Moja Crvena Zvezda
ВажноВатерполоНајновије

На данашњи дан: Рођен Дејан Савић

Дејан Савић

Дејан Савић, легендарни српски ватерполиста, тренер Црвене звезде и селектор Србије, човек који је Црвену звезду довео до титуле првака Европе а Србију до свега, рођен је 24. априла 1975. године у Београду.

Дефиниција шампиона и синоним за победника. Човек који би и да се бави неким другим спортом освојио све. Пример свим генерацијама. Представник и идол какав је потребан младима и спортистима. Представник Београда који је био идол другима. Симбол успеха и правих вредности. Господин и боем. Због њега би требало у ватерполу да се уведе правило повлачења капице. И када би се увело, капица са бројем 5 би прва била повучена из употребе.

Колико је посвећен ватерполу говори и анегдота из једног од интервјуа на крају играчке, а почетку тренерске каријере – „Једном сам сањао да водим дуел са противничким центром. У сну сам нехотице закачио супругу. Схватила је, дуго смо заједно“.

Имао је сјајну играчку каријеру проткану огромним бројем медаља и пехара, што на клупском, што на репрезентативном плану. Са 444 одигране утакмице рекордер је нашег националног тима, а постигао је и 405 голова уз збирку медаља са највећих ватерполо такмичења, 22 укупно (рачунајући Универзијаду и Медитеранске игре).

На Светским првенствима има злато из Монтреала 2005, сребро из Фукуоке 2001. и бронзе из Перта 1998. и Барселоне 2003. године, затим на Европским шампионатима три златне медаље (Будимпешта 2001, Крањ 2003. и Београд 2006. године), два сребра (Севиља 1997. и Малага 2008. године), сребро на Олимпијским играма у Атини 2004. и две бронзе у Сиднеју 2000. и Пекингу 2008. године, четири злата у Светској лиги (Београд 2005, Атина 2006, Берлин 2007. и Ђенова 2008. године) и сребро 2004. из Лонг Бича, злато са Светског купа у Будимпешти 2006. и бронза из Београда 2002. године.

Ту су и најсјајнија одличја са Медитеранских игара у Барију 1997. и Универзијаде у Фукуоки 1995. године. Био је и најбољи стрелац државног тима на три велика такмичења – на Светском купу 1997. године са шест погодака заједно са Вељком Ускоковићем, Европском првенству 1999. године са осам голова и Светском купу 1999. године, када је девет пута затресао мрежу.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz19292_908092635918300_5317755895764770111_n

Након 21 освојеног трофеја у дугој клупској каријери одлучио је да последњу сезону 2010/11 одигра у капици Црвене звезде. То је учинио у великом стилу, јер је био најбољи стрелац тима у лигашком делу шампионата Србије са 21 голом, плеј-офу са седам погодака, Евроинтер лиги са 18 голова и укупно у целој сезони, јер је у 45 наврата погађао мрежу у свим такмичењима.

Одмах након тога постаје тренер Црвене звезде и окреће комплетну ватерполо историју клуба на шампионске стазе достигавши оно за шта се мислило да је немогуће, јер ватерполо у Звездиној породици до тада ни приближно није имао такав статус и резултате, чак шта више, клуб неколико година раније није ни постојао на ватерполо мапи. Упитно да ли ћемо икада и имати.

Савић је као тренер црвено-белих од 2011. до 2015. године освојио шест трофеја – Лигу шампиона 2013, Суперкуп Европе 2013, две шампионске титуле 2013. и 2014. и два Купа Србије 2013. и 2014. године. Црвено-бели ватерполо талас са Прлаиновићем, Пијетловићем, Шефиком, браћом Рашовић, Рађеном, Вапенским, Аврамовићем, Ранђеловићем и осталима потопио је Европу у сезони 2012/13. Црвена звезда је освојила титулу шампиона Европе у Београду вођена тренерском руком великог Дејана Савића и то у свом првом учешћу у елитном такмичењу, не рачунајући квалификације сезону раније.

Било је то време када је сан постао јава. Црвено-бели су касније освојили и Суперкуп Европе у Бечеју, низали трофеје у незаборавним утакмицама против изузетно јаког састава крагујевачког Радничког, али се све убрзо и распршило неиспуњеним обећањима политичара за добијање базена, као и гурањем клуба у квалификације за најелитније европско такмичење, због нових правила, иако је Звезда била владар Старог континента, затим и добијање за ривала најјачег могућег противника, екипу италијанског Про Река.

И ту је Звезда била надомак новог чуда, али је славне Италијане погледала срећа приликом петераца на Ташмајдану.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz11025809_901327766594787_2316102765344318345_n

Савић је у исто време постао и селектор Србије, 17.децембра 2012. године, а дужност је преузео 1.јануара 2013.године. Након злата на финалном турниру Светске лиге у Чељабинску 2013. године уследила је „горка пилула“ на Светском првенству у Барселони 2013, када је екипа остала без медаље, а затим је направљена незапамћена доминација у историји ватерпола и освајање свих седам наредних највећих такмичења.

Низ је почео 2014. године златним медаљама на Европском првенству у Будимпешти, Светском купу у Алматију и у Светској лиги у Дубаију, затим су 2015. године освојена најсјајнија одличја на Светском првенству у Казању и финалном турниру Светске лиге у Бергаму, а и 2016. година почела је на феноменалан начин освајањем Европског првенства у Београду. Убрзо су стигла и бројна признања за најбољег ватерполо стручњака на свету и у избору ФИНА (2015, 2016) и Асоцијације светских тренера, као и златна медаља за заслуге Републике Србије.

Једино злато које Савић није имао, као и његова генерација, уједно и момци који данас играју за национални тим је олимпијско, али Рио де Жанеиро је донео и најсјајнију медаљу и на овом такмичењу и тиме је Србија потврдила тоталну ватерполо доминацију коју нико никада није имао, а Деки након “веге“, “коњец“, “крај“ каже и “о фим“ поставивши најтежи домаћи задатак свим селекторима у наредним деценијама. Освојио је све, четири узастопна ватерполо трофеја – Светско првенство, Европско првенство, Светску лигу и Олимпијске игре. И наставља.

Вратио се у Црвену звезду 20.августа 2017.године. Одмах је црвено-беле након три године вратио у А1 Регионалну лигу. Како? 16 утакмица, 16 победа. Како само он уме и зна.

Срећан рођендан, Дејане ВЕЛИКИ! Срећан рођендан, Деки!

Повезане вести

Leave a Comment