АНАЛИЗА Звездине звездане полусезоне, 1. део: Летња катастрофа и Грофова револуција

Почетак нове сезоне донео је наду навијачима Црвене звезде да ће њихов клуб, након краткотрајне радости, услед титуле екипе Славише Стојановића у сезони 2013/14, поново успети да скине Партизан са трона, на који су се црно-бели попели јуна 2015, освојивши шампионат у сезони која је била веома тешка за присталице црвено-белих.

Екипа Ненада Лалатовића, у сезони препуној потреса, скандала и лоших резултата, није, практично од августа, и одласка Ненада Милијаша, дала својим навијачима ни промил наде да ће титула бити одбрањена. Последња нада срушена је у очајном вечитом дербију, на Маракани (0:0), а кап која је прелила чашу био је пораз на свом стадиону, од крагујевачког Радничког, који је у том тренутку увелико испао из лиге (данас испада и из друге), а који је Звездину одбрану матирао два пута са играчем мање. Тренер је тада, видно потресен, на конференцији која је каснила готово сат времена, нагласио да је тиму потребан нови шеф струке, али и двоцифрен број нових играча, како би се могло до титуле…

Био је у праву…

Али, да се са (Лалатовићевих) речи пређе на (Божовићева и Терзићева) дела био је потребан још један жесток ударац. Тачније, више њих.

Након много спекулација и покушаја у прошлости, Миодраг Гроф Божовић је постао тренер Црвене звезде. Били су у конкуренцији Косановић, Крунић, бројни странци… али је Управа успела да се договори са некадашњим фудбалером нашег клуба, који се овог лета након много година у Русији вратио у Србију. И у свој клуб.

Присталице теорије да је Ненад Лалатовић главни узрок лоших резултата клуба у протеклој сезони, очекивали су да ће Божовић успети да створи неке потпуно нове и квалитетније играче од актуелног играчког кадра и поведе екипу ка титули и каквом-таквом резултату на европској сцени, на коју се Звезда вратила након годину дана паузе.

И пробао је, са практичном истом екипом која је завршила прошлогодишњу сезону. У тим је враћен, и још једну шансу добио Џошуа Паркер, који је напустио Београд и јављао се са плажа, док су његови саиграчи завршавали првенство. Нови играч био је штопер Чукаричког, Зоран Рендулић, а тим је појачан и странцем, Иданом Вередом. Остатак тима чинили су играчи из Лалатовићеве екипе. Од њих, највећи губитак свакако је био одлазак Дарка Лазовића.

Сезона је почела 2. јула, а Звезда је на Маракани изашла на мегдан казахстанском Каирату, који је деценију раније лагано савладала у двомечу. Овога пута, улоге су биле обрнуте!

Рајковић, Цветковић, Павићевић, Рендулић, Анђелковић, Ковачевић, Савићевић, Катаи, Веред, Паркер, Орландић

У овом саставу, Божовић се супротставио гостима. И видео са чим може да располаже. Није много играча из тог састава завршило полусезону, на последњој утакмици у Ивањици… Европски снови Звезде срушени су већ у 2. минуту тог меча. Тачније, Павићевић је тада срушио противничког нападача и зарадио искључење, а Каират наду звездашке јавности да се може проћи и најнижа препрека у Лиги Европе… Реванш је био само формалност, а ривал је још једном славио. Навијачи су показали нападачу из Антигве и Барбуде да га не желе у екипи, на шта је он поново јавно негодовао…

Било је јасно да је Звезди у наредних 10-ак дана, до почетка првенства потребно велико освежење играчког кадра, те да се стручни штаб мора захвалити великом броју играча из актуелног састава. Марко Грујић, члан златне генерације омладинске екипе са Новог Зеланда није био у 18 играча у европском двомечу, а Петковић и Луковић још су се опорављали од повреда.

Уследила је прва првенствена утакмица, против ОФК Београда, о којој се писало данима и недељама, те је се нећемо много присећати. Укратко, ОФК је повео са 2:0, Дражић промашио зицер за трећи погодак, а након паузе, Звезда је постигла четири гола за 10 минута, Планић добио црвени картон, а меч завршен резултатом 2:6. Оно што је из те утакмице битно за „еволуцију“ Грофове екипе јесте чињеница да је на месту левог бека први пут заиграо Луис Ибањез, а у нападу Уго Вијеира, који се и повредио на Врачару. Он је био један од играча на чијем је довођењу Гроф инсистирао. Поред тога, на терену смо видели и Марка Грујића, који је ушао у игру у наставку. Паркер и Савићевић су постигли по два гола и убрзо добили понуде из иностранства.

Тренер Божовић је ушао у сукоб са неким медијима, незадовољан њиховим односом према клубу, а шушкало се и да је био незадовољан неким потезима Управе, па је наводно једва наговорен да остане и не напусти тим након мање од месец дана…

Чинило се да се Звезда буди, након ове утакмице, али је уследио шок… Црвено-бели су у Горњем Милановцу одиграли мршавих 0:0, са Ибањезом, као јединим новим играчем у саставу, па је било јасно да ће остварење Лалатовићеве приче о 10-ак нових играча бити неопходно како би тим био конкурентан…

Увелико се тада причало о продаји Рајковића, која би практично спасила клуб у том тренутку. Петковић и Луковић су и даље излазили из тешких повреда, а клупски оперативци су радили на појачањима. Све је изгледало јако споро…

У наредном колу, почетком августа, на Маракану је стигао нишки Раднички, а Звезда није много тога променила у саставу. У складу с тим, ништа се није променило ни на терену! Гости су водили са 1:0, Звезда некако изједначила у финишу, голом Јовића, а потом и добила шансу да победи, са пенала, који је изнудио Матос, придошлица из Новог Пазара. Промашио га је дуго оспоравани Катаи, а након тога 22 000 људи изгубило је стрпљење. Орило се Мараканом „Управа напоље“…

Звезда је тако завршила циклус од првих пет утакмица у сезони, испадањем из Европе, једном победом у првенству и са два ремија.

Четири нова играча нису била довољна. Рендулић се после првих мечева није много појављивао, Матос је против Радничког одиграо 15-ак минута, Вијеира се брзо повредио, а Веред потпуно физички неспреман само наговестио потенцијал… Ибањез је показао квалитет који поседује. Александар Катаи, који је након позајмице и постао играч Звезде, није се много видео на старту сезоне, а промашеним пеналом утицао и на суд публике, која је сматрала да није много напредовао од прошле сезоне. Mлади играчи нису добијали много шанси (Јовановић, Грујић, Ристић, Јовић, пре свега). Играчи из прошле сезоне, Гаврић, Анђелковић, Цветковић, Стојановић, Мбођ… показали су да не могу изнети сезону сходно очекивањима од екипе, а Савићевић, Ковачевић и Паркер напустили су клуб. То је био први знак да Гроф креће у потпуно реновирање екипе.

Није имао много времена, а јавност и навијачи нису имали много вере у овај тим.

Наставиће се…