Времеплов: Мајсторија Савића из слободњака за тријумф против ВБА

Фудбалери Црвене звезде савладали су Вест Бромвич Албион 7. марта 1979. године резултатом 1:0 у првој утакмици четвртфинала Купа УЕФА фантастичним поготком Душана Савића из слободног ударца у финишу пред препуном Мараканом.

Црвено-бели су те сезоне у Европи већ направили подвиге и избацили берлински Динамо (2:5, 4:1), Спортинг из Хихона (1:0, 1:1) и лондонски Арсенал (1:0, 1:1), док је и Вест Бромвич елиминисао реномиране клубове попут Галатасараја (3:1, 3:1), Браге (2:0, 1:0) и Валенсије (1:1, 2:0).

Оба тима имала су асове у својим редовима, Звезда сјајну генерацију предвођену Владимиром Петровићем “Пижоном“, Дулетом Савићем, Милошем Шестићем, Александром “Диком“ Стојановићем, Славољубом Муслином, Цвијетином Благојевићем, Николом Јовановићем и осталим мајсторима, а Вест Бромвич Албион један од најбољих тимова у својој историји са Брајаном Робсоном, Лоријем Канингемом, Сирилом Риџисом, Алистером Робертсоном, Тонијем и Алистером Брауном…

Атмосфера на београдској Маракани била је фантастична, стадион потпуно испуњен са 95.000 људи. Очекивао се нови спектакл у режији екипе Бранка Станковића и наравно још једна победа над Енглезима, којих је током седамдесетих било много, тако да су пред црвено-белима у еврокуповима падали Тотенхем, Ливерпул, Арсенал, а није издржао ни састав из Бирмингема, који је са клупе предводио Рон Еткинсон.

Међутим, као што то обично бива код нас, јавност је већ унапред прежалила Звезду, када је сазнала ко ће јој бити противник, јер је ВБА у то време био екипа из врха енглеског фудбала. Тренер црвено-белих Бранко Станковић, чврсто је веровао је у своју екипу и настојао да докаже свима како ситуација није толико лоша по питању пролаза у полуфинале, како су је многи представљали:

– Чудно је да многи код нас више верују изјавама које долазе из клуба који тек трећи пут игра европско такмичење. Тачно је да су они у врху енглеске лиге, да ове године славе 100. рођендан и да су у овој сезони избацили шпанску Валенсију, са све Бонофом и Кемпесом, али за мене је мој тим јачи и перспективнији.

Навијачи су данима пред меч опседали клупске просторије тражећи карту за још један велики меч, а првотимац црвено-белих Зоран Јеликић био је уверен у пролаз уколико мрежа његове екипе у Београду остане нетакнута против “дроздова“ из Бирмингема:

– Нисмо ни ми канаринци. Знам да нам неће бити лако. Да Јовановића, наше другове из одбране и мене чека тежак посао, да зауставимо Робсона, Канингема и Риџиса. Ако на нашој Маракани спречимо њихову навалу да савлада Дику Стојановића, тврдим да идемо у полуфинале!

На терену се водила беспоштедна борба, без неке претеране лепоте у игри, коју су многи прижељкивали. Од хука са трибина из грла навијача на препуном стадиону подрхтавало је тло. Дика Стојановић брани покушај гостујућег нападача, а на другој страни покушава и Станковићева чета да припрети. После продора Николе Јовановића, који је заустављен погибељним стартом и досуђеним прекршајем за домаћи састав, стадионом се проломило Звезда, Звезда! Савићев шут из слободњака изблокирао је живи зид гостију, а други покушај је одмах након тога завршио поред десне стативе. Навијачи скандирају име и презиме свом голгетеру – Дуле Савић!

Острвљани жустром игром и шутевима са дистанце покушавају да ураде нешто више, али без опасности по Стојановића. Са друге стране шок за присталице домаћих, јер већ у 33. минуту капитен Петровић не може да настави сусрет због повреде, па са клупе улази Неђа Милосављевић, Џајин наследник у најави. Уследио је и карамбол у шеснаестерцу Вест Бромвича после Звездиног ураганског напада, али је лопта избијена на метар од гол линије за уздахе са трибина.

Гости покушавају дугим лоптама, али Звездин чувар мреже се тако није могао изненадити, па је покупио још једну лопту после покушаја главом “дроздова“. Узвраћа Неђа Милосављевић са дистанце и шаље лопту поред гола. Без погодака се одлази на полувреме, велика борба тек предстоји.

Обећавајући напад Звезде преко захукталог Шестића, кога гости не могу заустевити ни клизећим стартовима, завршава се разочаравајуће, јер Дуле Савић не успева да прихвати завршни пас под будним оком свог чувара. Подршка навијача не јењава, али се све више чују звиждуци због оштрих стартова гостију, који су прописно изударали ведете црвено-белих у намери да их осујете у својим замислима.

Нешто касније, Годен брани један егзибициони покушај црвено-белих, а Шестић се превија у боловима после старта дефанзивца Вест Бромвича, док судија није ни помишљао да досуди једанаестерац. Гости су сатерани на своју половину терена, али нема оних правих, зрелих шанси, већ се све своди на покушаје са дистанце. Било је тешко пробити бедем бирмингемске одбране, која се служила свим средствима у очувању свог гола.

Стојановић спашава Звезду и сигурно брани нимало наиван покушај главом гостију после једног опасног напада. Ни Шестић не може да настави утакмицу од последица удараца које је тог дана примио, па је од 69. минута уместо њега на терену Зоран Симић. ВБА све чешће угрожава Звездин гол из контри, али поред Милетовића нема пролаза, јер је просто почистио нападача “дроздова“. Овакав развој ситуације тера и једне и друге у напад. Једна лопта је прохујала поред леве стативе Стојановићевог гола, а на супротној страни Дуле Савић после дуплог паса са Муслином није успео да је захвати онако како је желео, па је Годен лагано покупио.

Утакмица улази у сам финиш, свака шанса је драгоцена и она се Звезди указала у 86. минуту, после прекршаја на два метра од шеснаестерца. Дуле Савић, чији су ударци из слободњака у неколико наврата били изблокирани, овога пута не греши. Нациљао је тако прецизно, попут правог навођеног пројектила и погодио небрањени део мреже уз саму десну стативу за вођство и испоставиће се злата вредну победу од 1:0.

Навијачи у трансу прослављају погодак, лети и бакља у позадини док Дуле Савић високо подигнутим рукама трчи у тренутку одушевљења, а званични спикер моли публику да не убацује пиротехнику на терен – упечатљива слика и потврда због чега је Црвена звезда највећи клуб на овим просторима. Савићев фантастични гол је касније у једној песми опеван од стране Прљавог инспектора Блаже и кљунова, чак се и сам Дуле Савић појавио на концерту групе, па је све забележено и на једном од албума популарне рок групе.

Звезда је након водећег гола још јаче јуришала ка Годеновој мрежи ношена сјајном атмосфером и великом жељом. Резултат се није мењао, навијачи су били задовољни оствареном предношћу пред реванш у Бирмингему, тако да се по завршетку сусрета са разгласа заорила добро позната песма, која почиње са: “Све што смо желели, све што смо хтели, то су нам дали црвено-бели!“

Црвена звезда – Вест Бромвич Албион 1:0 (0:0)

Београд, 7. март 1979. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 95.000. Судија: Војчех Христов (Чехословачка). Стрелац: Савић у 86. минуту.

Црвена звезда: Александар Стојановић, Никола Јовановић, Златко Крмпотић, Славољуб Муслин, Драган Милетовић, Иван Јуришић, Владимир Петровић (од 33. Недељко Милосављевић), Цвијетин Благојевић, Душан Савић, Ђорђе Миловановић, Милош Шестић (од 69. Зоран Симић). Тренер: Бранко Станковић.

Вест Бромвич Албион: Ентони “Тони“ Годен, Брендон Бетсон, Дерек Стејтам, Ентони “Тони“ Браун, Џон Вајл, Алистер Робертсон, Брајан Робсон, Алистер Браун, Сирил Риџис, Џон Тревик, Лоренс “Лори“ Канингем. Тренер: Роналд “Рон“ Еткинсон.

https://www.youtube.com/watch?v=miMVwia_mNU