На данашњи дан 1962. године фудбалери Црвене звезде савладали су Еспањол резултатом 5:0 у реваншу четвртфинала Купа сајамских градова и изборили пласман у полуфинале престижног такмичења, где их је чакала Барселона.
Колико су у Звезди били одлучни да елиминишу шпански клуб и стигну међу четири најбоља тима у престижном такмичењу говори и чињеница да су екипу као гости специјално за ову прилику појачали Милан Галић из Партизана и Василије Шијаковић из ОФК Београда. То је тада било могуће, изводљиво, прихватљиво, нико није правио проблем, било је то потпуно другачије време него данас, где су овакви случајеви незамисливи у професионалној, индустријској фудбалској ери.
Еспањол је из прве утакмице имао предност од 2:1, коју је оствари головима Антонија Кампса у 55. и 76. минуту, док је стрелац за црвено-беле био Никола Стипић у 12. минуту.
У реваншу је Звездин савезник било и време. Врло хладан мартовски дан, снегом прекривен терен и вејавица били су отежавајући фактори за Шпанце, који су ненавикнути на такве временске услове примили први гол већ у 25. минуту. Маравић је упослио Шекуларца, који се искрао из гужве, остао сам испред голмана по десној страни и волеј ударцем затресао мрежу немоћног голмана Жоанета. Снажан ветар је такође ишао на руку Звезди у првом полувремену, јер је дувао у правцу гостујућег гола, али екипа то није у потпуности искористила да постигне још неки гол.
Без обзира што је екипа Мише Павића имала велику иницијативу и често опседала противнички шеснаестерац предвођена вихорним Драгославом Шекуларцем, није успела да искористи прилике, чак су гости припретили у два наврата. једном је лопта прохујала поред саме стативе после Кампсовог снажног ударца, а други пут је Дурковић успео да исправи кикс Шијаковића и избаци је на време испред гола.
У наставку је голмана Жоанета, који се наводно онесвестио на полувремену, заменио Рафаел Пирис, а домаћи састав је одмах повео са 2:0 аутоголом Абела у 46. минуту. Шекуларац је центрирао са десног крила, а Абел је у жељи да избије лопту неспретно реаговао и закуцао је у сопствену мрежу.
Звезда је већ тада имала одговарајући резултат, али је наставила да атакује у невероватним условима, који су за госте били потпуно страни. Поново је Шекуларац био у центру пажње и највеће заслуге за погодак иду њему, иако није био стрелац. Звездин виртуоз је лукаво извео слободан ударац недалеко од гол-аут линије, али је то учинио десном ногом и потпуно преварио новог голмана гостију, па је Галићу било лако да убаци лопту у мрежу у 51. минуту.
Пет минута касније већ је било 4:0, а ко би други био у главној улози него незаобилазни Шекуларац. Мелић је снажно шутирао, голман је испустио лопту, до ње је одмах дотрчао Шекуларац, али није желео одмах да шутира, већ се мало поигравао, у свом стилу. Најпре је одвукао Пириса са гола, а када је чувар мреже одлучио да се баци у ноге свом противнику, Шекуларац је муњевито реаговао, лопта је пролетела поред голмана и завршила у мрежи.
Водила се велика борба до тада, а овим голом је Звезда потпуно нокаутирала ривала, који је ипак покушао да се врати у игру, али је Мирко Стојановић фантастичном парадом отклонио опасност. Невероватни Шекуларац је био креатор и код петог гола и тиме дефинитивно отклонио све дилеме око тога ко је играч утакмице, ако су недоумице уопште и постојале. У 80. минуту је из слободног ударца упутио изузетан пас, полувисоку лопту према Николи Стипићу, који је правовремено реаговао и главом неодбрањиво послао лопту у мрежу за “петарду“ у правој снежној београдској мећави.
Фудбалери оба тима заслужују све честитке за изузетно жесток темпо у невероватним временским условима. Еспањол се храбро борио, парирао Звезди у највећем делу утакмице, али је испољио неефикасност, па је на крају убедљиво поражен. Код црвено-белих осим одличног Шекуларца, на високом нивоу су били и Стојановић, Дурковић, Малешев, Поповић, Маравић и Стипић.
Невероватна сцена десила се пред крај меча. У 89. минуту судија Гинар из Швајцарске прекинуо је игру и досудио прекршај над Домингезом на десној страни. Међутим, један од играча Еспањола мислио је да је звиждук арбитра означио крај утакмице, па је узео лопту и упутио се ка свлачионици. За њим су кренула још два-три играча гостију, док је судија дувао у звиждаљку и потрчао за фудбалером Еспањола у покушају да му објасни како још није крај меча. Међутим, овај то није схватио, већ је мислио да судија жели лопту за себе као сувенир, па ју је чврсто пригрлио и још брже се упутио ка излазу. Терен су напустили и остали шпански играчи, па се Швајцарац нашао у невероватној ситуацији, збуњено је размишљао шта да предузме, а пошто је 90. минут у међувремену истекао, слегао је раменима и означио крај сусрета.
Својом партијом у другом полувремену црвено-бели су загрејали и промрзлу публику, која је и поред велике хладноће овацијама испратила своје јунаке и прославила пласман у полуфинале европског такмичења.
Црвена звезда – Еспањол 5:0 (1:0)
Београд, 14. март 1962. Стадион: ЈНА. Судија: Албер Гинар (Швајцарска). Гледалаца: 13.000. Стрелци: Шекуларац у 25. и 56, Абел аутогол у 46, Галић у 51. и Стипић у 80. минуту.
Црвена звезда: Мирко Стојановић, Владимир Дурковић, Томислав Милићевић, Лука Малешев, Василије Шијаковић (гост), Владимир Поповић, Никола Стипић, Душан Маравић, Милан Галић (гост), Драгослав Шекуларац, Војислав Мелић. Тренер: Милорад Павић.
Еспањол: Бенито Жоанет (од 46. Рафаел Пирис), Антонио Архилес Антон, Абел Хернандез, Луис Муњоз, Хуан Бартоли, Виктор Рибас, Ернесто Домингез, Сантос Бедоја, Хозе Састре, Рамон Каранца, Антонио Кампс. Тренер: Рикардо Замора, помоћник Хулијан Аркас.
https://www.youtube.com/watch?v=BkLoa_lIctQ
