Moja Crvena Zvezda
ВажноИсторијаНајновијеФудбал

Лекићево вече, велики преокрет и чувена победа против Динама из Тбилисија

Чувени реванш трећег кола квалификација за Лигу Европе између Црвене звезде и Динама из Тбилисија одигран је на данашњи дан пре осам година.

Једна од по квалитету најскромнијих Звездиних екипа у историји клуба, која је борбеношћу и тренерском руком великог Владимира Петровића Пижона постизала резултате изнад свих очекивања, успела је да надокнади велики заостатак и пласира се у наредну квалификациону рунду.

Клуб је у то време био у великим проблемима, са огромним дугом, новом управом, екипом без великих звезда, али је иронија да је Звезда тада била дужна мање него данас и много мање него претходних година. Припреме су услед беспарице обављене у Ивањици, а на клупу се вратио легендарни Владимир Петровић Пижон, четврта Звездина звезда, који је раније, током деведесетих предводио талентовану Звездину генерацију у освајању Купа, касније избацивао звучна имена из Западне Европе, шкотски Хартс и Кајзерслаутерн, игром надвисио и славну Барселону (1:1) у фантастичној атмосфери београдске Маракане.

У свом другом мандату на клупи нашег најтрофејнијег клуба имао је далеко тежи задатак, али је у другој рунди квалификација избацио словеначки Рудар, да би у првој утакмици трећег кола Динамо славио у Тбилисију са 2:0 головима Георгија Меребашвилија у 41. и Левана Хмаладзеа у 87. минуту.

Озбиљан заостатак, али навијачи су и поред тога веровали у пролаз. На овој утакмици је у такмичарским сусретима за први тим дебитовао Вујадин Савић, син славног Звездиног голгетера Дулета Савића, чији је наступ остао упамћен по једном несвакидашњем детаљу. Млади дефанзивац је у првом полувремену носио дрес са бројем 28, али је у наставку морао да га земени и обуче дрес са бројем 3, јер је у протоколу грешком уписан као играч са тројком на леђима.

Сјајна атмосфера и кореографија Делија на северној трибини додатно је дала крила новом Звездином тиму, али је хладан туш уследио после само два минута игре. Немања Цветковић је фаулирао Нигеријца Овонда далеко од гола, а на набачену лопту из слободног ударца лоше је реаговао Звездин високи нападач Дејан Лекић и спровео је у сопствену мрежу. У том тренутку црвено-белима су за пролаз требала чак четири гола, с обзиром да су Грузијци затресли мрежу на гостовању.

Готово немогућа мисија је била пред Пижоновим тимом, који је уз подршку са трибина кренуо у напад и већ у 17. минуту, после центаршута Павла Нинкова са десне стране, Славко Перовић се вешто извио и главом сместио лопту у леву страну Лоријине мреже за 1:1.

Нова невоља за домаћи састав догодила се у 24. минуту када је приликом истрчавања голман Павловић неспретно реаговао, лопта се одбила до Вацадзеа, који ју је унео у гол, поред Вујадина Савића који уклизавањем није могао да спречи капитулацију и црвено-бели су опет морали да јуре четири гола за пролаз.

На трибинама неверица, звиждуци, а затим подршка и повици Звезда, Звезда! Само два минута касније, црвено-бели успевају да изједначе на 2:2. Славко Перовић је прошао по десној страни, упутио лопту по земљи у шеснаестерац, а робусни Дејан Лекић је у налету успео да је смести у мрежу кроз ноге голмана Динама.

Ни погођена статива Марка Блажића после сјајне комбинације Перовића и Лазетића по десној страни и центаршута Звездиног капитена, није обесхрабрила екипу. Ова Звезда је својом срчаношћу успевала да надокнади све мане и недостатке. У надокнади првог полувремена Никола Лазетић дугом лоптом проналази Лекића, који се целом дужином поклонио у шеснаестерцу гостију. Ударац главом, лопта је одскочила и завршила у десном углу мреже грузијског представника за вођство Београђана од 3:2 и велику наду пред других 45 минута.

Имао је Лекић прилику да још једном затресе мрежу у наставку, али није прецизно захватио лопту главом. Минути су пролазили, Звезди су недостајала два поготка за пролаз, а нови пех десио се у 71. минуту, када је неопрезни Славољуб Ђорђевић зарадио други жути картон и пут у свлачионицу. Пижонов тим је са 10 играча морао даље у наставак немогуће мисије.

Нова нада родила се у 76. минуту, када је по уласку у казнени простор оборен Славко Перовић, а француски арбитар показао на белу тачку. Одговорност је преузео Бразилац Каду, који је 19 минута раније заменио земљака Савија. Вешто је за тренутак пре шута накратко застао, сачекао да голман Лорија крене и преварио га елегантно пославши лопту у супротну страну за Звездино вођство од 4:2.

Адреналин и еуфорија достигли су тачку кључања, за подвиг је фалио само један гол. Зујали су Звездини младићи као осице око казненог простора Динама. “Гума“ Богдановић је покушао дубинском лоптом да пронађе Славка Перовића, али је омалени фудбалер остао кратак за неколико милиметара и поред тога што се бацио целом дужином тела. Гости су такође остали са играчем мање, јер је у 83. минуту искључен Нигеријац Овондо Акиреми.

Последњим атомима снаге Црвена звезда успева да оствари оно што је у другом и 24. минуту изгледало недостижно. У 88. минуту златна десница Владимира “Гуме“ Богдановића шаље лопту у шеснаестерац искоса са леве стране, мало изнад висине казненог простора. Дејан Лекић је на правом месту. Трзај главом између противничких дефанзиваца, лопта завршава у доњем десном углу за вођство од 5:2, хет-трик новог Звездиног голгетера и хероја утакмице, погодак за пролаз у четврто коло квалификација.

На трибинама делиријум, ретко виђена радост, ипак се не да поредити са оном против Бајерна 1991, али по начину на који је Звезда дошла до потребног резултата, свакако једна од најдражих победа на међународној сцени у новије време. Дејан Лекић је превалио пут од трагичара до јунака утакмице. До краја је Каду у контри могао да реши све дилеме, али је шутирао право у голмана ривала.

Вече за памћење, на крају и велико славље, а Звезду је на овом мечу као специјални гост бодрила и наша пливачка шампионка Нађа Хигл и донела срећу свом вољеном клубу.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ДИНАМО ТБИЛИСИ 5:2 (3:2)

Београд, 6. август 2009. године. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 25.000. Судија: Саид Енжими (Француска). Жути картони: Савио, Лекић, С. Перовић, С. Ђорђевић (Црвена звезда), Какубава, Ломија (Динамо). Црвени картони: С. Ђорђевић (Црвена звезда) – други жути у 71. минуту и Овондо (Динамо) у 83. минуту. Стрелци: С. Перовић у 17, Лекић 26, 45+1 и 88. и Каду у 77. минуту из једанаестерца за Црвену звезду, а Лекић аутогол у 2. и Вацадзе у 24. минуту за Динамо.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Бојан Павловић, Павле Нинков, Вујадин Савић, Славољуб Ђорђевић, Немања Цветковић (од 65. Владимир Богдановић), Никола Лазетић (капитен), Мохамед Авал Исах, Савио (од 58. Каду), Марко Блажић (од 73. Немања Николић), Славко Перовић, Дејан Лекић. Тренер: Владимир Петровић.

ДИНАМО ТБИЛИСИ: Гиорги Лорија, Леван Какубава (од 67. Николоз Пирцхалава), Гурам Кашија, Гиорги Нергадзе, Гулверд Томашвили (од 90+4 Иракли Сихарулидзе), Александре Кошкадзе (од 55. Шота Ломија), Леван Хмаладзе (капитен), Шота Кашија, Давит Дигмелашвили, Акиреми Овондо, Мате Вацадзе. Тренер Кахабер Качарава.

https://www.youtube.com/watch?v=Xq-R3CuY6AE

1tbilisi1higl1s.per1ninkov1leka-toni1lazeta1blaza1kaduu1s.perovic1vujadin1savio1lazet1cvelo1.d.lekic

Повезане вести

7 comments

dejo авг 6, 2017 at 14:55

Secam se ove utakmice Crvene Zvezde protiv Dinama iz Tbilisija ,nadam se da moze Crvena Zvezda da prodje Krasnodar al u ovom slucaju da napravi sjajan rezultat u prvoj utakmici ,hvala autoru sajta sto nas je posjetio na ovu odlicnu utakmicu Crvene Zvezde protiv Dinama iz Tbilisija

Reply
Stt авг 6, 2017 at 12:55

bolje da smo vratili Kadua nazad 🙂

Reply
Cigi авг 6, 2016 at 14:56

Ми маторци се сећамо сличне утакмице против Динама из Берлина септембра 1978. године у тадашњем купу УЕФА. Тамо смо изгубили 5:2 где нам је Ридигер стрпао 4 комада, а онда и реванша у Београду и победе од 4:1. Опет нам је Ридигер стрпао први гол, а онда је прорадила машина у другом полувремену. Савић, Боровница 2 комада и ауто гол у 90.-ом минуту неког швабе. Која је то лудница била на стадиону. Касније смо у тој сезони стигли до финала и чувене утакмице против Борусије и још чувеније судијске крађе у реваншу. Човече прошло је 38. година од тада без месец дана. А ја већ тад имао 6 година „стажа“ на северу. Ал сам матор.

Reply
Red авг 6, 2016 at 13:27

Sada sam se protiv Ludogoreca ponadao za Lekića.
Ovi momci su bili dobri i u prvenstvu, sve dok nije smenjen Pižon. Već sam zaboravio.

Reply
SVE PJANO21 авг 6, 2016 at 02:39

Iako se trudim da svaku generaciju Zvezde zapamtim do detalja, ovog Nemanje Cvetkovića se uopšte ne sećam. Odakle je došao? Jel bio možda Zvezdino dete? Čak sam zaboravio i golmana Pavlovića, al sam se setio kad sam pročitao tekst.

Reply
Goran авг 6, 2017 at 16:32

Cvetkovic je u Zvezdu tada dosao iz Belgije,a pre toga igrao za nekoliko nasih klubova Cuku,Vosu,Obilic,Smederevo…Da on je Zvezdino dete igrao je u mladjim kategorijama za Zvezdu,pozzz…

Reply
Delija Sombor авг 6, 2016 at 01:35

pakleno dobra utakmica!!! lazeric kapiten kao na tacbi nalazio Lekica ?

Reply

Leave a Comment