У четвртак, 24. августа, фудбалери Црвене звезде покушаће пред својима навијачима да надокнаде погодак минуса из прве утакмице и савладају изузетно снажну екипу Краснодара, за први пласман у групну фазу неког европског такмичења након читаве деценије.

Црвено-бели би у наредну фазу такмичења могли победама од 1:0 или 2:1, односно било којим тријумфом од два гола. Црвена звезда, као клуб изузетно богате традиције, није први пут у ситуацији да у једном европском двомечу мора да надокнади негативан резултат 3:2 из прве утакмице у гостима. Десио се такав случај нашем великану чак три пута.

Први пут било је то у вероватно најконтроверзнијој сезони у историји нашег клуба: 1970/71. Можда и најјачи и најквалитетнији састав у историји нашег клуба, уз оне из сезона 1978/79. и 1990/91. намерачио се на Карл Цајс Јену, тадашњег шампиона Источне Немачке, у четвртфиналу Купа европских шампиона. Очекивали су тада навијачи нашег клуба да би Звезда могла у моћном саставу и до врха Европе.

Након дуела у Немачкој, који је обележило неоправдано искључење Драгана Џајића, при резултату 2:2 у 72. минуту, а које су Немци материјализовали поготком у финишу меча за коначних 3:2, реке људи слиле су се ка Маракани како би посматрале реванш. Званично, продато је 88 000 карата, уз приход од 1 748 000 тадашњих динара, али се сматра да је на стадиону било и целих 100 000 људи, уз готово 30 000 оних који нису могли до карте.

Лишен помоћи свог најбољег пулена и капитена, Драгана Џајића, легендарни Миљан Миљанић се одлучио да на терен изведе офанзиван састав, састављен од фудбалера које данас, све до једног, сматрамо легендама нашег фудбалског клуба. Није Миљан презао ни од тога да уз великог Кулета Аћимовића на терен пошаље голобрадог, тек пунолетног Зорана Филиповића, који ће му узвратити онако како то чине младићи који ће касније постати велики играчи – фантастичном партијом у великој европској утакмици.

Ношена својом публиком, Звезда је од старта меча наметнула свој ритам и вероватно шокиране Немце потпуно сатерала у ћорсокак. Нису гости знали одакле им прети већа опасност – од разиграног Кулета Аћимовића, младог Зорана Филиповића жељног доказивања или растрчаног Станислава Карасија. Ређале су се прилике у првом делу игре, а покушавали су један за другим Кленковски, Аћимовић, Јанковић, Караси, све док у 14. минуту Вернер није оборио Цолета Јанковића, а Милован Ђорић био непогрешив са беле тачке. Само 15 минута касније Зоран Филиповић је постигао прави еврогол, који је председник гостију након меча окарактерисао као ремек-дело.

Почела је на тај начин каријера једног великог голгетера, који ће у црвено-белом постићи 39 голова у европским такмичењима, од укупно 302, и на тај начин постати најбољи стрелац Југославије у УЕФА надметањима. Само месец и по дана касније, поново ће се намерачити на Источне Немце, овога пута као дебитант у дресу репрезентације. Треба ли рећи да је постигао гол?

Прочитајте још  Црвено-бели отварају сезону у Лакташима

Незадрживи Аћимовић је у финишу првог дела нанизао неколико противничких фудбалера, али је голман Јене крајњим напором успео да га спречи да пошаље лопту у мрежу. Као клуб са идентитетом и јасним печатом Миљана Миљанића, Црвена звезда ни у једној оваквој утакмици, као што је четврфинале Купа шампиона, није помишљала да брани 2:0, иако је и победом од 2:1 могла међу четири најбоља европска клуба.

Онолико колико су издржали у првом делу игре, Немци су успели и у другом. Свега 15 минута није било гола, а онда је у 60. минуту Стеван Остојић наговестио дебакл немоћних гостију и по трећи пут савладао Грапентина, на асистенцију Карасија. Станислав Караси је и сам погодио мрежу Немаца, за круну фантастичне партије и потпуни дебакл затечених гостију из Јене.

Без Драгана Џајића у пуној снази, који је тада био један од најбољих фудбалера света, Звезда је декласирала противника и заказала несрећни двомеч против Панатинаикоса. Јавност је веровала да тако моћна Звезда може да покори Европу…

Ова партија и читава сезона, наметнули су Европи Звезду као фудбалског гиганта, клуб који има своју филозофију, чији је творац легендарни Миљан Миљанић. Управо ону коју ће Ливерпул преузети након пораза од Звезде 1973. и променити читаву историју европског фудбала, а „Чича“ понети у Реал из Мадрида и изменити схватање фудбала на Пиринејима.

После утакмице, сви су били импресионирани. Звездини играчи својом публиком и партијом, а гости великом Звездом.

Играч утакмице Јован Аћимовић након пролаза у полуфинале задовољно је истакао:

„Могао бих да одиграм још једну овакву утакмицу. Ова је била и сувише тешка, али полет су нам дали навијачи. Дивна је то публика!“

Госте је већ у 14. минуту начео Милован Ђорић поготком из пенала.

„Тренирао сам извођење једанаестераца. То су ми поверили другови и ја нисам смео да их изневерим. Добро сам се концентрисао пре извођења најстроже казне. Гол је дао полет целом тиму. После је све било лако. Срећан сам што смо задовољили наше гледаоце. Они су нам много помогли да овако тријумфујемо“, рекао је популарни бата Ђора.

Блеки Богићевић изјавио је да уопште није било лако играти против екипе из ДР Немачке, као што то показује коначан резултат.

„Било је много теже него у Јени. Нисмо смели да разочарамо сто хиљада верних присталица. Гледаоци и судија заслужују највеће признање.“

Прочитајте још  Ненад Перуничић званично представљен као нови селектор Србије

Чувар мреже Ратомир Дујковић имао је нешто другачије мишљење, вероватно из разлога што није био на великим искушењима.

„Потпуно смо декласирали Немце. Показали смо им да само овакав фудбал може да егзистира.“

Звездино десно крило, Цоле Јанковић, био је одушевљен целокупним амбијентом на трибинама.

„Па то је феноменална публика! Не постоји противник кога не бисмо победили са оваквим верним навијачима. Њима припада велика заслуга што смо овако убедљиво победили.“

Зоран Филиповић је у овој сезони скренуо пажњу на себе бројним головима, иако је био веома млад, тада је био најбољи стрелац тима.

„Сви смо осећали да треба да победимо. Зато смо се максимално залагали. Немци су у Јени играли грубо, овде су то покушали, али их је судија спречио у томе.“

Универзалац Миле Новковић је на овој утакмици играо у халф линији.

„Мени је свеједно шта играм. Имали смо трему када смо изашли на терен, али је она брзо нестала кад смо чули бодрење публике. Онда је све ишло лако.“

Бранко Кленковски био је кратак и јасан.

„Показали смо противнику како се игра фудбал.“

Драган Џајић, капитен тима, није могао да помогне друговима због црвеног картона у Јени, али је бодрио саиграче поред терена.

„Теже је гледати него играти. Драго ми је што је Црвена звезда играла добро. Сви заслужују похвале.“

Гости нису били расположени за причу након тешког пораза, али је Кеслер, председник Карл Цајса, истакао да је резултат реалан.

„Нису судије криве што смо изгубили утакмицу. Играчи Црвене звезде били су бољи од мојих. Ето, у томе је тајна успеха домаћег тима. Од мојих играча нико се није нарочито истакао. Могу искрено да вам кажем да сам аплаудирао мајсторском потезу Филиповића. Гол који је дао био је право фудбалско ремек-дело.“

Црвена звезда – Карл Цајс Јена 4:0 (2:0)

Београд, 24. март 1971.
Стадион: Црвене звезде
Гледалаца: 100 000
Судија: Корнел Ницеску (Румунија)
Стрелци: Ђорић у 14. из једанаестерца, Филиповић у 30, Остојић у 60. и Караси у 78. минуту.

Црвена звезда: Ратомир Дујковић, Милован Ђорић, Бранко Кленковски, Миодраг “Миле“ Новковић, Мирослав Павловић, Владислав Богићевић, Слободан Јанковић, Станислав Караси (од 83. Трифун Михајловић), Зоран Филиповић, Јован Аћимовић, Стеван Остојић. Тренер: Миљан Миљанић

Карл Цајс Јена: Ханс-Улрих Грапентин, Вернер Краус (од 49. Бернд Краус), Јирген Вернер, Петер Рок, Лотар Курбјувајт, Конрад Вајсе, Харалд Имшер, Роланд Дуке (од 75. Удо Пројсе), Рајнер Шлутер, Еберхард Фогел, Дитер Шајтлер. Тренер: Георг Бушнер

Коментари

avatar
 
smehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
  Subscribe  
Обавести ме о