Александар Боричић, некадашњи одбојкаш, тренер и генерални директор Црвене звезде, репрезентативац Југославије, дугогодишњи председник нашег Одбојкашког савеза и актуелни председник Европске одбојкашке конфедерације рођен је 26. маја 1948. године у Београду.
Одбојком је почео да се бави још као младић 1962. године у Звезди, касније је стигао и до првог тима, где је био један од носилаца игре, дугогодишња Звездина узданица и репрезентативац Југославије. Са црвено-белима је освојио титулу шампиона Југославије 1974. године и три национална купа 1972, 1973. и 1975. године. У том трофејном периоду седамдесетих година у Звезди су поред Боричића играли: Слободан Лозанчић, Синиша Бакарец, Живојин Врачарић, Владимир Бошњак, Бојан Гашић, Жарко Шурлан, Никола Матијашевић, Богдан Сретеновић, Љубомир Жежељ, Драган Томасовић, Милован Симић, Слободан Јовановић, Милутин Илић, Милорад Миљковић, Велимир Лековић, Младен Томић, Синиша Хниличка и Борис Перушић, а тренери су били Љубомир Стојић и Павле Мурганић.
Боричић је за репрезентацију Југославије одиграо 103 утакмице и био члан тима који је освојио прву медаљу на великим такмичењима у историји наше мушке одбојке. Било је то на Европском првенству у Београду 1975. године, када је национални тим стигао до бронзаног одличја.
Убрзо је упловио и у тренерске воде, где је одмах почео жетву трофеја као тренер одбојкашица Црвене звезде. Освојио је четири шампионске титуле 1978, 1979, 1982. и 1983. године и три национална купа у сезонама 1979/80, 1982/83 и 1983/84 и бронзану медаљу у ЦЕВ купу 1986. године. За време проведено у Звезди на позицији тренера и генералног директора женског одбојкашког клуба освојио је 27 титула првака, 17 купова, сребро и три бронзе у ЦЕВ купу, док је са одбојкашима узео 10 титула, 12 купова и три Суперкупа. Од 2010. до 2014. године био је и председник скупштине СД Црвена звезда.
Дипломирао је на Вишој економској и Вишој тренерској школи Универзитета у Београду. Почасни је професор београдског Универзитета, а на позицији председника Одбојкашког савеза Југославије био је од 20. јуна 1992. године, затим ОС Србије и Црне Горе и касније ОС Србије све до ове године. У том периоду одбојкашки спорт код нас доживео је велику експанзију уз изузетне успехе и освајање огромног броја медаља са највећих континенталних и планетарних такмичења, међу којима су најзначајније златне медаље одбојкаша на Олимпијским играма и Европским првенствима, као и одбојкашица на шампионату Старог континента. Био је и председник СД Црвена звезда, Спортског савеза Београда, потпредседник Спортског савеза Југославије и Југословенског олимпијског комитета, као и председник Балканске одбојкашке асоцијације.
Боричић је извршни потпредседник Светске одбојкашке федерације, а од 17. октобра 2015. године и председник Европске одбојкашке конфедерације (ЦЕВ), што је признање таквог ранга до кога ниједан Звездин спортски функционер никада раније није стигао. Због тога је у Боричићеву част прошле године организована и свечаност на којој је добио специјалну плакету под називом Победник и том приликом je рекао:
– Имам велику привилегију, част и задовољство да се у Звездином дому обратим свима, да се захвалим Спортском друштву и да се захвалим легендама СД Црвена звезда, медијима, свим звездашима. За мене је увек био понос и радост што сам члан Црвене звезде. Од 1962. године био сам и играч и тренер, и истовремено играч и тренер, играч мушке и тренер женске екипе, и директор. Водили смо пуно битака и углавном са скромним средствима смо их и добијали. Данас са задовољством могу да кажем да имамо јако много одбојкашица и одбојкаша широм Света и сви они са поносом истичу како су годинама играли и били чланови Црвене звезде. Када сте члан једне огромне фамилије као што је Црвена звезда, увек сте поносни што сте било који део те фамилије. Дао сам скромни допринос Црвеној звезди, заједно са члановима моје фамилије, а имам чланове Кошаркашког клуба, Рукометног клуба, Фудбалског клуба, очекујем да ћемо још неки спорт у Црвеној звезди да присвојимо. И то је нешто што од малих ногу учим моје унуке, да воле Црвену звезду, да поштују црвено-беле боје, најлепше боје на Свету. Док сам жив бићу члан Црвене звезде. На било којој функцији да будем увек се сетим Црвене звезде и сваки мој наступ било где је црвено-бели. То знају сви у Светској и Европској одбојкашкој федерацији. Сигурно је да сам поносан што сам постао председник Европске одбојкашке конфедерације, али ја сам тимски играч. У Звезди су нас то и научили, да један човек не може пуно, али ако се направи добар тим он побеђује. Желим свим клубовима СД Црвена звезда да направе добре екипе, да побеђују, да доносе не само српске титуле, него да освоје и нове европске титуле.
Александар је иначе одликован Орденом Немање Првог реда, Орденом заслуга за народ другог реда, Мајском наградом Спортског савеза Србије. Носилац је специјалног признања Спортског савеза Србије за изузетан допринос, помоћ и просперитет српског спорта у Србији и у свету, добитник специјалног Признања Међународног олимпијског комитета под називом “Спорт енд комјунити“. Хоби му је филателија. Једини у Србији је добитник Гран прија за колекцију “Поштанска историја Србије“, добитник више златних медаља на Светским и Европским изложбама за колекције “Поштанска историја Србије“ и “Поштанска историја Црне Горе“. Председник је Савеза филателиста Србије.
