Moja Crvena Zvezda
ВажноНајновијеФудбал

На данашњи дан: Рођен Слободан “Цоле“ Јанковић

Слободан “Цоле“ Јанковић, некадашњи фудбалер Црвене звезде из трофејне генерације, који је пружио одличне партије у утакмицама против славних европских тимова, рођен је 23. априла 1946. године у Београду.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzczcole-1-1Популарни “Цоле“ је као и велика већина његових саиграча у Звездиним млађим категоријама потекао из сиромашне породице. Био је несташни дечак са београдске калдрме. По његовим речима немаштина је била толика у то време, да је крао парадајз да би у кући могли бар да направе салату, шверцовао се у превозу уз низ ситних несташлука својствених деци тог узраста. Прошао је све млађе категорије Црвене звезде и дошао на праг првог тима са још шесторицом својих саиграча, али је Миљан Миљанић одлучио да игра са само једним крилом, па га је послао на позајмицу у краљевачку Слогу, где је са великим успехом играо од 1966. до 1968. године. Био је голгетер изузетно јаке српске лиге у то време. У другој сезони постигао је чак 19 голова у 30 утакмица у трећем рангу, иако је наступао на позицији десног крила.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzcole

Вратио се у Звезду и учествовао у освајању титуле првака одигравши три утакмице у шампионату 1968/69. Ипак, поново је морао на позајмицу, овога пута заједно са Блекијем Богићевићем у Марибор. Цоле је својевремено изјавио да је Миљан Миљанић био један од најбољих тренера у Европи, али да му је два пута умало уништио каријеру са позајмицама, јер би одиграо знатно више утакмица за Звезду да није био на каљењу по мањим клубовима. У Марибору је у сезони 1969/70 на 30 лигашких утакмица постигао 11 голова и био најзаслужнији за пласман словеначког клуба у средини табеле.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz69

Под притиском навијача, Миљан га враћа у Звезду и тада почиње његов успон. Био је изванредно десно крило, изразите брзине са сјајним центаршутем. За црвено-беле је одиграо 113 такмичарских утакмица, постигао 28 голова и учествовао у освајању пет трофеја: две шампионске титуле 1969. и 1973. године, Купа Југославије 1971, трофеја Супершампиона 1972. и Купа прволигаша 1973. године. Играо је и полуфинала Купа европских шампиона у сезони 1970/71 и Купа победника купова 1974/75.

У сезони 1970/71 одиграо је 32 утакмице у свим такмичењима и постигао 10 голова, што су му лични рекорди у црвено-белом дресу. Био је стрелац у реваншу полуфинала Купа против тузланске Слободе (2:0), али освајање трофеја у најмасовнијем такмичењу протекло је у сенци Звездиног европског похода. Јанковић је у Купу шампиона на шест утакмица постигао три поготка и био трећи стрелац екипе. Погодио је мрежу на гостовању против Арада (3:1) у осмини финала, реваншу четвртфинала против Карл Цајса у Јени (2:3) и против Панатинаикоса (4:1) у првом полуфиналном сусрету у Београду.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzix8k9j

О контроверзном реваншу у Атини “Цоле“ Јанковић је у емисији “Спортски споменар“ Радио Београда изјавио да је утакмица била продата, али да играчи тога нису били свесни, јер им је у храну сипано нешто због чега нису личили на себе на терену. Чак је и човек који је бринуо о исхрани екипе, када је стигао и видео о чему се ради, прекинуо ручак и бацио оно што је било на менију, али било је већ касно, јер су играчи већ пола тога појели.

Цоле је у поменутој емисији причао да је толико био омамљен након утакмице у Атини, да се по повратку у Београд није ни сећао да је Звезда изгубила резултатом 0:3 и испала у полуфиналу. Касније је београдска Маракана у кратком року засијала, јер су постављени рефлектори, а Цоле је негде у то време за телевизију изјавио да је неко продао утакмицу, па је једно време удаљен из тима. Он је један од ретких који је икада јавно говорио о спорном мечу, без длаке на језику, и без страха да изнесе своје мишљење, али није имао доказе.

finale kupa 1971. ekipa-crvene-zvezde

Наредне сезоне није био стандардан у тиму, али је стигао да постигне четири гола у шампионату, међу којима су били погодак за победу у 49. вечитом дербију (1:0) и у убедљивом тријумфу над загребачким Динамом (5:1). У сезони 1971/72 Звезда је освојила трофеј Супершампиона Југославије победама против Хајдука у Сплиту (1:0) и Београду (4:2), а Јанковић је одиграо оба меча.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz385965_112178948895377_1428426539_nПовратку титуле у сезони 1972/73 допринео је са 17 одиграних првенствених мечева уз три постигнута гола, против Сарајева (4:1), Сутјеске (3:2) и у 52. вечитом дербију против Партизана (1:1). Те сезоне освојен је и Куп прволигаша, а Цоле је одиграо свих пет утакмица и постигао по гол у 1. колу против Жељезничара (4:0) и у реваншу финала против Слободе из Тузле (2:0), када је затресао мрежу већ у другом минуту. У Купу УЕФА је постигао три гола и био други стрелац екипе. Све голове је уписао у 1. колу против Лозане, један у убедљивој победи у Београду (5:1) и два у реваншу у Швајцарској у поразу резултатом 2:3.

У осмини финала Звезда је заустављена против Тотенхема, али већ следеће сезоне 1973/74 клуб је елиминисао славни Ливерпул у осмини финала Купа европских шампиона после незаборавних партија, сјајне игре и две победе од по 2:1. Цоле Јанковић је по правилу најбоље играо утакмице против најјачих противника, а Звезда је без Џајића и Антонијевића са подмлађеним саставом у Ливерпулу пружила једну од најбољих партија у еврокуповима у својој блиставој историји. Цоле је у Београду постигао сјајан гол у 39. минуту, иако је током меча имао грчеве, да би у реваншу, на острву, у 90. минуту из слободног ударца распршио снове “црвених“ о пролазу у четвртфинале.

Звездин фудбалски велемајстор је у полуфиналу Купа Југославије 1973. године забележио хет-трик против Загреба (7:2), а у својој последњој сезони у екипи 1974/75 поново је стигао до полуфинала европског такмичења, овога пута у Купу победника купова, где је одиграо три меча, укључујући и победу против мадридског Реала од 2:0 у реваншу, а реализовао је и шут у пенал серији за пролаз у полуфинале. У краљевском клубу су га означили као кључног играча у успеху Звезде и нудили му огроман новац да пређе у њихове редове, али до сарадње ипак није дошло. Црвено-бели су у полуфиналу несрећно испали од Ференцвароша, а “Цоле“ је изјавио да је судија у реваншу, после црвеног картона за једног играча мађарског тима то компензовао досуђеним једанаестерцем за Звездиног противника, али је фаул био ван шеснаестерца. Утакмица је завршена резултатом 2:2 пред рекордних 100.000 гледалаца на Маракани, а гости су прошли у финале због победе у првој утакмици од 2:1.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz73

Каријеру је наставио у француском Лансу, за који је од 1975. до 1977. године на 42 лигашка меча постигао 12 голова. Играо је одлично у Француској, а нервирало га је и то што су његови саиграчи олако прелазили преко пораза, јер је он у Звезди навикао да побеђује, па су се неки фудбалери Ланса често питали због чега се Јанковић тако често нервира. У другој сезони је на 11 мечева постигао осам голова, али се убрзо повредио, па је због потцењивачког става према њему после сјајних партија, био спреман и да заврши каријеру.

Ипак, то се није десило, јер управа Осијека није жалила новац да га доведе у своје редове, а он им је по успостављању контакта лупио неку високу цифру, само да их се што пре реши, јер му је било доста свега. Међутим, када су они рекли да имају тај новац, Цоле је потписао уговор и касније у две сезоне био други стрелац екипе. Од 1977. до 1979. је на 47 првенствених сусрета постигао 10 голова, а екипа је опстала у лиги.

Једном приликом је у Осијеку, према неким причама, вече пред утакмицу тражио да му певају “Ој војводо Синђелићу“, због чега је ухапшен, али је убрзо пуштен на инсистирање председника клуба, јер им је био неопходан у борби за опстанак.

Касније је отишао у Америку, где је играо мали фудбал за Бафало. На његово инсистирање, клуб је уговор потписао и са Љупком Петровићем, па су заједно наступали у САД. Из Сједињених држава је морао да побегне, јер је нокаутирао неког голмана, који је требало да постане филмска звезда, па га је због тога јурила мафија. Каријеру је завршио средином осамдесетих играјући за нижелигаше Вождовац и Синђелић и истовремено водио своју радњу за прање и подмазивање аутомобила.

Касније је био тренер Обилића и младе репрезентације Југославије. Данас живи скромно, а највећи жал у фудбалској каријери су му европска полуфинала против Панатинаикоса и Ференцвароша, док се радо сећа великих тријумфа против Ливерпула и Реала и поносно истиче да је својевремено био можда и најбржи фудбалер на свету.

https://www.youtube.com/watch?v=clOTwSsNgB0

https://www.youtube.com/watch?v=QyZZmV0uBkA

https://www.youtube.com/watch?v=lLu7GHAaxFE

Повезане вести

Leave a Comment