На данашњи дан: Рођен Драган Мрђа

Драган Мрђа, бивши нападач Црвене звезде, голгетер лиге и један од најзаслужнијих за повратак титуле у сезони 2013/14, рођен је 23. јануара 1984. године у Вршцу.

Својевремено је био велика нада црвено-белих и члан чувене генерације играча рођених 1984. године. Био је познат као сјајан стрелац још док је био члан омладинске школе најтрофејнијег српског клуба.

Дрес првог тима Црвене звезде носио је у шест сезона, од 2001. до 2005. године и у сезони 2013/14. Одиграо је 82 такмичарске утакмице, постигао 31 гол и учествовао у освајању три шампионске титуле у сезонама 2003/04, 2005/06 и 2013/14 и једног Купа 2004. године.

За први тим је дебитовао 4. маја 2002. године против Земуна (1:1), на нашем највећем стадиону, када је у 75. минуту ушао у игру са клупе уместо Леа Леринца. Био је то једини меч за талентованог 18-годишњака у сезони 2001/02.

Наредне сезоне добио је знатно већу шансу. Први гол за Звезду постигао је 15. августа 2002. године у квалификацијама за Куп УЕФА против Каирата у победи од 2:0. Те сезоне је често био стартер, али је и много пута улазио са клупе. Заиграо је од првог минута у тријумфу против Кјева у Верони (2:0), када су црвено-бели избацили италијански тим из такмичења, а касније испали од Лација, који је био успешнији у двомечу. У првенству је на 25 мечева постигао четири гола, по један у победама против Могрена (4:1), Зете (5:1), Чукаричког (2:0) и Сутјеске (3:0). У Купу је погодио мрежу Радничког из Крагујевца (3:0) и забележио укупно пет мечева у најмасовнијем такмичењу.

Иако је Мрђа погађао мреже у овим победама, екипа је слабо играла те сезоне и остала без трофеја. Осим блиставе партије у Верони, сезона је била промашена, а Мрђа је на укупно 35 утакмица у свим такмичењима шест пута затресао мрежу.

У сезони 2003/04 није успео да се избори за место у екипи у жестокој конкуренцији знатно искуснијих играча који су блистали у то време. Никола Жигић, касније Марко Пантелић, Ненад Стојановић и Драган Богавац имали су предност, али је Мрђа и поред тога дао допринос у освајању дупле круне постигавши четири гола на пет лигашких утакмица уз још један гол у Купу на два меча, а забележио је и два наступа у Купу УЕФА. Против Борца (5:1) је постигао три гола, један против Обилића (3:1) и један против Цар Константина (7:0) у Купу.

Играо је и на позајмици у Јединству са Уба од 2003. до 2005. године (27 лигашких мечева, 10 голова). Ипак, касније је у Звезди све више био у другом плану, па је у сезони 2004/05 за црвено-беле одиграо осам мечева у свим такмичењима, а у сезони 2005/06 добио је прилику на само једној утакмици у освајању шампионске титуле.

Каријеру је наставио у белгијском Лирсу, где је од 2005. до 2007. године на 40 лигашких утакмица два пута био стрелац, а 2006. године је био и на позајмици у Варегему, где је играо на шест сусрета. Затим је прешао у руски Химки 2007. године, али се кратко задржао после девет наступа у којима је два пута био стрелац.

Велики повратак имао је у дресу новосадске Војводине, за коју је од 2008. до 2010. године на 56 првенствених утакмица постигао 35 голова. Ту је практично и започео његов прави успон у сениорској конкуренцији, јер је у сезони 2009/10 са 22 поготка био убедљиво први стрелац лиге, а проглашен је и за најбољег играча сезоне.

Прешао је у швајцарски Сион, где се од 2010. до 2013. године на 32 лигашка меча девет пута уписао у стрелце. Добро је играо и постигао осам голова све до тешке повреде лигамената колена, због које је дуго паузирао.

У Звезду се вратио 2013. године. Многи су били сумњичави да ли ће Мрђа поново бити онај стари, какав је био док је тресао мреже у дресу Војводине, због његове дуге паузе услед теже повреде, али их је он све разуверио. Пружио је сјајне партије, био најбољи стрелац лиге са 19 голова и један од кључних фудбалера у тиму Славише Стојановића, који је вратио титулу у Љутице Богдана после шест сушних сезона.

Хет-трик је постигао против Спартака (5:1) и Слободе (4:1), по два пута био стрелац против Новог Пазара (5:1) и Вождовца (5:1), а по једном против ОФК Београда (2:1), Војводине (2:1 за тријумф у 92. минуту), Јагодине (2:0), Спартака (2:1), Чукаричког (4:1), нишког Радничког (2:0), Партизана (1:2), Рада (2:0) и ОФК Београда (4:2), када је прослављена титула првака Србије коло пре краја.

Укупно је на 28 мечева у свим такмичењима постигао 20 голова и био убедљиво први стрелац клуба.

Прешао је у јапанску Омију лета 2014. и наставио да тресе мреже. На 18 мечева у Џеј лиги постигао је девет голова, али то није било довољно да екипа избори опстанак, па су у сезони 2015. наступали у другом рангу и експресно изборили повратак у елиту захваљујући Мрђи који је са 19 голова био први стрелац клуба, а други у лиги.

Након три и по сезоне у Омији, за коју је на 97 утакмица постигао 35 голова, прошлог лета је прешао у редове Шонан Белмара са којим је одмах освојио Џеј 2 лигу и обезбедио пормоцију у Џеј лигу. Управо је Омија испала након три сезоне у другу лигу.

За младу репрезентацију одиграо је 15 мечева и забележио шест голова. Био је први стрелац за неку од селекција Србије, када је 2006. године постигао гол за младу селекцију у победи против Чешке (3:1). Учествовао је у освајању сребрне медаље на Европском првенству младих селекција 2007. године.

У дресу сениорске репрезентације Србије одиграо је 14 утакмица и постигао два гола, оба против Јапана (3:0) на пријатељском мечу у Осаки 7. априла 2010. године. За Србију је дебитовао 19. новембра 2008. године против Бугарске (6:1). Био је члан националног тима на Светском првенству у Јужној Африци 2010. године, али није улазио у игру.

https://www.youtube.com/watch?v=NU35s2YM1SE

Мрђини голови из ранијег периода у Звезди:

Погодак против Обилића за 3:1 у сезони 2003/04, када је освојена дупла круна: