Moja Crvena Zvezda
Важно Најновије Фудбал

На данашњи дан: Рођен Славољуб Муслин

Славољуб Муслин, некадашњи фудбалер и тренер Црвене звезде, а данас селектор Србије, рођен је 15. јуна 1953. године у Београду.

Каријеру је почео у јуниорима ОФК Београда 1965. године и члан плаво-белих са Карабурме је био до 1972. године, а затим је наступао за БАСК од 1972. до 1973. године и за Рад од 1973. до 1975. године.

1m,,У дресу Црвене звезде је од 1975. до 1981. године одиграо 183 такмичарске утакмице и постигао пет голова. Учествовао је у освајању три шампионске титуле 1977, 1980. и 1981. године, а припадао је и чувеној генерацији црвено-белих која је стигла до финала Купа УЕФА у сезони 1978/79. Наступао је на позицији центархалфа и халфа. Имао је изразити смисао за колективну игру, одличан осећај за простор, изражену скочност и добру игру главом.

У својој првој сезони у клубу (1975/76) одмах се изборио за место у стартној постави и на 28 првенствених мечева се једном уписао у стрелце, у победи против Сарајева од 5:1. У шампионској сезони 1976/77 одиграо је 32 утакмице и био трећи најстандарднији у екипи, иза голмана Александра Стојановића (34 меча) и голгетера Зорана Филиповића (33 одиграна сусрета). Тим је у Купу УЕФА заустављен у осмини финала против атинског АЕК-а, а Муслин је одиграо свих шест мечева у овом такмичењу. Наредне сезоне Звезда је у Купу европских шампиона налетела на тада моћну Борусију из Менхенгладбаха, која је београдском тиму нанела два тешка пораза у осмини финала. У Београду је било 3:0 за немачки састав, а на гостовању 5:1 за Борусију. Славољуб Муслин је играо на све четири утакмице у најелитнијем европском такмичењу, а у шампионату Југославије 1977/78 сакупио је 25 наступа.

1m;'

У легендарној сезони 1978/79, Звезда је у Купу УЕФА рушила редом Динамо из Берлина, Спортинг из Хихона, лондонски Арсенал, Вест Бромвич Албион и Херту, а у финалном двомечу је поново посустала против Борусије из Менхенгладбаха тенденциозним суђењем италијанског арбитра Микелотија у корист немачког тима. Муслин је у реваншу имао одличну прилику да изједначи резултат, али је за мало био непрецизан. Одиграо је 11 од могућих 12 утакмица у овом такмичењу, док је у првенству Југославије у 30 утакмица постигао два гола и то против Олимпије (2:0) и Осијека (2:2).

Црвено-бели су вратили титулу на Маракану у сезони 1979/80, а Муслин је одиграо 15 мечева, два у Купу и свих шест у Купу УЕФА, где је био и стрелац у победи против Карл Цајс Јене од 3:2. Екипу Бранка Станковића је у осмини финала зауставио Бајерн, иако је Звезда водила са 3:0, меч је на крају завршен са 3:2, па је Бајерн због победе у првој утакмици у Минхену од 2:0 прошао у четвртфинале. У сезони 1980/81 играо је у мечевима четвртфинала Купа шампиона против Интера, када је Звезда после ремија у Милану (1:1) испустила велику прилику да у Београду елиминише Италијане и пласира се у полуфинале. Интер је славио резултатом 1:0. У другом делу те сезоне заузео је своје место у тиму, одиграо десет утакмица у првенству и радовао се освајању своје треће титуле са Звездом, а друге узастопно и на најлепши начин се опростио од црвено-белог дреса.

1m,.

Каријеру је наставио у француском Лилу, за који је од 1981. до 1983. године одиграо 66 лигашких мечева и постигао 11 погодака. Носио је и дрес екипе Бреста од 1983. до 1986. године (105 утакмица, пет голова), а каријеру је завршио као члан Каена у сезони 1986/87 (15 сусрета, један гол у шампионату Француске).

У екипи Бреста обављао је и улогу спортског директора у сезони 1987/88, а тренер овог клуба био је од 1988. до 1992. године. Водио је и По од 1992. до 1995. године, а са Бордоом, за који су тада играли Зидан, Лизаразу и Дугари је успешно гурао у Купу УЕФА у сезони 1995/96, али је током те сезоне смењен, па је нови тренер одвео Бордо до финала овог такмичења, али није узео трофеј. Касније је преузео Ланс (1996/97), затим Ле Ман (1997/98), а са екипом Казабланке је 1999. године био шампион Марока.

1m;

Тренер Црвене звезде постао је током јесени 1999. године. Клуб је у том тренутку био већ четири године без титуле и имао бодовни заостатак у шампионату, а Муслин је црвено-беле довео до дупле круне у сезони 1999/2000 великом серијом победа у пролећном делу сезоне и са рекордних 105 бодова у 40 утакмица у шампионату, док у Купу Звезда није примила гол на путу до трофеја. Под Муслиновом командом Звезда је од 3. новембра 1999. до 31. марта 2001. године била непоражена на 51 узастопној утакмици у домаћим такмичењима (42 меча у првенству и девет у Купу), што је апсолутни рекорд у домаћем фудбалу.

Титула је одбрањена у сезони 2000/01, а групна фаза Лиге шампиона је измакла екипи на последњој препреци против Динама из Кијева и то само због гола у гостима Украјинаца (0:0 и 1:1). Ипак, исте сезоне је у Купу УЕФА избачен енглески Лестер (1:1 и 3:1), али је екипу Црвене звезде зауставила шпанска Селта (1:0 и 3:5, касније регистровано службеним резултатом 0:3).

1m

У новом покушају да се домогну групне фазе Лиге шампиона црвено-беле је на последњем степенику зауставио Бајер из Леверкузена (0:0 и 0:3), а Муслин је имао и неспоразум са најбољим стрелцем тима, Михајлом Пјановићем, па је због слабијих резултата на почетку сезоне 2001/02 поднео оставку. Тренерску каријеру је наставио у Бугарској, где је са Левским из Софије 2002. године освојио титулу и Куп.

У Звезду се вратио лета 2003. године и довео клуб до дупле круне у сезони 2003/04, после две године без титуле. Била је то одлична генерација у којој су узданице тима били Никола Жигић, Марко Пантелић, Немања Видић, Драган Младеновић, Владимир Дишљенковић… Муслин је после успеха који је остварио захтевао да учествује у довођењу играча и добије већа овлашћења, нешто као менаџери у Енглеској, али председник клуба Драган Џајић то није прихватио, па је Муслин напустио клуб. Са Звездом је у три сезоне као тренер освојио пет од могућих шест трофеја на домаћој сцени (све три титуле и два Купа), што га чини једним од најуспешнијих стручњака у историји клуба. У наставку тренерске каријере водио је Металург из Доњецка (2004/05), Локерен (2005. године), московску Локомотиву 2006, затим поново Локерен (2006/07), руски Химки (2007/08), Динамо из Минска (2008/09), Анортозис са Кипра (2009/10), Краснодар од 2010. до 2013, затим Амкар из Перма током 2014. године, а кратко је током 2015. године био тренер Стандарда из Лијежа, да би 2016. године преузео национални тим Србије и у прве три пријатељске утакмице остварио две победе и реми.

0 0 vote
Article Rating

Повезане вести

Subscribe
Обавести ме о
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x