Времеплов: Жигић и Кривокапић за седмо узастопно финале Купа

Фудбалери Црвене звезде савладали су 11. маја 2005. године екипу Партизана резултатом 2:0 головима Николе Жигића и Радована Кривокапића у полуфиналу Купа Србије и Црне Горе и на тај начин обезбедили седмо узастопно финале националног Купа.

У то време Звезда дуги низ година није знала за пораз у дербијима, па ни овога пута није била никаква новост што је савладала вечитог ривала. По обичају црно-бели су држали лопту у свом поседу, али нису знали да то материјализују, а Звезди постизање голова није био проблем поред расних стрелаца Марка Пантелића и Николе Жигића. Црвено-бели су били ослабљени на овом дербију, јер је на претходном првенственом сусрету ових ривала Алберт Нађ крвнички сломио руку до тада стандардном члану прве поставе Душану Басти.

Звездин горостас Никола Жигић је већ у 10. минуту затресао мрежу главом после центаршута Дејана Миловановића са десне стране. Ненад Ђорђевић и Зоран Мирковић су били немоћни поред високог нападача најтрофејнијег српског клуба.

Рано вођство утицало је и да гости преузму иницијативу, али су црвено-бели могли да реше меч већ у 28. минуту да је капитен Пантелић био спретнији у ситуацији један на један са Ивицом Краљем, који је у наставку акције покосио Бошка Јанковића, а судија Тановић је на изненађење многих играчу црвено-белих показао жути картон. На другој страни је голман Звезде Иван Ранђеловић заустављао ударце са дистанце противничких фудбалера. Обиора Одита није реализовао одличну прилику за црно-беле, а меч је обележила и мала посета уз додатно напуштање стадиона најватренијих навијача Црвене звезде, који су били огорчени репресивним мерама државних органа и ФССЦГ, јер им није било дозвољено уношење застава и прављење кореографије. На срећу све то је кратко потрајало, а дотични који су забранили заставе и кореографију су брзо заборављени као да никад нису ни постојали.

У другом делу је и Никола Грубјешић имао врло изгледну прилику за Партизан, али је Ранђеловић још једном одлично интервенисао. Узвратио је Милан Дудић, али је лопта прохујала изнад пречке. Пантелић је упослио Жигића, који је оборен испред шеснаестерца у контри, а Бата Мирковић је зарадио жути картон. Затим је на сличан начин спречио и Пантелића да уђе у казнени простор, па је у 85. минуту морао ван терена после другог жутог картона.

Тачку на овај сусрет ставио је Радован Кривокапић у 93. минуту после асистенције Александра Луковића на другу стативу, а велики посао у овој контри одрадили су Жигић и Пантелић, који су изнели лопту до шеснаестерца.

Полуфинале Купа Србије и Црне Горе 2004/05

Црвена звезда – Партизан 2:0 (1:0)

Београд, 11. мај 2005. Стадион Црвене звезде. Гледалаца: 10.000. Судија: Драгомир Тановић (Суботица). Помоћници: Зоран Ћупић (Београд) и Игор Радојчић (Београд). Жути картони: Жигић, Бишевац, Јанковић и Ковачевић (Црвена звезда), Рнић, Боја, Мирковић два и Нађ (Партизан). Црвени картони: Ђорђе Пантић (резерва Партизана) у 11. минуту и Мирковић (Партизан) у 85. минуту. Стрелци: Жигић у 10. и Кривокапић у 93. минуту.

Црвена звезда: Иван Ранђеловић, Милан Дудић, Славољуб Ђорђевић, Милан Бишевац, Александар Луковић, Бошко Јанковић (од 80. Радован Кривокапић), Дејан Миловановић (од 60. Владимир Мудринић), Ненад Ковачевић, Марко Перовић (од 67. Ардијан Ђокај), Марко Пантелић, Никола Жигић. Тренер: Ратко Достанић.

Партизан: Ивица Краљ, Немања Рнић, Ненад Ђорђевић (од 84. Иван Томић), Зоран Мирковић, Ифеани Емегхара, Ненад Брновић, Алберт Нађ, Пјер Боја (од 74. Мирослав Радовић), Саша Илић, Симон Вукчевић, Обиора Одита (од 54. Никола Грубјешић). Тренер: Владимир Вермезовић.

Капитен Црвене звезде Марко Пантелић после меча је истакао:

– Партизан је играо мало грубо, али у принципу све је било у границама фер-плеја. Ово остаје један од најсрећнијих дана у мојој каријери, јер док сам ја у клубу, Црвена звезда, није изгубила од Партизана – рекао је Пантела, који је победу посветио повређеном саиграчу Душану Басти, а затим се осврнуо на ситуацију из 11. минута:

– Хтео сам да смирим страсти, да ми на терену не дижемо тензију. Пантић није имао потребе да реагује онако, али њему ће се обити о главу. Мислим да је том приликом ударио Јанковића. Директору Партизана Бјековићу нисам ништа ружно рекао. Људи из Партизана могу да потврде са којим намерама сам пришао…

Никола Жигић је још једном био играч утакмице у дербију, а победу је посветио навијачима црвено-белих:

– Ово је победа за навијаче, а онда за све нас остале. На изузетно тешком терену показали смо ко је заиста бољи. Доказали смо и да можемо да се носимо са свим проблемима који су нас пратили.

Тренер Ратко Достанић био је задовољан исходом, а био је и на страни правде што се тиче навијачке приче:

– Звезда је овога пута тактички изванредно одиграла утакмицу, постигла гол, а затим мирно привела крају меч и заслужено победила. Делије су наш 12. играч и мислим да би о свему требало да размишљају људи који морају да раде на томе да се институција вечитог дербија сачува. Стекао се утисак да је ту била и нека демонстрација силе, али није моје да причам о томе. За мене је најважније да смо победили и да смо у финалу Купа.

Стрелац другог гола Радован Кривокапић био је пресрећан због поготка и пласмана у финале:

– Ово ми је први гол у дербијима, одувек сам желео, али сам још више срећан због победе Звезде.

Ипак, црвено-бели су и поред сјајног играчког кадра сезону завршили без трофеја. У односу на данашњу екипу Звезде то је био за три класе јачи тим. У првенству је Звезда остала ускраћена за шампионску титулу после сумњивих резултата вечитог ривала, иако су сакупили исти број бодова као сезону раније када су освојили пехар. У финалу Купа су сами били криви за кикс против Железника.

https://www.youtube.com/watch?v=28E6-Iv9O38