Moja Crvena Zvezda
ВажноНајновијеФудбал

На данашњи дан: Рођен Лазар Тасић

Лазар Тасић, некадашњи трофејни фудбалер Црвене звезде, рођен је 5. априла 1931. године у Београду. За црвено-беле је наступао од 1955. до 1961. године.

Каријеру је почео у дресу београдског Металца, за који је играо од 1948. до 1954. године. Стигао је до дреса репрезентације и освојио Куп 1953. године. За Звезду је одиграо 189 званичних утакмица и постигао 22 гола (укупно 352 меча и 74 поготка). Учествовао је у освајању четири шампионске титуле (1956, 1957, 1959. и 1960. године), два Купа (1958. и 1959. године) и Дунавског купа 1958. године. Истицао се као изузетно борбен и оштар фудбалер, врстан техничар са добрим прегледом игре. Једини је југословенски фудбалер са 17 одиграних националних шампионата.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzLazar-Tasic

За Звезду је дебитовао у другом делу сезоне 1954/55, када је одиграо девет мечева у првенству уз један постигнут гол у ремију против Војводине (2:2) из пенала. У Звезди је био задужен за извођење једанаестераца, па је велику већину голова постигао са беле тачке. У сезони 1955/56 освојио је прву шампионску титулу у каријери одигравши 25 лигашких мечева уз четири поготка. Наредне сезоне црвено-бели су први пут у историји наступили у Купу европских шампиона и стигли до полуфинала где их је зауставила Фиорентина (0:1 и 0:0). Тасић је одиграо свих шест мечева уз један постигнут гол, против ЦСКА из Софије у реваншу четвртфинала. Титула је одбрањена 1957. године, а Лаза је забележио 25 наступа уз два поготка, од којих је један био против Партизана у победи од 2:0 и то из једанаестерца. У Купу шампиона 1957/58 одиграо је пет мечева и два пута се уписао у стрелце и то оба пута у четвртфиналним утакмицама против чувеног тима Манчестер Јунајтеда. У Енглеској је био стрелац јединог гола за Звезду у поразу (1:2), а и у Београду је постигао погодак у ремију (3:3). Уписао је и пет одиграних мечева у освајању Дунавског купа 1958. године.

Титула се 1959. године вратила у витрине Црвене звезде после кратке паузе, а Тасић је забележио 15 одиграних мечева уз један гол. Освојен је и Куп тријумфом против Партизана у финалу од 3:1, тако да је те сезоне Звезда освојила дуплу круну. Доминација је настављена и 1960. године, када је Тасић са црвено-белима освојио своју четврту шампионску титулу одигравши 20 утакмица у првенству.

60-61 Tasić, Vukićević, Stojanović, Durković, Popović, Tomić, Melić, Maravić, Rudinski, Šekularac, Milošević

Црвена звезда 1960/61. Тасић је први слева у горњем реду.

Каријеру је наставио у француском Булоњу, где је од 1961. до 1964. године одиграо 75 мечева и постигао 14 голова. Наступао је и за немачки Сарбрикен (41 меч, два поготка)  од 1964. до 1966. године, а каријеру је завршио у дресу Челика из Зенице у сезони 1966/67. За репрезентацију Југославије одиграо је 13 утакмица и постигао један гол. Дебитовао је 2. новембра 1952. године против Египта (5:0) у Београду, а и последњи меч одиграо је против ове афричке селекције, али у Каиру 3. јануара 1960. године у победи од 1:0. Бавио се и тренерским послом. Предводио је мало познати тим ВАФЕ из Турске 1970. године. Преминуо је 16. маја 2003. године у Београду.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz59-60

Шампионски тим црвено-белих из сезоне 1959/60. Тасић је други са леве стране у доњем реду поред Шекуларца.

Био је познат као велики шаљивџија, а ево и неколико занимљивих догодовштина из његове каријере које су забележене у култном спортском магазину “Темпо“.

Сложна браћа

– Имао је др Аца свог доушника који је обилазио кафане, гледао и слушао шта раде и причају фудбалери Црвене звезде. То је мени било познато. И тако једном дође тај у кафану “Сложна браћа“, то је била моја база, седе за сто, а ја одмах из топа све најгоре о Аци: те Аца је овакав, Аца је онакав. Нисам ни завршио, а тај доушник устаде и оде право у Звезду да обавести свог газду. Кад га је др Аца саслушао, рече му: “Слушај, пусти Лазу јер он зна да ти радиш за мене“. Ево још једне догодовштине са др Ацом Обрадовићем. Њему је сметало што не тренирам довољно, па ме је укорио речима: “Гледај како тренира Владица Поповић, мораш и ти тако.“ – “Ако будем тренирао као Владица, онда ћу и играти као Владица !“ – Одговорио сам му. “Онда немој да тренираш“ заврши др Аца.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzczlazar-1

Најлепши Шеки

Разговарало се и о најбољем фудбалеру. – Пре него што одговорим на ово питање, ухватио сам себе како мењам мишљење. Најпре помислим да је најбољи био Вукас, онда ми се учини да је то Митић, касније Бобек, па мој пријатељ Шекуларац, па, Веселиновић… На крају сам схватио да су сви они били сјајни, свако на свој начин и у свом периоду. Овим нисам ништа ново рекао, а да бих ипак рекао нешто ново, морам да додам да овој групи фудбалских великана потпуно равноправно припада и Ферхатовић. – Међутим, Шеки је у односу на све остале нешто друго, с њим сам могао да се шалим, јер је шалу прихватао. Као, уосталом, и ја. Једном смо у соби били Топлак, Шеки и ја. Пред спавање нешто смо читали, кад Шеки поче да се смеје, па никако да се заустави да би нам рекао о чему је реч. Кад се смирио казао је: “Па ја сам најлепши у овој соби !“ Познато је да сам ја био најружнији у Звезди, због тога су ми и дали надимак “Холивуд“, као да сам филмски глумац, мада и Топлак није био далеко од мене по лепоти, обојица имамо носеве као Сирано де Бержерак. – Сад се сетих још једне анегдоте у вези са Беаром, али нема везе с лепотом. На једној утакмици, не сећам се више на којој, изводи се пенал против нас, и дадоше нам гол. Ја приђох Беари и рекох му у шали: “Владо, како си могао да примиш гол, противник пред тобом, лопту видиш, нико те није ометао, знаш кад ће да шутира…“ А он мени, не схватајући да је реч о шали, јер Беара је од десет пенала шест бранио: “Фалија сам мало…“ Ја му “одвалих“ онако по српски, и њему и оном ко га је довео у Звезду, а он ми одговори: “Довео ме др Аца.“

Лазина петица

Ни спортски новинари нису били изузети са списка жртава Лазе Тасића. – С новинаром “Спорта“ Тошом Буљом био сам пријатељ још из ранијих дана, дружили смо се, посећивали. Једну утакмицу Црвене звезде писао је Тоша и дао ми слабу оцену, што је запрепастило све, па и мене. Сутра одем у “Спорт“, Тоши непријатно, ја као да се ништа није десило, позовем га у клуб на једно пиће, али ни речи о слабој оцени. Сутра опет одем у “Спорт“, поново га позовем у ресторан, опет ни реч о тој утакмици. И тако из дана у дан, мада га раније никад нисам тако често посећивао. После недељу дана, Тоша више није могао да издржи, па ми рече: “Питај ме већ једном због чега сам ти дао слабу оцену !“ “О каквој слабој оцени је реч“ – Ја као зачуђен. “Па зар ниси видео петицу коју сам ти лупио у новинама“  – ишчуђава се Тоша Буља. Ту сам га, у ствари, чекао: “Немам појма Тошо, ја уопште не читам твоје чланке !“ То је била моја освета, на тој кривини сам га чекао недељу дана и због те реченице сам платио седам пића. На крају сам му рекао: “За мене је најбољи новинар Слободан Благојевић !“ На то ће Тоша зачуђено: “За таквог новинара никад нисам чуо !“ Онда сам му објаснио да је Слободан Благојевић благајник Црвене звезде и да га обожавам кад ми одбројава новац и зажелим да се никад не заустави.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzcztasic-2

Нема жоге

– Мој пријатељ Иван Топлак, као Словенац, воли Словенију, увек све најлепше прича о њој. Једном смо играли у Љубљани, утакмица је била завршена, а Звезда је победила, улази економ у свлачионицу и обраћа се мени, иако је Топлак ту: “Где је жога ?“ Ја сам схватио да он тражи неког, јер тамо сва имена почињу на “ж“, Жмара, Жагар, итд – па му одговорих: “Нисам га видео“. Топлак ће на то: “Није га, већ је, јер он тражи лопту, на словеначком лопта је – жога“. Онда рекох: “У реду, ако је тако, нисам је видео.“ – За крај сам оставио Александра Тирнанића, по мени најбољег југословенског селектора свих времена. Био је одличан стручњак, добар друг, никад се код њега није осетило да је наш шеф, да зна више од нас. И он је волео да се шали с нама, као и ми с њим. Тако, на једним припремама Шеки је узео црево и заливао траву. Уто наиђе Тирке и рече Шекију: “Ти уопште не треба да идеш у школу, имаш готово занимање, кад завршиш фудбалску каријеру можеш одлично да поливаш улице.“

Добар човек

Још о једној личности је говорио Лазар Тасић, али је желео да остане анонимна, јер је у питању његов пријатељ, професор универзитета. – Замолили су ме да интервенишем код професора, један наш заједнички пријатељ полагао је испит, па да му мало прогледа кроз прсте. Постави професор прво питање. Тајац. Дође и друго питање, али остаде без одговора. На то ће професор: “Ово вам је последња прилика. Ако одговорите тачно, положили сте испит“ Шта бисте ви дали мени да сам ја студент, а ви професор ?“ “Чисту петицу !“ први пут проговори студент. “Тачно сте одговорили, добили сте шестицу !“

Такав је био Лазар Тасић, мајстор у копачкама и фудбалски шерет.

https://www.youtube.com/watch?v=TUOIUp-n1A4

Повезане вести

Leave a Comment