Moja Crvena Zvezda
Važno Najnovije Odbojka Odbojka

Na današnji dan: Rođen Dejan Brđović

Dejan Brđović

Dejan Brđović, legendarni odbojkaš, kapiten Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije, rođen je 21. februara 1966. godine u Kraljevu. Za crveno-bele je nastupao u tri navrata, od 1985. do 1992. godine i u sezonama 1997/98 i 2002/03.

Sa Zvezdom je osvojio šampionsku titulu 2003. godine, kao i dva Kupa Jugoslavije u sezonama 1991/92 i 1997/98. Počeo je da trenira u odbojkaškom klubu Žiča, koja se tada takmičila u Prvoj srpskoj ligi.

Vanserijski odbojkaš koji je pronosio slavu srpske i jugoslovenske odbojke, i Crvene zvezde.

Pažnju je privukao odličnim igrama u dresu Ribnice, za koju je nastupao do 1985. godine. Sjajnim partijama za ekipu iz Kraljeva izborio se za dres reprezentacije Jugoslavije još kao tinejdžer. Kada je odlučio da se preseli u Crvenu zvezdu nastala je najveća afera u istoriji jugoslovenske odbojke. Zvezda je zbog toga čak izbačena iz lige, ali je Brđović ipak zaigrao u crveno-belom dresu.

Klub je sa Brđovićem, kao liderom u timu, počeo da pravi ekipu za sam vrh u šampionatu Jugoslavije.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz22122015-brdjovic-3

U sezoni 1989/90 stigli su do finala plej-ofa i zauzeli drugo mesto u Kupu. Dejan se prvi put oprostio od dresa Zvezde na kraju sezone 1991/92. U toj sezoni je sa crveno-belima stigao do trofeja u Kupu Jugoslavije.

U klub se vratio u sezoni 1997/98 i kao kapiten ponovo osvojio trofej u nacionalnom kupu. Bio je to sjajan tim u kome su pored Brđovića glavne uloge imali Rajko Jokanović i Željko Tanasković, sva trojica reprezentativci Jugoslavije u tom trenutku. U finalu plej-ofa zaustavila ih je Vojvodina, koja je devedesetih godina imala primat u domaćoj odbojci.

Dejan Brđović se treći put u redovima Zvezde obreo u sezoni 2002/03 i kao daleko najiskusniji u timu predvodio Zvezdu do šampionske titule, prve za klub posle pauze od čak 29 godina.

Na putu do titule crveno-beli su u plej-ofu srušili Smederevo u četvrtfinalu sa 3:1 u pobedama, Vojvodinu u polufinalu, posle velike borbe, preokreta i pet utakmica sa 3:2 u pobedama (u petom meču bilo je 3:2 za Zvezdu). U finalu je savladana Budvanska rivijera sa tri pobede od 3:0, 3:1 i 3:2. Titula sa Zvezdom bila je kruna Brđovićeve blistave karijere, a ovaj sjajan uspeh doneo mu je i nagradu za najboljeg sportistu SD Crvena zvezda 2003. godine u tradicionalnom izboru Zvezdine revije.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz22122015-brdjovic-2

U karijeri je nastupao i za Olimpijakos od 1992. do 1994. godine, sa kojim je osvojio dve titule šampiona Grčke 1993. i 1994. i grčki Kup 1993. godine. Igrao je i za Orestijadu (1995/96), Auselda Romu (1996/97), Asistel iz Milana (1998/99), Loreto (1999/2000), Lube Maćeratu (2000/01), AEK iz Atine (2001/02) i Radnički iz Kragujevca od 2003. do 2006. godine.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je oko 300 utakmica. Učestvovao je u osvajanju zlatne medalje na Univerzitetskim igrama 1987. u Zagrebu, srebrnih odličja na Evropskom šampionatu u Holandiji 1997. godine i Mediteranskim igrama 1991. u Atini. U kolekciji ima i bronzane medalje sa prvenstva Evrope u Grčkoj 1995. i Olimpijskih igara u Atlanti 1996. godine.

Baš u vreme Olimpijskih igara u Atlanti 1996. godine porodicu Brđović zadesila je tragedija, kada je posle teške bolesti preminuo Dejanov jednogodišnji sin Marko. Njegovi saigrači iz reprezentacije tadašnje SR Jugoslavije su po povratku kući doneli svom kapitenu bronzanu medalju i pružili mu veliku podršku.

Od dresa sa državnim grbom oprostio se 1997. godine protiv Italije kada je pružio sjajnu partiju u pobedi od 3:2 protiv moćne selekcije Azura u debitantskom učešću naše reprezentacije u Svetskoj ligi, ali se u tom meču i teže povredio, nije ni slutio da je odigrao poslednji meč za nacionalni tim.

U trenerskoj karijeri predvodio je Radnički iz Kragujevca (2006/07) i već u prvoj sezoni stigao do finala plej-ofa. Zatim je trenirao odbojkašice italijanskog Asistela iz Novare, azerbejdžanske Rabite iz Bakua i Vizure, a bio je i generalni direktor kraljevačke Ribnice.

Sa odbojkašicama Rabite je osvojio titulu šampiona Azerbejdžana 2011. godine, a sa Asistelom je stigao do trećeg mesta u Ligi šampiona 2008. godine. Godinu dana proveo je i u Kini, a u drugoj polovini 2015. godine sa klupe je predvodio poljski Šćećin.

Preminuo u svom stanu u Beogradu 21. decembra 2015. godine. Srbija je tugovala i tuguje za velikim asom koji će zauvek ostati zapamćen kao velika legenda naše odbojke, nezamenljivi kapiten Crvene zvezde i naše reprezentacije.

Neka ti je večna slava i hvala, Brđo.

Povezane vesti

2
Komentari

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Slike
 
 
 
Audio i video fajlovi
 
 
 
2 Comment threads
0 Thread replies
1 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
2 Comment authors
AvatarAvatar Recent comment authors
  Subscribe  
najnovijim najstarijim najviše glasova
Obavesti me o
Avatar
Gost
Loki

Majstore, bio si najveci medju najvecima! Neka ti je vecna slava!!!

Avatar
Gost
zeljko delije bar

Legendo,neka ti je VECNA SLAVA I HVALA ZA SVE STO SI URADIO….