Терзић: Караџић је срамота Србије

После саопштења Томислава Караџића могу да кажем да сам у исто време и срећан и тужан, и крив и исправан.

– Срећан сам што сам на супротној страни од човека који је оличење зла и корупције, човека који је уништио српски фудбал. Човека који је сав свој материјални иметак стекао захваљујући шверцу нафте који му је омогућио режим коме је тада био близак. Човека који је уништио суботички фудбал, који је уништио ФК Спартак остављајући га у рушевинама и у трећој лиги. Човека који је уништио српски фудбал својим незнањем и похлепном жељом за аутократском влашћу. Човека који не сме да дође ни на један стадион у Србији због страха од линча. Човека који својим изгледом више подсећа на особе из филмова страве и ужаса него на председника једног фудбалског савеза. Човека који је брука за српски фудбал у целини. Човека који је због своје процене у датом тренутку да је то у његовом личном интересу, учинио све да уништи ФК Црвена звезда, а последице те његове одлуке ФК Црвена звезда и данас осећа. Затечени минус од 52 милиона евра и шест изгубљених шампионских титула је и његов допринос. Срећан сам што сам на супротној страни од таквог човека.

– Тужан сам и признајем крив, што сам таквог човека измислио и у његовој 70 години поставио за председника ФСС. После подношења своје оставке на место председника ФСС у 2008. години, ја сам га као свог дотадашњег подпредседника рехабилитовао и излобирао да буде изабран на место председника ФСС. Иако је 2001 отеран и гађан јајима на скупштини ФС Војводине, протеран из српског фудбала. Крив сам, признајем крив сам. Све своје капацитете и блискост са тадашњим политичким структурама искористио је да ја што дуже останем ван Србије да би он што дуже могао да влада. Погрешно сам тада проценио човека који је своју спортску каријеру изградио на мојој приватној несрећи коју је максимално продубљивао. Крив сам.

Морао сам да проценим да је Томислав Караџић недостојан те функције, да је неспособан и нестручан. Морао сам да знам да је Томислав Караџић одувек био манипулатор и човек коме нису непознате нечасне радње јер је био актер многих намештених утакмица док је водио суботички Спартак. Морао сам да знам да је спин мајстор који све своје личне брљотине које је радио приписује другима. Морао сам да знам да је он човек који никада није шутнуо фудбалску лопту и човек који је залутао у фудбал жељан славе и медијске промоције.

– Исправан сам јер сам почео да играм фудбал од своје шесте године, јер сам био професионални фудбалер 11 година и капитен свог тима пуних осам година. Јер сам дипломирао на државном економском факултету, јер сам постао генерални директор једног славног али урушеног клуба са својих 30 година. Јер сам на стару Карабурму у такмичењима УЕФА довео европске великане као сто су Атлетико Мадрид, Галатасарај, Оксер и остали. Јер сам трасирао каријере и променио животе многих момака као што су Ивановић, Коларов, Рајковић, Баша, Крстичић, Игњовски, Короман, Здјелар, Гајић, Антонов… Поносан што сам све то урадио сам, без помоћи државе или било кога другог. Што сам са 38 година изабран за председника ФСС, тада најмлађи у Европи. Што сам у марту 2008. био кандидат за члана извршног комитета УЕФА. И био бих изабран да се нису у Србији на власти појавили људи попут Томислава Караџића.

Исправан сам јер данас предводим ФК Црвена звезда који доминира са 32 бода предности у односу на вечитог ривала, што покушавам да финансијски стабилизујем клуб који неизмерно волим, а који је Томислав Караџић покушао да уништи.

Исправан сам јер сам још пре 5 година препознао сво зло персонализовано у Томиславу Караџићу и први покренуо организавану акцију да га одстранимо из српског фудбала. Да не чини више штету ни Црвеној звезди ни српском фудбалу.

Резултат његовог деловања је поражавајући и за Црвену звезду и за српски фудбал. ФК Црвена звезда ће се опоравити, у то сам убеђен, за српски фудбал нисам сигуран.
И на крају, волео бих да се Томислав Караџић на редовним изборима ове године кандидује за председника ФСС и да му фудбалска Србија покаже где му је место. Тамо одакле сам га извукао после скупштине у Сремској Митровици – у блату.