На данашњи дан: Рођен Вук Милутиновић – најтрофејнији одбојкаш у Звездиној историји

Вук Милутиновић, дугогодишњи средњи блокер Црвене звезде, најтрофејнији одбојкаш у историји клуба, рођен је на најсветлији дан у историји ФК Црвена звезда – 29. маја 1991. године, на дан када су фудбалери црвено-белих постали прваци Европе.

Да ли су му звезде због тога биле наклоњене да испише Звездину историју у једном другом спорту, који је временом код нас стекао велику популарност, остаће мистерија, али Милутиновић је данас најтрофејнији одбојкаш у историји Црвене звезде са укупно 13 пехара у сениорској конкуренцији за седам сезона у дресу првог тима. У колекцији има пет шампионских титула 2012, 2013, 2014, 2015. и 2016. године, четири Купа Србије 2011, 2013, 2014. и 2016. и четири Супер купа Србије освојених у сезонама 2011/12, 2012/13, 2013/14 и 2014/15.

Дебитовао је у сезони 2009/10 када је тренер црвено-белих био легендарни Жељко Булатовић. Добио је прилику на шест лигашких утакмица, по две у Купу и плеј-офу. Већ наредне 2010/11 постаје стандардан члан прве поставе, осваја Куп Србије без изгубљеног сета и укупно бележи 196 поена на 30 сусрета. Доминантан својом висином био је и најбољи у тиму са 56 освојених поена из блока у лигашком делу сезоне, али његова најбоља издања у походу на пехаре тек су следила.

Звездина доминација српском одбојком почела је од сезоне 2011/12 када Милутиновић у тандему са Миланом Ћелићем чини моћан бедем на мрежи. Освојен је Супер куп Србије, а затим и шампионска титула, прва у дугом низу. Вук је те сезоне био сјајан о чему сведоче и суве бројке по којима је био најбољи блокер тима у лигашком делу (74), плеј-офу (41), купу (14), ЦЕВ купу са 10 поена из блока и укупно у сезони са 143 освојена поена из блока. Укупно је освојио округло 300 поена на 36 мечева у сезони 2011/12, која је засигурно и његова најбоља у црвено-белом дресу.

Наредне 2012/13 осваја триплу круну – титулу, Куп и Супер куп Србије, што се први пут десило у Звездиној историји. Поново је био на висини задатка са највише поена из блока у екипи у плеј-офу (20), Купу (15) и укупно са 69 у целој сезони. На тај начин је заокружио сјајан скор, јер је три сезоне узастопно био одбојкаш са највише освојених поена из блока у екипи, а 2012/13 је укупно остварио учинак од 162 поена на 31 одиграној утакмици.

Друга узастопна трипла круна под вођством тренера Душка Николића, нова титула, Куп и Супер куп Србије у сезони 2013/14, коју је Милутиновић одиграо на завидном нивоу, овога пута са младим Околићем у тандему на мрежи, са којим ће од тада чинити још један феноменалан блокерски пар. Вук је те сезоне забележио 111 поена на 18 лигашких мечева, 40 на осам плеј-оф дуела, 25 на пет утакмица у Купу, три поена у Супер купу, а Звезда је и у Челенџ купу остварила добар резултат пласманом у четвртфинале.

Тренери су се мењали, али је Милутиновић остајао да сакупља пехаре са Звездом. Под вођством новог стратега Драгана Кобиљског, црвено-бели су, на први поглед са нешто слабијим саставом, најпре освојили Супер куп у сезони 2014/15, а затим су направили прави подвиг у финалу плеј-офа савладавши екипу Партизана, која је имала снажан, уигран тим и раније завршила лигашки део без пораза. Милутиновић је управо у плеј-офу одиграо у врхунској форми са освојених 80 поена на девет мечева, док је укупно у целој сезони забележио 291 поен на 39 утакмица. Компактнији и концентисанији Звездин састав преслишао је комшије и по четврти пут узастопно стигао до шампионских ловорика одигравши на изузетно високом нивоу завршницу такмичења, а Милутиновић једну од својих најбољих сезона.

Слично је било и у сезони 2015/16, само што је овога пута силно појачана Војводина важила за првог фаворита, док је Звезда остала без неколико својих главних узданица. Након нешто слабијег почетка, пораза у Супер купу и на почетку првенства, екипа Црвене звезде ушла је у велику серију победа, освојила Куп Србије без изгубљеног сета, прво место у лигашком делу са скором 17-1, а затим са по 3-2 добила исцрпљујуће, неизвесне и занимљиве плеј-оф серије у полуфиналу против Партизана и финалу против Војводине. Вук Милутиновић је и у овој сезони дао свој печат на сјајна остварења црвено-белих. По обичају је пружио најбоље игре у плеј-офу када је на 12 мечева уписао 74 освојена поена, а укупно се зауставио на 182 поена у 33 наступа у свим такмичењима.

Није било лако подићи 13 пехара, може рука да се умори или врат да претегне само од тежине златних медаља, да не помињемо огроман број тренинга, утакмица, припрема, али када се погледа резултат апсолутно је вредело, јер је Милутиновић поставио клупски рекорд и задао домаћи задатак будућим генерацијама које ће морати да буду баш много добре да би стигле до оваквих остварења.