Недавно смо се подсетили повратка титуле на Мали Калемегдан након 21 године, а сада ћемо се сетити и наредне сезоне када је Црвена звезда одбранила титулу из 1993. године.
У сезону 1993/94 и мисију одбране титуле КК Црвена звезда је кренуо са делимично промењеним тимом. Носиоце игре из претходне сезоне заменили су Ивица Мавренски, Раде Милутиновић и Александар Гилић, а тиму су прикључени и талентовани играчи из јуниорског погона Караџић и Зечевић. У неку руку може се рећи да је новајлија био и Милета Лисица који је пропустио скоро читаву претходну сезону због повреде. Пошто је тим остао без изразитих стрелаца какви су били Небојша Илић и Саша Обрадовић у новој сезони акценат је стављен на јаку одбрану и колективну игру.
Можда и кључан тренутак сезоне се десио неколико месеци после њеног почетка. У клуб се из Лиможа враћа Саша Обрадовић и са њим у тиму Црвена звезда крајем децембра 1993. осваја Суперкуп Југославије победивши у финалу ОКК Београд резултатом 83:78. Како је лигашки део сезоне одмицао екипа је играла све боље и на крају је заузела друго место на табели са скором од 23 победе и 9 пораза.
Уследило је четвртфинале плеј – офа у коме је противник био Морнар. Црвена звезда решава ту серију рутински и резултатом 2:0 у победама пролази у полуфинале где је чека прошлогодишњи ривал из исте фазе такмичења, екипа Ива Боровица Шабац. И ту препреку Звезда пролази рутински резултатом 3:0 у серији и без пораза у плеј – офу стиже до финала. Противник је био Партизан а финале се те сезоне играло на четири победе.
Меч број 1
Пред почетак финалне серије Партизан је фигурирао као фаворит пошто је добио Звезду у претходних седам мечева током сезоне. У првом мечу Звезда је одиграла феноменалну одбрану, а на паркету је доминирао Милета Лисица. Провео је свих 40 минута на терену, водио велику борбу са Стевановићем, Шилобадом, Дробњаком и Ребрачом и ту борбу је добио. Његов учинак на терену је био неупоредиво већи од пуке статистике која каже да је забележио 11 поена и 12 скокова. Велики допринос у добијеној битки у рекету поред Лисице дали су Гилић и Томашевић. Нападом је одлично дириговао Саша Обрадовић, нападачки допринос дао је и Трифуновић што је било довољно за победу. На крају резултат 77:64 и вођство од 1:0 у серији.
Меч број 2
У другом мечу херој победе је био Драгољуб Видачић. Одиграо је добру нападачку утакмицу постигавши 19 поена уз одличне проценте шута, а са друге стране терена је одиграо одличну одбрану на главном организатору игре Паризана Зорану Сретеновићу. Звезда је доминирала у скоку, а Милета Лисица је пружио још једну добру партију. Тренутак кад су се у меч поентерски укључили Обрадовић и Трифуновић је значио крај сваке наде за екипу Партизана. На крају победа Звезде резултатом 99:85 и вођство од 2:0 у серији.
Меч број 3
У мечу број три Обрадовић и Трифуновић су наставили тамо где су стали у претходном. Неуморно су затрпавали кош противника и врло брзо било је јасно да утакмица може отићи само у једном правцу. Подршку су имали у стандардно добром Лисици, свој допринос су дали и Томашевић, Гилић и Видачић што је било довољно за убедљиву победу резултатом 103:88, довољно за 3:0 у серији и прву меч лопту.
Меч број 4
Фуриозан ритам у којем је Црвена звезда одиграла претходна три меча је дошао на наплату. Одбрана није била тако чврста и енергична као до тада што је довело и до проблема у скоку. Исход је могао бити само један. Победа Партизана резултатом 78:69 за 3:1 у финалној серији.
Меч број 5
Најнеизвеснији меч финалне серије. Меч који ће дуго остати у сећању свима који су га гледали. Како то и обично бива у утакмици која решава титулу било је пуно нервозе. Екипе су се смењивале у вођству, серија једних на серију других. У јунака финала израстао је Милета Лисица, био је први на свакој лопти, био је најјачи у сваком дуелу. Меч је завршио са уписаним 21 поеном на свом конту, пратили су га Томашевић са 19, Обрадовић са 18 и Трифуновић са 13 поена. Довољно за минималну победу резултатом 80:79. Довољно за нову титулу, четрнаесту по реду у историји клуба.
Сезона 1993/94 је донела потврду играчке класе Саше Обрадовића док је Милета Лисица израстао у дискретног хероја одбране титуле. Тихи момак из Прибоја који је касно почео да се бави кошарком је због повреде пропустио скоро читаву претходну сезону али се вратио и био најбољи онда када је било најважније. Капитен Трифуновић је још једном показао како се игра за тим, Томашевић и Видачић су додатно потврдили свој квалитет. Санкције су и даље биле на снази па је уследило осипање још једне шампионске генерације и на нову титулу се чекало пуне четири године али о томе неком другом приликом, у тексту који ће уследити…
