Moja Crvena Zvezda
ВажноНајновијеФудбал

На данашњи дан: Рођен Тихомир Огњанов

Тихомир “Бата“ Огњанов, некадашњи славни фудбалер Црвене звезде и члан чувене олимпијске репрезентације Југославије, рођен је 2. марта 1927. године у Суботици. У црвено-белом дресу наступао је од 1949. до 1953. године.

Огњанов је за Звезду одиграо 88 званичних утакмица и постигао 29 голова. Учествовао је у освајању две шампионске титуле 1951. и 1953. године, као и два Купа 1949. и 1950. године.

Каријеру је почео у петлићима ЖАК-а у родном граду, а наставио у Радничком из Суботице. Пре доласка у Звезду наступао је и за још два суботичка клуба, Бачку и Спартак.

У Звездином дресу је играо од 25. августа 1949. до 24. маја 1953. године. Забележио је укупно 181 утакмицу и постигао 73 гола, мада је по његовој личној евиденцији сакупио 196 мечева. Играо је углавном на позицији десног крила, а био је и центарфор. Истицао се као одличан дриблер, асистент и добар стрелац. Још пре Другог светског рата љубимац Огњанова био је голман СК Југославије Љубомир Ловрић, који је касније наступао за Звезду. Огњанов је због њега одлучио да заигра за црвено-беле. Први трофеј освојио је неколико месеци по доласку у клуб, када је у финалу Купа против екипе Наша Крила из Земуна постигао један гол у победи од 3:2. Нови успех у Купу уследио је 1950. године. Звезда је у полуфиналу избацила Партизан са 1:0 голом Огњанова у 48. минуту. Црвено-бели су у финалу против Динама из Загреба до трофеја стигли после две утакмице (1:1 и 3:0). На оба меча Огњанов се по једном уписао у стрелце.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzoruz2v

Већ 1951. године постао је шампион државе, када је Звезда освојила своју прву титулу првака у клупској историји, после невероватне серије победа против највећих ривала у финишу првенства и освојила трофеј због боље гол разлике у односу на загребачки Динамо од  0,018. Огњанов је одиграо све утакмице у шампионату и био други стрелац Звезде са девет постигнутих голова. Током 1951. године организатори Рио купа су инсистирали да Црвена звезда заигра у Бразилу, где су се окупили можда и најјачи клубови света у том тренутку. Црвено-бели су у Рио де Жанеиру изгубили мечеве против Јувентуса (2:3), Палмеираса (1:2) и Нице (1:2) и заузели седмо место од осам тимова. Огњанов је пружио запажене партије на том турниру, који је пре неколико година признат као прво званично Светско првенство клубова.

Огњанов је 1953. године са Звездом освојио другу шампионску титулу са два бода више од сплитског Хајдука. Одиграо је 17 првенствених утакмица уз три постигнута поготка. Док је 1953. године због тешке повреде лежао у свом стану, представници Спартака из Суботице дошли су и покушали да га наговоре да пређе у њихов клуб. Огњанов је одбио понуду и све испричао стручном руководиоцу Црвене звезде Аци Обрадовићу. Он је рекао Огњанову да би можда требало да размисли о тој понуди јер Звезда на његовој позивији доводи Рудинског из Спартака и Веселинова из Кикинде. Огњанова је то погодило па је одлучио да појача Спартак. Звездино руководство је покушавало да га убеди да остане, али без успеха. Огњанов је до краја каријере носио дрес Спартака и на 110 лигашких мечева постигао чак 73 гола. У сезони 1955/56 био је први стрелац лиге са 21 поготком, колико су постигли и Веселиновић из Војводине и Мујић из Вележа.

За репрезентацију је одиграо 28 утакмица и постигао седам голова. Дебитовао је 28. маја 1950. године против Данске (5:1), а последњи меч је одиграо 21. новембра 1956. године против Шкотске (0:2). Био је члан чувеног олимпијског тима Југославије у Тампереу 1952. године, када је освојена сребрна медаља. На овом турниру је одиграо шест утакмица уз три постигнута поготка. Одиграо је и један меч на Светском првенству у Бразилу 1950. године, када је са сломљеном ногом постигао гол у победи против Швајцарске од 3:0. Био је члан репрезентације и на Мундијалу 1954. године, али није играо јер се није довољно опоравио после операције препона. Опростио се од фудбала на мечу Спартак – Црвена звезда 5. марта 1961. године. По завршетку каријере определио се за тренерски позив. Водио је ОФК Суботицу, Спартак, Црвенку у два наврата, Север из Суботице, а био је и технички руководилац и члан председништва Спартака. Преминуо је 2. јула 2006. године у Суботици.

Повезане вести

Leave a Comment