Игор Ракочевић, легендарни кошаркаш Црвене звезде, троструки најбољи стрелац Евролиге и освајач златних медаља са највећих такмичења у дресу националног тима рођен је 29. марта 1978. године у Београду.
Прошао је све млађе категорије клуба и као велики таленат заиграо за први тим Звезде у сезони 1994/95. Његов отац Горан је седамдесетих година имао запажену каријеру у Звезди и био члан чувене генерације у којој су играли Цветковић, Симоновић, Капичић, Славнић и Вучинић.
Игор је у првој сезони био у саставу на 33 утакмице у којима је постигао 66 поена у свим такмичењима и то са свега 16 година. Наредне сезоне је још више напредовао. Истакао се у плеј-офу 1996. године, када је у четвртфиналној серији против БФЦ-а из Беочина бележио 13,3 поена по утакмици. У другом мечу забележио је 20 поена, а у трећем 16, али је противнички тим отишао у полуфинале предвођен Миленком Топићем, Владимиром Кузмановићем и Жељком Топаловићем, који ће касније заиграти управо у Звезди са Ракочевићем. У сезони 1996/97 Игор није много времена проводио на паркету. Био је у тиму на 15 мечева у првенству и Купу, а тим је имао слабе резултате.
Али, у сезони 1997/98, талентовани кошаркаш је потпуно експлодирао и постао носилац игре клуба. Био је препознатљив по свом прецизном шуту из игре, а посебно по атрактивним закуцавањима. Био је први стрелац тима у лигашком делу шампионата са 336 поена на 26 мечева (просек 12,9 по утакмици). Убацио је 31 поен у 7. колу против Морнара (99:70), а у плеј-офу је на осам утакмица постигао 99 поена (12,4 по мечу) и тако допринео освајању шампионске титуле у финалној серији против ФМП Железника са 3:1 у победама. У трећем мечу финала убацио је 17, а у четвртом 16 поена. Те сезоне црвено-бели су у европском Купу Радивоја Кораћа рушили све пред собом, да би поклекли у реваншу финала против Меша из Вероне (64:73) у гротлу хале Пионир, иако су у првом мечу славили на гостовању у Италији са 74:68.
Незаборавну шампионску генерацију чинили су: Игор Перовић, Војкан Бенчић, Игор Ракочевић, Јово Станојевић, Златко Болић, Миленко Топић, Владимир Кузмановић, Оливер Поповић, Дејан Мишковић и Жељко Топаловић. Тренери су у плеј-офу били Владислав “Лале“ Лучић и Михајло Павићевић.
Наредне сезоне црвено-бели су заиграли у Евролиги, где су забележене четири победе, између осталог против Цибоне у Загребу уз одличну Игорову партију и Жалгириса у Београду. Ракочевић је у Евролиги бележио 13,8 поена и по просеку је био први стрелац Звезде, као и у лигашком делу домаћег шампионата (18,9 поена) и укупно у сезони са 16,2 поена по мечу. Ипак, те сезоне није освојен трофеј, јер плеј-оф није ни игран због бомбардовања, па је Будућност из Подгорице проглашена прваком јер је била прва у лигашком делу са победом више од Звезде.
У сезони 1999/2000 Игор је поново био најбољи стрелац екипе са 268 поена у лигашком делу првенства (15,8 по мечу) и укупно у сезони са 524 поена (просек 13,1), али је у плеј-офу имао слабије партије због недовољне спремности после повреде. Црвено-бели се нису прославили те сезоне. Стигли су до полуфинала плеј-офа, а у Евролиги су забележили две победе у 16 мечева. Ракочевић је са 12,6 поена у елитном такмичењу био други стрелац екипе, иза Николе Јестратијевића, који је бележио 13,7 поена по мечу.
Уследио је прелазак у Будућност из Подгорице, која је у то време имала изузетно јак састав од великог броја репрезентативаца. Навијачи Звезде нису заборавили Игоров прелазак у Подгорицу, па се у новој сезони нашао на мети најватренијих у мечу у Београду. И у редовима Будућности је пружио одличне партије. У сезони 2000/01 бележио је 12,9 поена у Евролиги, а сезону касније 17,7 на 14 мечева у елитном такмичењу. Са Подгоричанима је освојио титулу и Куп 2001. године. Игор је 2000. године изабран на НБА драфту као 51. пик од стране Минесоте, за коју је заиграо у сезони 2002/03. Није много времена проводио на терену. Просечно је био у игри 5,8 минута и бележио 1,9 поена по мечу.
У Звезду се на изненађење и одушевљење навијача вратио у сезони 2003/04 и одиграо као никада у каријери. Био је незаустављив, сипао поене као од шале, а уз то је стизао и да много пута асистира саиграчима. Био је МВП Јадранске лиге, освојио незаборавни Куп, после три утакмице у којима је Звезда до победа стизала после продужетака. У лигашком делу Јадранске лиге имао је просек од 22,5 поена по утакмици, а укупно у свим мечевима те сезоне 1116 поена на 51 мечу, просечно 21,9 поена по утакмици. До титуле није стигао. После невероватних дешавања на реваншу полуфинала плеј-офа у Вршцу, када је полиција без икаквог разлога потискивала Звездине навијаче, тако да су неки падали и у несвест, јер су остали без ваздуха, међу којима су били и жене и деца. Звезда због тога није желела да настави сусрет, па је меч регистрован у корист Хемофарма.
Ракочевић је у сезони 2004/05 наступао за Памесу из Валенсије, где је бележио 21 поен у шпанској АЦБ лиги, док је у сезони 2005/06 играјући за славни Реал Мадрид постизао просечно 14,8 поена у Евролиги. У дресу Таукерамике наступао је од 2006. до 2009. године. Освојио је шампионску титулу 2008. године, два Купа Шпаније 2006. и 2009. и три Суперкупа Шпаније 2006, 2007, и 2008. године. У сезонама 2006/07 и 2008/09 добио је трофеј “Алфонсо Форд“ као најбољи стрелац Евролиге. У елитном такмичењу 2006/07 бележио је 16,2 поена у 22 меча, док је 2008/09 имао просек од 18 поена на 21 утакмици.
Дрес турског Ефеса носио је од 2009. до 2011. године. Рекордни трећи пут је проглашен за најбољег стрелца Евролиге у сезони 2010/11 када је бележио 17,2 поена по утакмици. Са Сијеном Монтепаски освојио је титулу, Куп и Суперкуп Италије у сезони 2011/12, али није Евролигу, која му недостаје у трофејној колекцији.
Вратио се у Звезду у лето 2012. године и још једном приказао сјајне игре. Освојио је Куп Србије (Куп Радивоја Кораћа) 2013. године, где је у три утакмице постигао 60 поена (20 у финалу против Партизана). У Еврокупу је блистао са просеком од 19,5 поена, док је у лигашком делу шампионата Србије постизао 18,9 поена. Са укупно 246 поена био је први стрелац домаће лиге, а са 394 поена најбољи стрелац Јадранске лиге. У плеј-офу није био на свом нивоу због повреде, од које се није у потпуности опоравио. Од 2015. године Игор је потпредседник Кошаркашког савеза Србије.
У дресу репрезентације има освојене златне медаље са Европског шампионата у Турској 2001. и Светског првенства у Индијанаполису 2002. године. Играо је и на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. и Атини 2004. године, Европском првенству 2005. године, када је био најбољи стрелац екипе са 16,3 поена у просеку и на Првенству света 2006. године, када је као капитен предводио национални тим и са 18,3 поена по мечу био водећи кошгетер екипе. Још 1998. године је у дресу младе репрезентације био МВП Европског првенства и освојио златну медаљу, а у колекцији има и бронзу са Медитеранских игара у Барију 1997. године.
https://www.youtube.com/watch?v=Q10bdSv8L70
https://www.youtube.com/watch?v=10oEZIYRqgE
https://www.youtube.com/watch?v=dGzUzjif28g
