Moja Crvena Zvezda
FeaturedVažne vestiАлександарБлоговиВажноНајновије

Успели су!

Тридесет утакмица. Шеснаест великих победа. Три тесна и болна пораза. Једна велика екипа. Недовољно за четврфинале. Довољно за аплауз, подршку и понос.

И поред пораза у последњој утакмици и краја такмичења у Евролиги, међу навијачима Звезде понос је савладао тугу. Евролигашка сезона за нама неће се памтити само по нестварних 16 победа, већ и по околностима у којима се до њих стигло, али и „величини“ сваке понаособ.

Нови систем такмичења на крају се испоставио као суров једино по Црвену звезду. Црвено-бели су једини тим који се са позитивним скором није пласирао у наредну рунду Евролиге. Црвено-бели би, да су савладали мезимче такмичења у последњем колу, били једини тим који се пласирао у четвртфинале, а који нема А лиценцу Евролиге. А колико је то значајан фактор за једну екипу у овој сезони, илузорно је говорити.

Много пута је Дејан Радоњић понављао да је приоритет екипе АБА лиге и титула која би донела нови циклус такмичења са европским великанима. Да о томе у екипи нема дискусије, потврдио је Чарлс Џенкинс, који је пред мајсторицу против Будућности у полуфиналу АБА лиге истакао да је тај дуел важнији од оног који је одлучивао о четвртфиналисти Евролиге. Дејан Радоњић је тренер који максимум тражи на свакој утакмици. Нема небитне утакмице у којој ће играти искључиво млади и они играчи са мањом минутажом. Нема утакмице у којој ће ровит и недовољно спреман играч седети у „цивилу“ поред паркета. Истрчаће на загревање, покушати да помогне. Гледали смо Јовића и Кузмића у тој ситуацији ове сезоне. То је оно што (можда и једино што је преостало од негдашњег широког спектара) поједини и даље замерају тренеру Звезде. Међутим, за разлику од претходних сезона, он и код највећих критичара и критизера има кредит и право да „изгура“ своје. За то се изборио сам, уз помоћ својих играча.

Колико је уз толику потрошњу и у том ритму било тешко победити у 27 од 29 утакмица у досадашњем току АБА лиге, освојити Куп са три победе у четири дана и победити 16 пута европске клубове, вероватно знају само играчи и стручни штаб. Са константним притиском да се у АБА лиги мора побеђивати из недеље у недељу и очекивањима навијача везаним за Евролигу (за која је заслужан искључиво тим, својим резултатима), екипа је, то је очигледно, давала у појединим утакмицама више од онога што реално може.

Звезда је за 190 дана одиграла 62 утакмице. Играјући практично на свака три дана, месецима уназад. Остварено је 46 победа и 16 пораза.

То је довело и до повреда и падова форме. Први велики ударац била је повреда Немање Дангубића. У првој утакмици његовог одсуства, није било проблема. Савладана је Басконија, веома лако и убедљиво. Већ у наредној утакмици, против Панатинаикоса, Јовић и Кузмић су практично изнети са терена, услед велике потрошње и замора. Након тога, настају проблеми. Звезда је без Дангубића остварила скор 2:2 у наредна четири меча, примала неочекивано велики број поена, али су три пораза у следећа четири дуела практично послала наш тим у немогуће – директан дуел за четвртфинале против Дарушафаке.

С друге стране, повреда Стефана Јовића вероватно је била кључни тренутак за даљи ток сезоне у Евролиги. Пропустио је седам од последњих девет утакмица, с тим што је на те две одиграо 13 (против Ефеса) и 3 минута (Барселона). Значај његове повреде за ову екипу је био превелики. Прво, изостанак битног члана екипе из ротације, који је због специфичности његове позиције условио и значајна померања. Џенкинс је морао на „кеца“ (где је био сјајан), у спољној линији дошло је до ротација, а проблеми би врло често настајали када би Нејт Волтерс морао да преузме одговорост и искреира нешто својим саиграчима у битним моментима. На крају, јануар месец, у којем је Звезда одиграла можда и најуспешнији тридесетодневни календарски период у својој историји и забележила 10 победа у исто толико утакмица у два такмичења, показао је вероватно највећу нападачку снагу екипе – осовину Јовић – Кузмић. Све то је резултирало и МВП титулом за нашег центра за јануар. Након повреде Јовића, нападачки учинак Кузмића око 50% је слабији него у делу сезоне када је на терену био заједно са репрезентативним плејмејкером. Ова екипа без свог диригента није иста и то је чињеница у коју смо се, нажалост, уверили у протекла два месеца.

Звезда, за разлику од већине осталих својих ривала у Евролиги, није имала тај луксуз да одмара играче у домаћем такмичењу. Радоњић је и против Морнара, Карпоша и Крке морао да изађе са максималним приступом и тражи победе, које би олакшале пут ка новој регионалној титули, у виду домаћег терена у одлучујућим биткама. За Евролигом остаје жал, али је сигурно да ће то осећање заменити радост и понос већ за десетак дана, када буде завршена финална серија АБА лиге против Цедевите.

Црвена звезда, и поред свега што је показала и доказала, у финансијској ситуацији у којој је, морала је да као приоритет стави пласман у Евролигу за наредну сезону испред пласмана у четвртфинале истог такмичења у овој.

Црвена звезда је вероватно једина екипа чији су играчи неколико пута да због своје финансијске ситуације били приморани да спавају на аеродромским клупама, чекајући авионске линије, немајући могућност за чертер летове, а само 24 сата касније истрчавали су на терен и остваривали неке нестварне победе.

Црвена звезда је из истих разлога значајна и дуго чекана појачања на позицијама плејмејкера и центра доводила у току сезоне. Невероватно звучи да је ситуација била таква да наш клуб доведе као појачање кошаркаша који је отпуштен из екипе која је недељама била закуцана за дно евролигашке табеле и који је, на крају, два пута поражен против црвено-белих.

Радоњић, за разлику од Ласа, Обрадовића, Итудиса, Алонса… није могао да бира и доводи играче у складу са својим потребама и системом игре, већ је чекао и прилагођавао се ситуацији на тржишту, купујући оно што богати већ нису купили. И поред тога, изашао је као победник из дуела против њих.

Наде пред утакмицу у Турској нису јењавале, иако је свима било јасно да наш тим не би имао много шанси када би се дрзнуо да припрети домаћину. То смо ваљда видели на примеру Бамберга, и то у Немачкој. Штета је и што је након овакве сезоне Звезда дошла у ситуацију да се не пласира даље са 16 победа и да тај пролаз испусти против екипе која нити је својим резултатима остварила пласман међу 16 најбољих у Европи, нити је заслужила шансу током ове сезоне да се уопште бори за 8 најуспешнијих.

С друге стране, нове (најмање) три тешке утакмице у четвртфиналу, напорно путовање у Мадрид, у овако скраћеној ротацији и ужасном ритму утакмица, можда и не би донеле много тога доброг екипи. Тренинзи опоравка и више времена у хали него у авионима и аеродромима вероватно ће донети више у борби за остварење примарног циља, а то је нова титула у АБА лиги и пласман у Евролигу. Пласман у четвртфинале европског такмичења био би велика морална сатисфакција и награда за тим. Али, што се навијача тиче, највећи део њих ових 16:14 види као огроман успех, које се не огледа позицијом на табели, са ове или оне стране црте.

Ова екипа остварила је успех који није ништа мањи од четвртфинала из прошле сезоне. На крају крајева, остварене су и две победе више и три пораза мање, у далеко јачем ритму такмичења и против много јачих екипа.

Иако је јавност утакмицу у Истанбулу дефинисала као меч у којем Звезда није успела, заправо је другачије. Ова екипа успела је много тога.

Крајем септембра, говорило се да тим није конкурентан ни за АБА лигу. Причало се о никад јачој Цедевити, снажној екипи Будућности са Вилијамсом, чак и новом тиму Партизана као озбиљној претњи… Причало се и о Џенкинсу који је изгубио претходну сезону, потцењиван је Кузмић… Међутим, колона са бројем пораза црвено-белих није се дуго мењала, а поменути ривали чашћавани су поразима, двоцифреном разликом.
Ова екипа разуверила је неверне Томе и успела да убеди своје навијаче да вреди.

Средином октобра, цена карата за први меч у Евролиги, против Дарушафаке, коментарисана је међу навијачима као превисока. Неколико недеља касније, карте по истој цени су нестајале са благајни за неколико минута, без превише коментарисања. Ова екипа успела је да „побољша стандард“ међу навијачима.

Oд краја октобра, током новембра и првих дана децембра, након пет пораза у Евролиги (ПАО, Басконија, Уникс, Ефес, Жалгирис), екипа је већ прежаљена. Нико није ни сањао да ће се овај учинак поправити у дуелима против великана који су следили.
Ова екипа успела је да сачува хемију и жестоким радом, не осврћући се много иза себе, остане своја.

Крајем децембра, завладала је еуфорија. Једног за другим, Звезда је рушила шампионе Европе и најбогатије европске клубове. Пионир је неколико пута „проговорио“, а Реал, ЦСКА, Макаби, па потом и Фенербахче, ПАО… више нису били несавладиви.
Ова екипа успела је да натера навијаче да искрено верују у победе против оваквих клубова.

Јануар је донео 10 победа у 10 утакмица. Утакмице АБА лиге служиле су, судећи по разлици, као припрема и тренинзи, евролигашки дуели доносили су нове подвиге и чуда.
Ова екипа успела је да у том периоду оствари најдужи низ победа у новом формату Евролиге.

Крај јануара и први део фебруара наговестио је кризу. Бројни проблеми са повредама донели су то да се тим мучио и против Морнара. Уследио је први пораз у АБА, па два везана у Евролиги…
Ова екипа, тада већ десеткована повредама, успела је да се подигне и освоји први трофеј у сезони.

Март и почетак априла донео је најбитније дуеле у два такмичења. У АБА лиги се први пут након много времена дошло у ситуацију да наш тим игра дуел, у којем би евентуални пораз значио и елиминацију. То се није десило. У Евролиги, кренули су порази. Онај посебно болан десио се против Олимпијакоса. Тренутак одлуке морао је да се деси против Дарушафаке. Није завршен позитивно.
Ова екипа успела је да учини да један пораз, и то у овако битној утакмици, не пробуди онај лошији део менталитета наших људи и навијача. Коментари су били углавном позитивни, играчи су добили подршку, а понос је савладао бол.

Навијачи су успели да схвате да ових 16 победа не треба посматрати као нешто нормално и очекивано. Са најмањим буџетом, о коме из клуба нису много желели да говоре, избегавајући тражење алибија, који им није ни био потребан; са потешкоћама приликом довођења потребних играча; са перипетијама током путовања, услед недостатка финансијских средстава; са проблемима и кашњењима плата играчима и стручном штабу; са домаћим играчима као носиоцима игре; без скупих странаца; са новим чудима стручног штаба када је реч о напретку играча; играма које су одушевиле Европу; одбраном која је често била предмет дивљења у кошаркашком свету; партијама, одбрани, тројкама на којима је Европа честитала Лазићу, Џенкинсу, Симоновићу, Кузмићу, Јовићу, Гудурићу; победама у које су често веровали само они…

…Звезда је за ову сезону у Евролиги заслужила коментар у само једној речи: ХВАЛА.

Успели су!

Финансијски и својим статусом у канцеларијама Бартомеуа и његових сарадника, и даље далеко од већине клубова са којима се такмичио и од којих је био много бољи и успешнији, за наш клуб тренутно је најбитнији континуитет игара у елитном такмичењу. Да би се то десило, ову екипу треба подржати у последњим дуелима АБА лиге. Заслужили су.

Успеће!

Повезане вести

6 comments

CIGANIN74 апр 9, 2017 at 16:22

SAD JOS JACE!

Reply
Dally апр 9, 2017 at 10:20

Dobar tekst, dobra analiza, ali ne mogu nikako da se složim da su protiv Mornara, Krke, Karpoša itd. morali da igraju u najjačem sastavu. Prvo mesto je bilo obezbeđeno i trebalo je odmoriti igrače.Veoma malu minutažu su imali Simanić,Dobrić a Rakićević skoro uopšte nije igrao.Umesto Rebića koji je sedeo na klupi, doveden je Rakićević da sedi na klupi!

Reply
Mississauga апр 9, 2017 at 05:07

Sasa Obradovic ili Andrea Trinkijeri !!

Reply
Gojavelemaster апр 8, 2017 at 21:44

Zato što ste „štekali“ Jovića… Platili smo cenu!

Reply
as апр 8, 2017 at 18:42

svaka čast za tekst! svaka čast igračima! sve je to samo sport nekad dobijes nekad izgubis…

Reply
dejo апр 8, 2017 at 17:56

Dobar tekst autore ,kosarkasi Crvene Zvezde iako su porazeni od Turaka od mene zasluzuju ogromnu podrsku nadam se da ce sledece godine presednik Crvene Zvezde Covic dovest jake firme u KK Crvena Zvezda i sa time da ce doc jos bolji igraci u KK Crvena Zvezda ,nadam se da ce sledece godine bit jaca od ove koja je ove godine

Reply

Leave a Comment