Moja Crvena Zvezda
ВажноИсторијаНајновијеФудбал

Времеплов: Реми Звезде против великог тима из Манчестера

Црвено-бели су 5. фебруара 1958. године одиграли реванш четвртфинала Купа европских шампиона против Манчестер јунајтеда у Београду и ремијем (3:3) завршили такмичење у Европи против изузетног тима познатог под надимком “Безбијеве бебе“.

У првом сусрету на Олд Трафорду, енглески шампион је славио са 2:1 головима Чарлтона у 63. и Колмена у 81. минуту, док су црвено-бели повели поготком Лазара Тасића у 35. минуту. У реваншу се очекивао нови спектакл, а издвајамо и занимљива запажања из тадашње штампе Звездиног дугогодишњег фудбалера Љубе Спајића о чувеном тиму Манчестер јунајтеда:

– То се не може описати. Морате видети па онда схватити шта је то атомски фудбал! Невероватно! Каква синхронизација снаге, технике, знања, младости, дисциплине и неискуства. А темпо? Када би постојао пакао, верујем да у њему не би могло бити горе него нама за оних преосталих 45 минута те игре. И сада, када су утисци сређени, две најимпресивније ствари остале су ми још необјашњене. Прва је – Тејлор, центарфор и мој директни противник. Он је двапут снажнији и већи од мене. Увис иде као гејзир. Не знам да ли му је ударац јачи главом или ногом. У току игре неуморно се отвара по целој ширини игралишта, управо фијучући лево и десно, и при томе нисам ни једном видео да је био задихан. Каква кондиција! У магли те страшне ноћи личио ми је на демона који не зна за умор. Друга импресија је, такође, недоживљена. Та мала сцена одиграла се у одмору између полувремена. Било је 1:0 за нас. Играчи Манчестер јунајтеда већ су седели у свлачионици када је Мет Безби ушао у ту одају. Истог тренутка устали су сви играчи заједно са тренером. Менаџер је сишао са трибина да да последња упутства. У беспрекорној тишини саслушан је његов храпав глас. И тек када је Безби затворио врата иза себе, они су поседали и жагор је почео да се шири. Излишно је да ма шта даље о томе даље кажем.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz-cz-mu

Спајић није штедео похвале на рачун гостију из Енглеске, али и Звезда је тада имала одличан тим, који је две године узастопно освајао титулу првака и сезону раније догурао до полуфинала најелитнијег европског клупског такмичења.

Пред 52.000 гледалаца у Београду, Црвена звезда је у оба полувремена имала теренску иницијативу, више од игре, али су гости успели да је надвисе у два важна елемента – брзини и игри главом. Три кикса коштала су црвено-беле голова, али су се они касније потпуно вратили у игру. Да је Цокић искористио две колосалне шансе Звезда би се поново пласирала у полуфинале. Судија је пропустио да досуди очигледан пенал у корист екипе Мише Павића, а пред крај је Тасић морао ван терена због повреде тако да је екипа у финишу играла са 10 фудбалера, јер тада још увек нису постојале замене. Јунајтед се извукао и стигао међу четири најбоља клуба у Европи захваљујући победи у првој утакмици.

Манчестер је повео већ у другом минуту. Митићу није успео дриблинг између Тејлора и Вајолета, па је овај први одмах упослио свог саиграча који је имао отворен пут ка голу. Љуба Спајић је учинио све да га стигне, бацио се у намери да га саплете, али је Вајолет био бржи, издржао је старт на ногама и рутински послао лопту у мрежу.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz1

Другу грешку која је претходила голу “црвених ђавола“, направио је Бора Костић, коме такође није успео дриблинг, па је до лопте стигао Боби Чарлтон, који је стигао до повољне позиције и прецизним ударцем са 18 метара погодио доњи леви угао за 2:0 у 30. минуту.

Публика је већ тада била потиштена, па је на стадиону било неуобичајено тихо, а со на рану досуо је Чарлтон својим другим голом само минут касније. Спајић је несрећно избио једну убачену лопту право до Чарлтона, који је прецизно шутирао и затресао мрежу за 3:0. Ни голман какав је био Владимир Беара ништа није могао да учини у овој ситуацији.

Резултат уопште није одговарао стању на терену, јер је Звезда била надмоћна, али осим покушаја Боре Костића поред саме стативе није крунисала своју теренску иницијативу. Гости су се повијали пред налетима црвено-белих и беспрекорно физички припремљени представљали су прави бедем који је био непробојан за нашег шампиона. Острвљани су били изузетно чврсти и оштри, тако да су се врло организовано бранили са свим расположивим снагама.

Навијачи нису много очекивали у наставку, али врло брзо долази до великог повратка домаћих. Бора Костић је продирао са леве стране у 48. минуту и изненада се одлучио на ударац са дистанце. Учинио је то у свом стилу, снажно и прецизно, право у угао, тако да је Хари Грег био немоћан.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz11

Судија Кајнер оштетио је Звезду у ситуацији када је у казненом простору Манчестера гостујући играч руком одгурнуо ривала и спречио га у тренутку када је скочио за лоптом. Нешто касније на убачену лопту у средину Шекуларац се спремао на шут, али се изненада умешао Цокић и из одличне позиције послао лопту преко пречке. За овом приликом домаћи тим је дуго жалио, али узбуђења су се смењивала великом брзином.

У 50. минуту арбитар једноставно није магао да не досуди најстрожу казну. Тасић је оборен у шеснаестерцу и судија је одмах показао на белу тачку. Лазар Тасић је иначе и изводио једанаестерце у нашем тиму, па је и овога пута преузео одговорност. Грег је погодио страну у коју је српски фудбалер шутирао, али није могао да заустави снажан ударац, тако да је у 50. минуту резултат смањен на 2:3.

Јован Цокић је у 60. минуту пропустио још једну велику прилику када је пред празним голом погодио спољни део мреже. Шекуларац је био централна фигура на терену. Својом елеганцијом и духовитошћу доводио је до лудила чуваре. Безброј пута је излазио као победник у окршајима са ривалима и компјутерски прецизно делио лопте својим саиграчима. Гости су се панично бранили, али пожртвована игра на крају им је донела жељени пролаз. На другој страни је Тејлор био стална претња и стизао је на сваки део терена, тако да је Љуба Спајић тешко излазио на крај са вештим и опасним центарфором.

Од чувеног енглеског фер-плеја, толико извиканог и наглашеног, овога пута није било ни говора. Гости су на све начине настојали да спрече Звездине играче у својим акцијама. Одуговлачили су игру бацајући лопту, направили велики број прекршаја, спречавали црвено-беле у извођењу слободних удараца и безобразно гурали и подметали ногу својим колегама из противничког табора. Захваљујући таквом понашању су се и извукли у многим ситуацијама.

Сав труд, доминација на терену и партија којом су домаћи надмашили себе на крају није донела коначан тријумф захваљујући киксевима који су претходили головима Манчестера и непрецизности Цокића у идеалним ситуацијама. Ипак, црвено-бели су на крају стигли до изједначења. Голман Јунајтеда играо је руком ван шеснаестерца, па је досуђен слободан ударац за београдски тим. Бора Костић је извео мајсторију и у 89. минуту, погодио горњи десни угао изједначивши из слободњака на 3:3. Грег је само окрзнуо лопту врховима прстију.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz-bg58

Томи Тејлор је на крају био презадовољан исходом, а допала му се и игра Драгослава Шекуларца:

– Одлично смо прошли, 3:3 је сјајан резултат. Шекуларац је био најбољи играч на терену.

Данкан Едвардс је после свега био искрен и нагласио да његов тим не би издржао да је Звезда раније стигла до жељеног резултата:

– Тешка утакмица. Црвена звезда је одлично играла у другом полувремену. Били смо на ивици пораза. Да је финиш Црвене звезде почео раније, ми га, психички, не бисмо издржали. Шекуларац је изванредно играо.

Менаџер првака Енглеске, Мет Безби, похвалио је београдски састав, и истакао да је био изненађен тако добром партијом ривала у наставку:

– Да, било је тешко, нарочито у другом делу игре. Изненадила ме је издржљивост фудбалера вашег првака. Играчи мога тима испали су из ритма у другом полувремену. Три гола смо лако дали, као што смо их и примили. Не знам кога да истакнем у екипи Манчестер јунајтеда. Сва једанаесторица су задовољила. Шекуларац је импоновао својом игром. Дивно је било гледати га како својој левој полутци омогућује да користи свој снажан шут. Поново истичем, задовољан сам што смо полуфиналисти Купа шампиона.

Капитен Црвене звезде, Рајко Митић, кривио је себе због грешке код првог примљеног гола:

– То ми није било потребно. Спајић је имао лопту. Непотребно сам је преузео од њега и хтео сам да прођем између два играча Манчестер јунајтеда. Погрешио сам. Кад је пао гол мени је било теже него свима онима на стадиону који су га немо примили. Па ипак, ми смо имали могућности да постанемо полуфиналисти. Нисмо успели. Манчестер је боља екипа од нас.

Љуба Спајић је тражио разлоге неповољног резултата у лошијем првом полувремену своје екипе:

– Слабо смо играли у првом полувремену. Да смо раније дали трећи гол, можда би дошло и до трећег сусрета у Милану.

Сусрет је одушевио и аустријског судију Кајнера:

– Најлепша утакмица коју сам гледао и судио у мом животу!

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz11

Црвена звезда – Манчестер јунајтед 3:3 (0:3)

Београд, 5. фебруар 1958. Стадион: ЈНА. Гледалаца: 52.000. Судија: Карл Кајнер (Аустрија). Стрелци: Костић у 48. и 89. и Тасић у 50. минуту из једанаестерца за Црвену звезду, а Вајолет у 2. и Чарлтон у 30. и 31. минуту за Манчестер јунајтед.

Црвена звезда: Владимир Беара, Новак Томић, Миљан Зековић, Рајко Митић, Љубомир Спајић, Владимир Поповић, Ранко Борозан, Драгослав Шекуларац, Лазар Тасић, Боривоје Костић, Јован Цокић. Тренер: Милорад Павић.

Манчестер јунајтед: Хенри “Хари“ Грег, Вилијам “Бил“ Фоулкс, Роџер Бирн, Едвард “Еди“ Колмен, Марк Џонс, Данкан Едвардс, Кенет “Кени“ Морганс, Роберт “Боби“ Чарлтон, Томас “Томи“ Тејлор, Денис Вајолет, Алберт Скенлон. Тренер: Метју “Мет“ Безби.

Ипак, после утакмице су велики ривали нашли времена и за дружење, па је Црвена звезда приредила гостима свечани банкет, тако да је у веселој атмосфери учвршћено пријатељство које је склопљено неколико година раније, размењене су здравице, а нико није ни слутио шта ће се десити само кроз неколико часова са једном од најбољих генерација коју је Манчестер јунајтед имао у својој историји.

https://www.youtube.com/watch?v=TUOIUp-n1A4

Повезане вести

1 comment

S. B. јул 24, 2016 at 14:26

Ko je vlasnik ovog albuma fotografija sa utakmice Zvezda-Mančester 5.2.1958?

Reply

Leave a Comment