Горан Друлић је рођен 17. априла 1977. године у Неготину. Прве фудбалске кораке направио је у Дунаву из Прахова и Хајдук Вељку, а затим је бриљирао у омладинском погону Црвене звезде, где је играо од 1992. до 1995. године. У једној сезони постигао је чак 51 гол.
За Звезду је одиграо 92 званичне утакмице и постигао 46 голова. Учествовао је у освајању две шампионске титуле 2000. и 2001. године и два национална Купа 1999. и 2000. године.
У првом тиму је заиграо у сезони 1995/96. Забележио је четири утакмице у шампионату и постигао гол у победи против Младости из Лучана (2:0). Уследила је позајмица у Барселону Б, где је 1997. године забележио 14 наступа. У Звезду се вратио у сезони 1997/98. Постигао је гол у реваншу 1. кола Купа победника купова у кишној ноћи против белгијског Жерминал Екерена (1:1), када је Томаш Радзински голом елиминисао црвено-беле. Друлић је те сезоне у шампионату одиграо само пет мечева уз један постигнут гол, и то победоносни против Железника (2:1).
Коначно је добио праву шансу у сезони 1998/99 и наметнуо се у нападу најтрофејнијег српског клуба као први шпиц Звезде. Постигао је гол против француског Меца (2:1) у првом мечу првог кола Купа УЕФА, док је у шампионату седам пута матирао противничке чуваре мреже, а посебно је био ефикасан у освајању Купа, када је на пет утакмица постигао шест голова, од чега четири у шеснаестини финала против подгоричке Младости (10:1). Тешка повреда је прекинула успон Друлине каријере после самог почетка сезоне 1999/2000. На терен се вратио тек у финишу шампионата и допринео освајању дупле круне.
Убедљиво најбољу сезону у каријери имао је 2000/01, када је на 48 мечева у свим такмичењима постигао чак 27 голова и био први стрелац клуба. У шампионату се 16 пута уписао у стрелце, два пута у Купу и чак девет пута у европским такмичењима (три у квалификацијама за Лигу шампиона и шест у Купу УЕФА). Постао је љубимац навијача, а посебно се истакао у мечевима против Лестер ситија и Селте из Вига. Против енглеског клуба је у реваншу првог кола Купа УЕФА у Бечу два пута био стрелац у победи од 3:1, док је у у другом колу против Селте донео минималну победу екипи (1:0) после асистенције Горана Буњевчевића, да би у реваншу у Шпанији постигао три поготка у поразу од 3:5, али је тај меч касније регистрован 3:0 у корист Селте, због пропуста Звездине администрације, која није обратила пажњу да Ненад Лалатовић и Стево Глоговац нису имали право играња због жутих картона. Друлић се на крају те сезоне титулом опростио од Звездиног дреса и за велики новац (27 милиона марака) прешао у шпанску Сарагосу.
Тај трансфер је касније био под лупом српског правосуђа, због чега су процесуирани Драган Џајић, Владимир Цветковић и Миша Маринковић, али је Друлић као и остали играчи на суђењу изјавио да га оптужени нису оштетили. У Сарагоси је имао великих проблема са честим повредама. Од 2001. до 2005. године је за овај клуб одиграо само 39 утакмица уз три поготка.
Играо је још и за белгијски Локерен 2005. године, грчки ОФИ са Крита од 2006. до 2008. године, гд је у сезони 2006/07 подсетио на дане када је тресао мреже у Звездином дресу. У тој сезони је на 24 утакмице постигао 12 голова. Носио је и дресове шпанских нижелигаша Ла Муеле (2009/10), Андоре (2010/11) и Серињене, где је током 2012. године био играч-тренер у трећој шпанској лиги.
За репрезентацију Југославије одиграо је четири меча. Дебитовао је 15. новембра 2000. године против Румуније (1:2) у Букурешту, а последњи наступ је забележио у квалификацијама за Светско првенство 25. априла 2001. године против Русије (0:1) у Београду.
Друла је 11. новембра 2014. године доживео саобраћајну несрећу на аутопуту за Београд, али је и поред тешких повреда убрзо успео да се опорави. Био је и тренер у млађим категоријама Црвене звезде, а касније је пекао тренерски занат у Шпанији.
https://www.youtube.com/watch?v=ZQ1NNLJSBhY
