Новогодишњи МЦЗ интервју – Ненад Перуничић: Звезда је нешто највеће, навијачи су увек позвани, чекамо их!

Дуго времена се чекало да рукометни клуб исплива на површину. Када се коначно и то десило, подршка је изостала. Углавном, они који раде у тишини и који знају шта раде, раде исправне ствари. Новогодишњи период служи да се сумира оно што смо урадили, а 2015.година је за рукометни клуб била турбулетна, како другачије. Ипак, кажу да у свету рукомета има један човек са митском снагом Терминатора, вољан да побеђује изнова.

Није сваки човек велики само зато јер је висок два метра, постоји нешто друго. Неко је велики и без тога. Он је прави пример. Много, много пута је то и показао, а Терминатор коначно има разлога и за осмех. Нова година је период који се проводи са породицом, зато за вас, за МЦЗ, главом и брадом Терминатор. Ненад Перуничић.

– Ја то потенцирам и увек ћу потенцирати да је Црвена звезда нешто највеће и мислим да нисам субјективан. Ако узмемо у обзир снагу, величину и све играче који су прошли кроз овај клуб. Посебан клуб. 

Прво место, јесења титула у Србији, је и помало изненађујућа.

– И прошле године у ово време смо били у врху лиге, али онда смо имали озбиљне проблеме, малере, тешке повреде… које су пореметиле екипу. Здрава ситуација је помогла и да играчи схвате шта су њихове обавезе и шта морају да раде и да схвате шта је Звезда. Дугујемо захвалност председнику на здравој ситуацији и основи која нам даје прилику да радимо на прави начин, оно што сам ја и желео када сам прихватио да радим овај посао. Озбиљан, озбиљан рад, озбиљне тегобе, велики притисак, све оно што носи велики клуб и они су то поднели на прави начин. Играчи су показали да имају потенцијала за још већи напредак, иако су да не заборавимо то играчи који су дошли из доста мањих средина, мањих клубова, друге лиге, и нису имали ово чиме се сусрећу сада. Ово је њихова заслуга.

Да ли здрава ситуација значи да је сада у клубу нормално стање?

– Јако сам срећан због стања у клубу, и тога што играчи спроводе у дело. На стабилним смо ногама. Пуно ми је срце због свега што смо прошли, заједно са вама. Осећам велико задовољство, то не кријем. Не знам где ћемо завршити на крају, али идемо добрим смером. Незадовољне играче не можеш да натераш на неке ствари. Ја као вечити оптимиста.. то веровање нас је и одржало да можемо још боље, од себе увек тражим више, као и током каријере, тако тражим и од играча. Спремам ове млађе играче за оно што их чека у иностранству, ако Бог да. Та суровост, тамо нико не мази. Изграђена личност, у сваком случају.

Први део године је обележио један меч, који је коштао целе сезоне. Ове сезоне, Звезда је добила сваки неизвесни меч.

– Ја никад нисам тражио алиби, нисам ни тада. Свестан сам квалитета екипе и тада, и сада. Обе екипе су састављене са јако малим буџетом. Јако малим. Али, није ни то суштина. Суштина је да ли они могу или не да остваре то што се тражи од њих. Да ли могу да испрате очекивања и притисак. И поред свих повреда, увукао се страх у екипу и ето, та једна утакмица је била кључна, неправедно или не, тако је. Сада смо направили корак више. Мислим да је снага ове екипе што може да издржи пуно утакмица у егалу. Неискусни смо још, сем Златановића. Ми смо међу две најмлађе екипе. Али, другу годину су овде, правимо континуитет, постали су свесни шта се тражи од њих, шта тражи овај клуб, шта ја тражим. Јако ми је битно што поштују клуб и што емотивно доживљавају све. За мене је то суштина, то ја тражим од њих. Без емоција, посао није посао. Љубав коју осећамо према црвено-белој боји преносимо на терен.

Једина лоша ствар јесени је била рана елиминација у Купу и пораз од Обилића.

– То је једина утакмица где сам им рекао да су они кривци. Јер сва одговорност је на мени и сву одговорност када је лоше преузимам на себе, увек ће тако бити. Имали смо првенствену утакмицу три дана касније и желео сам да они који имају мању минутажу изнесу утакмицу против Обилића. Иако је Обилић екипа која је сакупљена од прволигашких играча и бивших Звездиних играча, који су овде имали битне улоге. Био сам оптимиста да можемо и са другом поставом да изнесемо утакмицу, да не звучим грубо. Јасно је као дан да смо одиграли веома лоше. Свестан сам да ћемо ми имати још осцилација. Имамо мало искусне главе која ће стати и смирити лопту, срце и младост су другачији. Немамо пуно тајм-аута, као у кошарци.

У прилог јачини успеха иде и чињеница да екипа има кратак ростер и да је полусезону изнело 8-9 играча. Издвојили су се Бабић, Драгутиновић, Мандић…

– На тренинзима смо имали јако пуно играча, то је битно. На самом тренингу имају довољно времена да кроз вежбе и акције праве паузу. Јесте, њих 8-9 је изнело највећи терет. У неким утакмицама смо и имали простора за ротацију. Ја се надам да ћемо други део бити комплетнији и јачи. 

Да ли су нови играчи, појачања на помолу?

– Довели смо Кљајића, млади кадетски репрезентативац из Црвенке, 1996.годиште. Играће прво на двојној регистрацији, а од јуна и стално. Он игра на позицији десног крила, левак је. Ту смо имали велики проблем, сада смо успели да га решимо његовим доласком. Чекамо још младог Митића, талентованог десног бека из Железничара, први стрелац, из Ниша. То ће нам много олакшати ствари на терену. 

Да ли ће бити још долазака? Да ли има неко на кога не рачунате у наставку сезоне?

– Захвалио сам се Родићу, Николићу и Драшкићу. Они су били ту са нама од почетка сезоне, нису имали велику минутажу. Они су радни и сјајни момци, али морао сам да ослободим места за оне који долазе и који ће моћи да нам више помогну. Што се тиче долазака, не знам још. Сада је ситуација позитивна, има доста играча који желе и имају интерес да дођу у Звезду. Видећемо шта можемо да урадимо и да ли можемо да доведемо неког ко може да нам помогне. Ја бих волео да уз ове момке у екипи имамо још више талентованих играча и да их задржимо што дуже. 

Какав је план припрема? Пролећни део сезоне стартује већ почетком фебруара.

– Нисмо још сигурни да ли настављамо 6. или 13.фебруара, још се не зна. Припреме почињемо 11.јануара. Распустили смо се у пратк, пријатељском утакмицом против репрезентације Алжира, иако је било планирано да играмо против репрезентације Бахреина. И у тим стварима смо направили корак даље. После велике паузе играчи су долазили запуштени и имали смо проблем, губили смо време. Ситуација је била катастрофална и да би смањили трошкове распуштали смо се након последње утакмице. Сада смо након мањег одмора после последњег меча у Великој Плани, тренирали, спремили смо екипу и они ће бити спремнији када почнемо припреме 11.јануара.

Жеља ми је да одемо 7-10 дана у околину Београда, да имамо мир за рад. Договорићемо и припремне утакмице, имамо и меморијални турнир у Ваљеву, покојног Гужве Јевремовића. То је наша обавеза. Видећемо још колико утакмица ћемо имати. Ја бих и волео што више, јер се они још увек траже, имали смо измена у односу на прошлу сезону. Што се боље упознају, биће лакше у игри.

И досадно је да помињемо, али навијача нигде. Најлошија ствар ствар у овом успеху.

– Не знам шта да кажем. Имам доста пријатеља међу Делијама, имамо и узајамно поштовање. Не знам шта је разлог. Буде ми жао када видим Маракану, Пионир и Арену, говорећи о неком нашем времену и времену пре 10 година, навијача увек има. Само нема код нас. Ми смо далеко најгледанији клуб на страни, код куће просек 100, родбина и пријатељи. Депримирајуће, искрено. Ја волим енергију са трибина и ови момци су то заслужили. Мислим да би им подршка са трибина била ветар у леђа. Били би још бољи. Ја их увек позивам, и лично и телефонски. Нама не треба хиљаде навијача, група од 100-150 би направила одличну атмосферу у Шумицама. И из њихове приче видим колико им то фали. Одговор зашто не долазе немам.

Иронија је да сте ви и на Маракани и у Пиониру.

– Јесам, бићу увек. Нисам кошарку гледао дуго, сад сам био против Бајерна. Волео бих и нама да дође неко. Заслужујемо то, другачији је амбијент, привукли би више људи, направили би лепшу причу. 

Да ли је и даље активна идеја да се ван Београда играју домаће утакмице?

– Ја сам искрено потпуно био фокусиран на наше обавезе и утакмице. Идеја се родила управо због овога о чему причамо. Нисмо причали о томе од почетка сезоне, за сада остаје све исто. 

Можда је незгодно да ви причате о томе, али не постоји нико позванији од вас, са обе стране. У репрезентацији нема места ни за једног Звездиног играча, и даље. Селектор није погледао ниједну Звездину утакмицу. Звезда је прва на табели са 10 победа из 12 утакмица.

– Нећу рећи ништа ново, али ја нисам неко ко ћути. Ја се не додворавам никоме, нико ми ништа није поклонио, дао. То траје већ дуже време. И у млађим категоријама, ако погледате. Погледајте чији играчи су најбројнији, Звездини играчи су увек били накнадно позивани, када неко одустане или је повређен. Ја то нисам допустио. Или ће неког позвати одмах, неће бити резерва. Просто мислим да то Звезда заслужује и ови момци. Искрено, зачудило ме је то од Звездине легенде и мог пријатеља, Дејана Перића. Није дошао на Звездину утакмицу да погледа, има момака који су вредни пажње. Нисам више изненађен. И Цупара, који више није у Звезди, је заслужио место у репрезентацији, апсолутно. Сјајно брани у Адемару. Селектор је легенда Црвене звезде, морао би да поведе мало више рачуна. Не због мене, него због ових момака који су то заслужили, којима би то био понос и огромна сатисфакција. Али ок, свако има право на своје мишљење и виђење. Ово је моје. Мислим да је неправедно што се тако ради и не гледа се на прави начин. 

Сваки селектор исто поступа, као по неком неписаном правилу.

– Постоји ту много ствари који су уништили наш рукомет. Зато и имамо овакву репрезентацију. Зато нам је жеља да прођемо први круг. Дотле смо дошли. Не улазим у то ко се коме додворава, ту трпе играчи. Немамо више екстра талената, екстра звезда са тежином и ауторитетом! Ја не прихватам када селектор каже да нам је циљ да прођемо први круг. То је… не прихватам то спортском културом, карактером.  То нисмо ми. Мораш да идеш да победиш, да верујеш да ћеш победити, да тражиш победу. Треба тражити најбољи могући пласман, а не да прођемо групу. Мораш да желиш и тражиш више, да дајеш више да би добио више. Ја то не разумем. Не прихватам то, али не могу променити.

У односу на претходне сезоне какав је квалитет лиге?

– Лига је слабија, али уједначенија. Много изједначена. Доста играча који су искуство стицали у Европи су се вратили, па поново отишли. Биће тешких утакмица, биће изазов играти против Војводине и Спартака, који су много искуснији. Имају озбиљне играче, финансијски су јачи. 

Који су реални домети Црвене звезде, са овог аспекта?

– Искрено, нама је на почетку сезоне био циљ плеј-оф, нисмо очекивали да ћемо од 24 бода освојити 21, али смо у свакој утакмици ишли да победимо. Даћемо све од себе да зедржимо прво место. Никад не признајем ништа сем терена, ту се доказујеш и показујеш. Докле ћемо доћи не знам, али знам да никоме неће бити лако са нама.

Ако се случајно деси да на неким утакмица екипа има подршку навијача, да ли може до краја?

– Ја то искрено желим. Мислим да би то била огромна енергија за играче, они навијају за Звезду. На сличан начин доживљавају као ја. То би био велики адреналин, емоција. Тада је лакше, када те публика носи. Ја сам то обожавао као играч.

Нова година је, жеље се испуњавају. Које су ваше жеље?

– Да будемо живи и здрави, пре свега. Звездине титуле, наравно. Титула би била нешто невероватно за мене, због свега што смо прошли овде. Каква год да нам је лига, нама су трофеји најбитнији. За мене би то било нешто огромно, после свега. Ово је сада велики успех, где смо сада, где смо били пре три године. Били смо оптимисти, а многи су желели да виде како се Звезда гаси. Сада смо направили већ нешто. Ја увек тражим више и титула би ме дигнула у небеса. Неком то глупо звучи, али ја Звезду тако доживљавам. Ја Звезду искрено волим. Са пуно емоција, туге, срца… матори човек а знао сам да заплачем. Није ме срамота, ја то не кријем. И у каријери сам знао да своје емоције екстремно покажем. Али, то сам ја. 

Да ли верујете у Деда Мраза?

– Верујем у Деда Мраза, ја сам клинац у срцу, то не кријем. Велико дете у пуно ствари. Деда Мраз понекад и закасни са поклонима, жеље су ту. Битно је да ми напредујемо још више, о реалности и нереалности се разилазимо мало, али добро. Свако чува дете у себи.

Срећна вам Нова Година и у њој Звездина титула.

– Хвала, вама такође. Свим нашим Звездашима, мојим играчима, целој Србији. Нека нам Бог да здравља, доста позитивне енергије јер смо доста исфрустрирани због целе ситуације. Доста негативног смо прошли, што би ретко ко. Желим више осмеха и дружења, позитиве, да је свака година боља у сваком смислу. 

Људи као он су разлог зашто је Црвена звезда велика. Ненад Перуничић.