Анализа прелазног рока лета 2017 (доласци)

Доласци су већим делом завршени па да се осврнемо на учињено.

Након неуспешне прошле сезоне пред управом клуба је био тежак задатак, морало се приступити комплетном реновирању, од спортског директора, преко тренера, до играча готово на свим позицијама.

На место спортског директора је постављен Митар Мркела, легенда клуба, а пре свега доказан у раду са Звезданом Терзићем, као и у раду у ФСС. Већину доведених играча је познавао кроз омладински рад у савезу, познавао је и ону њихову другу страну а не само играчке квалитете што је такође потребно да би се играч уклопио и што боље показао, за сада је Мркела пун погодак и општа је оцена да се погодило са његовим довођењем.

Следећа ставка је био тренер, вероватно и најважнија карика у целом том ланцу. Поред неколико кандидата који су претендовали на упражњену клупу избор је пао на Владана Милојевића, тренер вредан, марљив, посвећен раду и жељан потпуне афирмације, на прву се чинило да је био потребан и другачији профил стручњака, да извади прошлогодишњу сезону и формира тим кадар за успех у новој сезони. Милојевић је тихо и без великих речи прионуо на посао од почетка, створио хомогену екипу која тактички јако добро стоји и која и у физичком смислу може одговорити свим изазовима. За сада се Милојевић показао као пун погодак и оправдава указано поверење, екипа му има и главу и реп и у сваком тренутку зна шта жели.

На голу је дошло до рокаде, младог и перспективног Манојловића је заменио Милан Борјан. Много се прашине дигло око тог трансфера, навијачи су били подељени и питали се зашто он? А Борјан је одмах на првој утакмици показао зашто је избор пао на њега, улива огромну сигурност и делује као прави лидер одбране, за сада се показао као пун погодак.

Петковића на десном беку је заменио Филип Стојковић, дете клуба које је обилазним путем дошло на велика врата и показао свима да заслужује шансу и Звездин дрес. Након нешто несигурнијег уласка у сезону сада се потпуно стабилизовао и пружа партије на веома високом нивоу, такође пун погодак за сада.

Анђелковић на левом беку није уливао потпуну сигурност и ту се такође морала потражити замена. Избор је на крају пао на Милана Родића, одличан играч који је одмах у првој утакмици показао да ће бити врхунско појачање, и да је и он а и клуб направио прави посао склапањем сарадње. Били су потребни једно другом, клубу поуздан леви бек а Родићу да врати каријеру на прави пут.

Рак рана прошлогодишњег тима су били штопери, јер већ дужи временски период клуб не успева адекватно да реши ту позицију. Ове године су доведени Вујадин Савић и Срђан Бабић а њиховим потписима је почело већ да се спекулише да смо поново залутали и да нећемо ни овај пут успети решити најкритичније место у тиму. На изенађење свих Савић пружа одличне партије, сигурно најбоље у својој досадашњој каријери, Бабић се нешто касније прикључио екипи али је такође показао да се на њега може озбиљно рачунати, те су за сада критичне позиције у тиму одлично попуњене и одбрана делује феноменално, сигурно и тактички јако зрело, седам утакмица у низу нису примили гол што потврђује да је одбрамбена линија погођена и укомпонована на веома задовољавајући начин.

На позицију задњег везног су доведени Бранко Јовичић и Марко Гобељић, који може одговорити и на позицију десног бека. За разлику од Јовичића, Гобељић још лута и није се уклопио и екипу на прави начин, рекло би се да га једе величина клуба, док је Јовичић сигурно највећи погодак овог прелазног рока, прави мотор и покретач целе екипе, унео је стабилност и сигурност у средњи ред, на жалост доживео је тежу повреду и одсуствоваће неко време са терена (10 недеља) али то не умањује чињеницу да је Јовичић најбољи погодак у овом прелазном року.

На крилне позиције су стигли Бразилац Рикардињо као најзвучније име и један од најплаћенијих играча и Немања Радоњић, један од највећих потенцијала српског фудбала. За разлику од Рикардиња Радоњић се одмах показао као прави потез и добра инвестиција за будућност, док је Бразилац још погубљен у времену и простору, још увек се тражи, није показао ни промил оног што се од њега очекивало али сви су стрпљиви око њега и верује се да му је потребан дужи временски период на адаптацију и привикавање.

У нападу је стигао Александар Пешић а откупљен је Боаћи. Ричмонд се доказао у прошлој сезони и ове је само наставио, показао је да је прави играч и прави потез што је спортски сектор успео да га приволи да потпише за клуб. Око Пешића је било разних коментара и контраверзи, млад играч а већ довољно зрео и искусан да помогне на најбољи начин екипи, ушао је у сезону добро и за сада оправдава поверење око његовог ангажмана.

Неки коначни утисак је веома повољан и охрабрујући, није се скоро у једном прелазном року погодило са оволико фудбалера, створен је јак и копактан тим, одлична целина која делује изузетно добро.

Бранко Јовичић је најбољи посао и погодак овог лета а Бразилац Рикардињо најлошији, који ипак још има времена да докаже квалитет и оправда поверење и одлуку око ангажовања и зашто је избор пао баш на њега.