пазар неочекивано лако одбранио трофеј Купа Србије. Скор од 10-8 у Лиги био је довољан за четврто место, а свега једна победа недостајала је нашој екипи за трећу позицију пред плеј-оф. Та победа мање ће се на крају показати као кључна, јер је Звезда, пошто је лако изашла на крај са Младим радником у четвртфиналу плеј-офа, у полуфиналу наишла на Војводину, која је била боља од наше екипе са 3:1 у победама. Иако, аутсајдер у серији, Звезда је успела да направи један „брејк“, а сем у првој утакмици, црвено-бели нису били без шанси у осталим мечевима. Недостајало је мало спортске среће и искуства, па би Звезда можда стигла и до финала. Утисак је да је Звезда била трећа и ишла на Нови Пазар у полуфиналу, да би могла да стигне и до финала, а тада би имала више шансе и против Новосађана. Осцилације у игри младог тима Звезда сугеришу да би црвено-бели са многом већим самопоуздањем ушли у финале против Новосађана након евентуалне елиминације Пазараца, него што би то био случај у полуфиналном дуелу против истог тима.
Иако није освојен ниједан трофеј, не може се рећи да је млади тим Црвене звезде имао лошу сезону. Капитен Александар Гмитровић израстао је у правог лидера екипе, био је дефинитивно најбољи играч Црвене звезде у сезони. Преузимао је одговорност у најтежим ситуацијама, био је проглашаван за играча месеца, постизао је више од 30 поена у значајном броју мечева, као и у оним против главних кандидата за трофеје, Војводине и Новог Пазара. Добре партије запазио је и селектор Србије, Никола Грбић, па је Гмитровић добио позив и за национални тим. На ширем списку Грбића за Лигу нација, били су и Немања Машуловић, либеро Предраг Јевтић, као и Лука Тадић.
„У ватру“ су убачени и Никола и Данило Павловић, Александар Андоновић и Лазар Додић који су показали да се на њих може рачунати у будућности. Уз пар појачања, црвено-бели би наредне сезони поново могли да буду међу кандидатима за трофеје, а после годину дана паузе, Звезда се пријавила за европска такмичења, тачније за Куп изазивача.
Популарност одбојке и даље није на високом нивоу у Србији, а ни одбојкашки тимови Звезде нису изузеци. Иако се стално на достојан начин боре за Звездин грб, подршка је минимална и изостаје и у „јачим“ утакмицама, којих нема много током сезоне. Уз даљу консолидацију клуба и већу подршку са трибина, Црвена звезда се може брзо вратити на шампионске стазе. Радују и успеси млађих категорија, уз досадашњу афирмацију младих играча, Звезда би уз адекватне спонзоре могла нешто да значи и у Европи, у Купу изазивача за почетак. Сетимо се да је Звезда у овом такмичењу, као и у Купу ЦЕВ одиграла неколико феноменалних утакмица, долазила од четвртфинала, док је Војводина пре неку годину и освојила Куп изазивача. Уз мало среће и „слагање коцкица“ са спонзорима и публиком, Одбојкашки клуб Црвена звезда се може вратити на стазе које заслужује.
