На данашњи дан: Рођен Бошко Јанковић

Бошко Јанковић, бивши фудбалер Црвене звезде и репрезентације Србије, рођен је 1. марта 1984. године у Београду.

Прошао је све млађе категорије црвено-белих, а дрес првог тима носио је од 2002. до 2006. године, са изузетком периода који је провео на позајмици у убском Јединству.

Бошко је за Звезду одиграо 99 званичних утакмица и постигао 29 голова. Учествовао је у освајању две шампионске титуле 2004. и 2006. године, као и два Купа 2004. и 2006.

За први тим је дебитовао у сезони 2002/03, када је на 14 мечева у шампионату постигао три гола, а углавном је улазио са клупе за резерве. Први гол као првотимац постигао је у мечу осмине финала Купа против Радничког из Пирота у победи од 4:0. Наредне сезоне је у освајању дупле круне забележио четири меча у шампионату и два у Купу, а највећи део сезоне је провео на позајмици у Јединству из Уба, где је на 28 мечева постигао 21 гол.

Стандардан је постао по повратку са позајмице у сезони 2004/05. Заблистао је у квалификацијама за Лигу шампиона, када је постигао ефектан гол у победи против холандског ПСВ-а у Београду од 3:2. Звезда је у реваншу без повређеног Жигића доживела дебакл у Ајндховену (0:5) и пропустила још једну шансу да се пласира у групну фазу елитног такмичења. Те сезоне је укупно одиграо 38 такмичарских утакмица и постигао 11 погодака.

Био је други по броју мечева у екипи и трећи по укупном броју голова, али и поред тога што је Звезда освојила исти број бодова у првенству као и сезону раније, када је освојила титулу, овога пута није стигла до трофеја, између осталог и због сумњивих победа Партизана, на шта су капитен Марко Пантелић и тренер Ратко Достанић неколико пута указивали.

Јанковић је био међу носиоцима игре у сезони 2005/06, када је освојена дупла круна. Он и Никола Жигић су били најефикаснији фудбалери Звезде у шампионату са по 12 постигнутих голова, а црвено-бели су убедљиво стигли до шампионске титуле, док је Куп освојен спектакуларним преокретом у финалу против ОФК Београда од 0:2 до 4:2.

Бошко Јанковић је лета 2006. прешао у шпанску Мајорку. Имао је врло добру сезону и на 28 утакмица се девет пута уписао у стрелце. За италијански Палермо је наступао у сезони 2007/08, а дрес Ђенове је носио од 2008. до 2013. године. У Италији је кубурио са повредама и дуго времена је паузирао, а најбољу сезону у Серији А одиграо је 2011/12, када је на 35 мечева постигао шест голова. Од 2013. године члан је Вероне, за коју је у сезони 2013/14 на 18 одиграних сусрета у Серији А постигао два гола. Током 2014/15 је пропустио велики број мечева због повреде, а касније се успешно вратио на терен и на 18 лигашких мечева једном погодио мрежу. Након што је Верона испала из Серије А на крају сезоне 2015/16, Бошко је постао слободан играч и од тада није имоа клуб.

Дуго се причало о повратку у Црвену звезду, али до тог аније дошло.

Пружио је запажене партије у дресу младе репрезентације Србије на Европском првенству у Холандији 2007. године, када је освојена сребрна медаља. У дресу сениорске селекције Србије до сада је одиграо 31 меч уз пет постигнутих голова. Дебитовао је 15. новембра 2006. против Норвешке у Београду (1:1), али га је повреда одвојила од дреса националног тима за који није одиграо утакмицу дужи низ година.