Дејан Савићевић, легендарни геније, фудбалски зналац, један од најбољих фудбалера на овим просторима у историји, био је задовољан што је се поново видео са делом својих саиграча из златне генерације, али је изразио жал што се цела екипа поново није окупила.
– Драго ми је што сам био на овој прослави, јер није сваки дан 25 година од једне велике и историјске утакмице Црвене звезде и освајања пехара Купа шампиона. Драго ми је што сам био овде и што сам видео доста другова, али исто тако ми је жао јер видим да их једна већа половина није дошла. Како? Зашто? Због којих разлога? Не знам, али надам се да ћемо се видети неком другом приликом.
Похвалио је Дејо целокупну организацију јубилеја од освајања европске титуле, а највише навијаче.
– Мислим да је све направљено на нивоу, од филма до читавог репертоара који је био и на крају навијачи, као и увек најбољи.
Легендарни ас истакао је да све утакмице у том циклусу 1990/91 остају за сва времена.
– Сигурно да има емоција. Сви ми који смо играли то финале и сви који смо били у екипи увек се сећамо тих утакмица, полуфинала, четвртфинала и финала. Сигурно да су то утакмице које ће нама играчима остати до краја живота.
Финале пре финала против Бајерна и прва утакмица у Минхену коју је Савићевић обележио упечатљивим слаломом за победоносни погодак били су незаобилазна тема, као и Џајићева оптимистичка прогноза.
– Сећам се те његове изјаве. Искрен да будем, нисам веровао, али Џаја је знао тада како да нас мотивише, како да нас припреми за утакмицу, вероватно да бисмо имали ту дозу самопоуздања. И у свлачионици нам је поновио “Ми добијамо, побеђујемо, момци мора да верујете у то“. Сигурно да је то једна права мотивација, јер уколико не верују они људи који вас воде, како ће веровати војска, тако да је то била добра порука свима нама. Пред утакмицу када сам гледао њихов списак у свлачионици у Минхену, када сам погледао њихова годишта у протоколу, видео сам да они ништа нису старији од нас и видео да ми можемо против њих. На крају тако је и било.
Узроке партије црвено-белих у финалу Дејан и данас види у прераном одласку и предугом боравку у Барију.
– То финале је било много другачије у односу на све остале утакмице. Сад да се враћам, могли би да причамо сат времена о тој утакмици и о припреми саме те утакмице. Мислим, обзиром да сам прошао много тога и после Црвене звезде, да је била грешка одлазак у Бари на седам дана. Променили смо биоритам живота и све остало и због тога смо по некој мојој процени одиграли лоше. Да смо отишли дан, два пред утакмицу мислим да би било много боље. Седам дана је ипак предуго за само једну утакмицу.
Драган Стојковић је у Барију био на супротној страни, а до те сезоне Звездин легендарни капитен и Савићевић превалили су мноштво мечева заједно и освојили дуплу круну.
– Пикси – наш друг, био и дан данас остао мој велики пријатељ. Било је мало необично видети га после толико заједничких утакмица у дресу Црвене звезде, а сад га одједном имате против. Добро, он је одиграо веома мало, али сам тај долазак на стадион и гледајући га у другој униформи пред утакмицу, мало је било необично.
Црвено-бели су као адут имали честе пенал серије у домаћем шампионату, по правилима која су важила у тадашње време у случају ремија након 90 минута. Знао је то најбоље и стари лисац Љупко Петровић.
– Као што су говорили и раније моји саиграчи, у том периоду када су се утакмице у лиги завршаване нерешено, изводили су се пенали, тако да смо ми у том првенству одиграли шест или седам утакмица нерешено и доста добро смо изводили те пенале, тако да сам имао поверење у наше играче да неће фалити, али ето на сву срећу Дика је одбранио тај пенал и та одбрана Стојановића је одлучила првака Европе.
Савићевић као и многи из старе гарде мисли да су Звезди неопходне бројне утакмице на међународној сцени, минимум у Лиги Европе, а зашто не и у Лиги шампиона.
– Садашњи тим Црвене звезде је једна добра екипа. Има доста талентованих и добрих играча. Добро су вођени са клупе, тако да није неочекивано што је Црвена звезда прва. Са оволиком бодовном разликом – да, тако да су они доминирали, гледао сам дербије против Партизана, где су први победили 3:1, други 2:1. Црвена звезда је у та два главна меча показала свој квалитет, али све ово и титуле, рекорди и шта ти ја све знам у колико не уђу у Лигу Европе није се постигло ништа. Значи Звезда мора да игра минимум Лигу Европе, а с времена на време да одигра и Лигу шампиона. Створио се велики јаз између екипа са Запада и Истока, тако да је тешко било ком клубу са простора бивше Југославије да направи нешто у Лиги шампиона. Видите и сами Динамо који има много већи буџет уђе и одигра, али узму бод, прошле године су победили Арсенал, имали су играча више, али веома је тешко парирати богатим клубовима из Европе. Мислим да Звезда мора чешће да буде учесник Лиге Европе.
Зна Дејо да се овде пада у очајање после сваког неуспеха, па с тога поручује да треба бити реалан уколико се не успе у походу ка најелитнијем такмичењу.
– Грујић иде. Не знам који ће тим имати Гроф Божовић на располагању, али Лига шампиона била би круна ове сезоне, али и ако се уђе у Лигу Европе не треба бити незадовољан. Треба бити реалан.
Србија је добила новог селектора, Славољуб Муслина, а Савићевић сматра да ће морати још много тога да се мења у националном тиму како би неоспорни квалитет дошао до изражаја.
– Треба мало дубља анализа, али свака промена донесе понешто. Надам се да ће Србија после ова три такмичења на која се није квалификовала то успети, али треба много тога да се мења. Треба да се мења од менталитета и односа играча према државном грбу. Мислим да је Србија и до сада имала добре играче, да их сада не набрајам, који играју у топ 10 клубова у Европи. Има доста телентованих играча и не могу да верујем да не могу да се квалификују на једно такмичење. Уколико тај однос успе да се промени, за Србију нема зиме.
