Moja Crvena Zvezda
Featured Važne vesti Aleksandar Blogovi Važno Najnovije

Uspeli su!

Trideset utakmica. Šesnaest velikih pobeda. Tri tesna i bolna poraza. Jedna velika ekipa. Nedovoljno za četvrfinale. Dovoljno za aplauz, podršku i ponos.

I pored poraza u poslednjoj utakmici i kraja takmičenja u Evroligi, među navijačima Zvezde ponos je savladao tugu. Evroligaška sezona za nama neće se pamtiti samo po nestvarnih 16 pobeda, već i po okolnostima u kojima se do njih stiglo, ali i „veličini“ svake ponaosob.

Novi sistem takmičenja na kraju se ispostavio kao surov jedino po Crvenu zvezdu. Crveno-beli su jedini tim koji se sa pozitivnim skorom nije plasirao u narednu rundu Evrolige. Crveno-beli bi, da su savladali mezimče takmičenja u poslednjem kolu, bili jedini tim koji se plasirao u četvrtfinale, a koji nema A licencu Evrolige. A koliko je to značajan faktor za jednu ekipu u ovoj sezoni, iluzorno je govoriti.

Mnogo puta je Dejan Radonjić ponavljao da je prioritet ekipe ABA lige i titula koja bi donela novi ciklus takmičenja sa evropskim velikanima. Da o tome u ekipi nema diskusije, potvrdio je Čarls Dženkins, koji je pred majstoricu protiv Budućnosti u polufinalu ABA lige istakao da je taj duel važniji od onog koji je odlučivao o četvrtfinalisti Evrolige. Dejan Radonjić je trener koji maksimum traži na svakoj utakmici. Nema nebitne utakmice u kojoj će igrati isključivo mladi i oni igrači sa manjom minutažom. Nema utakmice u kojoj će rovit i nedovoljno spreman igrač sedeti u „civilu“ pored parketa. Istrčaće na zagrevanje, pokušati da pomogne. Gledali smo Jovića i Kuzmića u toj situaciji ove sezone. To je ono što (možda i jedino što je preostalo od negdašnjeg širokog spektara) pojedini i dalje zameraju treneru Zvezde. Međutim, za razliku od prethodnih sezona, on i kod najvećih kritičara i kritizera ima kredit i pravo da „izgura“ svoje. Za to se izborio sam, uz pomoć svojih igrača.

Koliko je uz toliku potrošnju i u tom ritmu bilo teško pobediti u 27 od 29 utakmica u dosadašnjem toku ABA lige, osvojiti Kup sa tri pobede u četiri dana i pobediti 16 puta evropske klubove, verovatno znaju samo igrači i stručni štab. Sa konstantnim pritiskom da se u ABA ligi mora pobeđivati iz nedelje u nedelju i očekivanjima navijača vezanim za Evroligu (za koja je zaslužan isključivo tim, svojim rezultatima), ekipa je, to je očigledno, davala u pojedinim utakmicama više od onoga što realno može.

Zvezda je za 190 dana odigrala 62 utakmice. Igrajući praktično na svaka tri dana, mesecima unazad. Ostvareno je 46 pobeda i 16 poraza.

To je dovelo i do povreda i padova forme. Prvi veliki udarac bila je povreda Nemanje Dangubića. U prvoj utakmici njegovog odsustva, nije bilo problema. Savladana je Baskonija, veoma lako i ubedljivo. Već u narednoj utakmici, protiv Panatinaikosa, Jović i Kuzmić su praktično izneti sa terena, usled velike potrošnje i zamora. Nakon toga, nastaju problemi. Zvezda je bez Dangubića ostvarila skor 2:2 u naredna četiri meča, primala neočekivano veliki broj poena, ali su tri poraza u sledeća četiri duela praktično poslala naš tim u nemoguće – direktan duel za četvrtfinale protiv Darušafake.

S druge strane, povreda Stefana Jovića verovatno je bila ključni trenutak za dalji tok sezone u Evroligi. Propustio je sedam od poslednjih devet utakmica, s tim što je na te dve odigrao 13 (protiv Efesa) i 3 minuta (Barselona). Značaj njegove povrede za ovu ekipu je bio preveliki. Prvo, izostanak bitnog člana ekipe iz rotacije, koji je zbog specifičnosti njegove pozicije uslovio i značajna pomeranja. Dženkins je morao na „keca“ (gde je bio sjajan), u spoljnoj liniji došlo je do rotacija, a problemi bi vrlo često nastajali kada bi Nejt Volters morao da preuzme odgovorost i iskreira nešto svojim saigračima u bitnim momentima. Na kraju, januar mesec, u kojem je Zvezda odigrala možda i najuspešniji tridesetodnevni kalendarski period u svojoj istoriji i zabeležila 10 pobeda u isto toliko utakmica u dva takmičenja, pokazao je verovatno najveću napadačku snagu ekipe – osovinu Jović – Kuzmić. Sve to je rezultiralo i MVP titulom za našeg centra za januar. Nakon povrede Jovića, napadački učinak Kuzmića oko 50% je slabiji nego u delu sezone kada je na terenu bio zajedno sa reprezentativnim plejmejkerom. Ova ekipa bez svog dirigenta nije ista i to je činjenica u koju smo se, nažalost, uverili u protekla dva meseca.

Zvezda, za razliku od većine ostalih svojih rivala u Evroligi, nije imala taj luksuz da odmara igrače u domaćem takmičenju. Radonjić je i protiv Mornara, Karpoša i Krke morao da izađe sa maksimalnim pristupom i traži pobede, koje bi olakšale put ka novoj regionalnoj tituli, u vidu domaćeg terena u odlučujućim bitkama. Za Evroligom ostaje žal, ali je sigurno da će to osećanje zameniti radost i ponos već za desetak dana, kada bude završena finalna serija ABA lige protiv Cedevite.

Crvena zvezda, i pored svega što je pokazala i dokazala, u finansijskoj situaciji u kojoj je, morala je da kao prioritet stavi plasman u Evroligu za narednu sezonu ispred plasmana u četvrtfinale istog takmičenja u ovoj.

Crvena zvezda je verovatno jedina ekipa čiji su igrači nekoliko puta da zbog svoje finansijske situacije bili primorani da spavaju na aerodromskim klupama, čekajući avionske linije, nemajući mogućnost za čerter letove, a samo 24 sata kasnije istrčavali su na teren i ostvarivali neke nestvarne pobede.

Crvena zvezda je iz istih razloga značajna i dugo čekana pojačanja na pozicijama plejmejkera i centra dovodila u toku sezone. Neverovatno zvuči da je situacija bila takva da naš klub dovede kao pojačanje košarkaša koji je otpušten iz ekipe koja je nedeljama bila zakucana za dno evroligaške tabele i koji je, na kraju, dva puta poražen protiv crveno-belih.

Radonjić, za razliku od Lasa, Obradovića, Itudisa, Alonsa… nije mogao da bira i dovodi igrače u skladu sa svojim potrebama i sistemom igre, već je čekao i prilagođavao se situaciji na tržištu, kupujući ono što bogati već nisu kupili. I pored toga, izašao je kao pobednik iz duela protiv njih.

Nade pred utakmicu u Turskoj nisu jenjavale, iako je svima bilo jasno da naš tim ne bi imao mnogo šansi kada bi se drznuo da pripreti domaćinu. To smo valjda videli na primeru Bamberga, i to u Nemačkoj. Šteta je i što je nakon ovakve sezone Zvezda došla u situaciju da se ne plasira dalje sa 16 pobeda i da taj prolaz ispusti protiv ekipe koja niti je svojim rezultatima ostvarila plasman među 16 najboljih u Evropi, niti je zaslužila šansu tokom ove sezone da se uopšte bori za 8 najuspešnijih.

S druge strane, nove (najmanje) tri teške utakmice u četvrtfinalu, naporno putovanje u Madrid, u ovako skraćenoj rotaciji i užasnom ritmu utakmica, možda i ne bi donele mnogo toga dobrog ekipi. Treninzi oporavka i više vremena u hali nego u avionima i aerodromima verovatno će doneti više u borbi za ostvarenje primarnog cilja, a to je nova titula u ABA ligi i plasman u Evroligu. Plasman u četvrtfinale evropskog takmičenja bio bi velika moralna satisfakcija i nagrada za tim. Ali, što se navijača tiče, najveći deo njih ovih 16:14 vidi kao ogroman uspeh, koje se ne ogleda pozicijom na tabeli, sa ove ili one strane crte.

Ova ekipa ostvarila je uspeh koji nije ništa manji od četvrtfinala iz prošle sezone. Na kraju krajeva, ostvarene su i dve pobede više i tri poraza manje, u daleko jačem ritmu takmičenja i protiv mnogo jačih ekipa.

Iako je javnost utakmicu u Istanbulu definisala kao meč u kojem Zvezda nije uspela, zapravo je drugačije. Ova ekipa uspela je mnogo toga.

Krajem septembra, govorilo se da tim nije konkurentan ni za ABA ligu. Pričalo se o nikad jačoj Cedeviti, snažnoj ekipi Budućnosti sa Vilijamsom, čak i novom timu Partizana kao ozbiljnoj pretnji… Pričalo se i o Dženkinsu koji je izgubio prethodnu sezonu, potcenjivan je Kuzmić… Međutim, kolona sa brojem poraza crveno-belih nije se dugo menjala, a pomenuti rivali čašćavani su porazima, dvocifrenom razlikom.
Ova ekipa razuverila je neverne Tome i uspela da ubedi svoje navijače da vredi.

Sredinom oktobra, cena karata za prvi meč u Evroligi, protiv Darušafake, komentarisana je među navijačima kao previsoka. Nekoliko nedelja kasnije, karte po istoj ceni su nestajale sa blagajni za nekoliko minuta, bez previše komentarisanja. Ova ekipa uspela je da „poboljša standard“ među navijačima.

Od kraja oktobra, tokom novembra i prvih dana decembra, nakon pet poraza u Evroligi (PAO, Baskonija, Uniks, Efes, Žalgiris), ekipa je već prežaljena. Niko nije ni sanjao da će se ovaj učinak popraviti u duelima protiv velikana koji su sledili.
Ova ekipa uspela je da sačuva hemiju i žestokim radom, ne osvrćući se mnogo iza sebe, ostane svoja.

Krajem decembra, zavladala je euforija. Jednog za drugim, Zvezda je rušila šampione Evrope i najbogatije evropske klubove. Pionir je nekoliko puta „progovorio“, a Real, CSKA, Makabi, pa potom i Fenerbahče, PAO… više nisu bili nesavladivi.
Ova ekipa uspela je da natera navijače da iskreno veruju u pobede protiv ovakvih klubova.

Januar je doneo 10 pobeda u 10 utakmica. Utakmice ABA lige služile su, sudeći po razlici, kao priprema i treninzi, evroligaški dueli donosili su nove podvige i čuda.
Ova ekipa uspela je da u tom periodu ostvari najduži niz pobeda u novom formatu Evrolige.

Kraj januara i prvi deo februara nagovestio je krizu. Brojni problemi sa povredama doneli su to da se tim mučio i protiv Mornara. Usledio je prvi poraz u ABA, pa dva vezana u Evroligi…
Ova ekipa, tada već desetkovana povredama, uspela je da se podigne i osvoji prvi trofej u sezoni.

Mart i početak aprila doneo je najbitnije duele u dva takmičenja. U ABA ligi se prvi put nakon mnogo vremena došlo u situaciju da naš tim igra duel, u kojem bi eventualni poraz značio i eliminaciju. To se nije desilo. U Evroligi, krenuli su porazi. Onaj posebno bolan desio se protiv Olimpijakosa. Trenutak odluke morao je da se desi protiv Darušafake. Nije završen pozitivno.
Ova ekipa uspela je da učini da jedan poraz, i to u ovako bitnoj utakmici, ne probudi onaj lošiji deo mentaliteta naših ljudi i navijača. Komentari su bili uglavnom pozitivni, igrači su dobili podršku, a ponos je savladao bol.

Navijači su uspeli da shvate da ovih 16 pobeda ne treba posmatrati kao nešto normalno i očekivano. Sa najmanjim budžetom, o kome iz kluba nisu mnogo želeli da govore, izbegavajući traženje alibija, koji im nije ni bio potreban; sa poteškoćama prilikom dovođenja potrebnih igrača; sa peripetijama tokom putovanja, usled nedostatka finansijskih sredstava; sa problemima i kašnjenjima plata igračima i stručnom štabu; sa domaćim igračima kao nosiocima igre; bez skupih stranaca; sa novim čudima stručnog štaba kada je reč o napretku igrača; igrama koje su oduševile Evropu; odbranom koja je često bila predmet divljenja u košarkaškom svetu; partijama, odbrani, trojkama na kojima je Evropa čestitala Laziću, Dženkinsu, Simonoviću, Kuzmiću, Joviću, Guduriću; pobedama u koje su često verovali samo oni…

…Zvezda je za ovu sezonu u Evroligi zaslužila komentar u samo jednoj reči: HVALA.

Uspeli su!

Finansijski i svojim statusom u kancelarijama Bartomeua i njegovih saradnika, i dalje daleko od većine klubova sa kojima se takmičio i od kojih je bio mnogo bolji i uspešniji, za naš klub trenutno je najbitniji kontinuitet igara u elitnom takmičenju. Da bi se to desilo, ovu ekipu treba podržati u poslednjim duelima ABA lige. Zaslužili su.

Uspeće!

Povezane vesti

6
Komentari

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Slike
 
 
 
Audio i video fajlovi
 
 
 
6 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
6 Comment authors
AvatarAvatarAvatarAvatarAvatar Recent comment authors
  Subscribe  
najnovijim najstarijim najviše glasova
Obavesti me o
Avatar
Gost
CIGANIN74

SAD JOS JACE!

Avatar
Gost
Dally

Dobar tekst, dobra analiza, ali ne mogu nikako da se složim da su protiv Mornara, Krke, Karpoša itd. morali da igraju u najjačem sastavu. Prvo mesto je bilo obezbeđeno i trebalo je odmoriti igrače.Veoma malu minutažu su imali Simanić,Dobrić a Rakićević skoro uopšte nije igrao.Umesto Rebića koji je sedeo na klupi, doveden je Rakićević da sedi na klupi!

Avatar
Gost
Mississauga

Sasa Obradovic ili Andrea Trinkijeri !!

Avatar
Gost
Gojavelemaster

Zato što ste „štekali“ Jovića… Platili smo cenu!

Avatar
Gost
as

svaka čast za tekst! svaka čast igračima! sve je to samo sport nekad dobijes nekad izgubis…

Avatar
Gost
dejo

Dobar tekst autore ,kosarkasi Crvene Zvezde iako su porazeni od Turaka od mene zasluzuju ogromnu podrsku nadam se da ce sledece godine presednik Crvene Zvezde Covic dovest jake firme u KK Crvena Zvezda i sa time da ce doc jos bolji igraci u KK Crvena Zvezda ,nadam se da ce sledece godine bit jaca od ove koja je ove godine