Moja Crvena Zvezda
Важно Историја Најновије Фудбал

Времеплов: Звезда славила у Ливерпулу и променила ток фудбалске историје

Једна од најчувенијих победа Црвене звезде у Европи догодила се на данашњи дан 1973 године. Шампион Југославије савладао је енглеског првака у колевци фудбала усред Ливерпула и то други пут у само две недеље, истоветним резултатом од 2:1 у осмини финала Купа европских шампиона.

Црвено-бели су раније у шеснаестини финала најелитнијег европског такмичења у сезони 1973/74 избацили пољски Стал Мјелец са два тријумфа. У Београду је било 2:1 за Звезду. Голове су постигли Владимир Петровић Пижон у другом и Станислав Караси у 67. минуту, док је за пољску екипу стрелац био легендарни Гжегож Лато у 48. минуту. У реваншу у Кракову победу београдском клубу од 1:0 донео је голгетер Војин Лазаревић поготком у 26. минуту.

Photo4719После тријумфа црвено-белих у првом мечу осмине финала против Ливерпула у Београду головима Слободана Јанковића у 39. и Владислава Богићевића у 48. минуту (погодак за Ливерпул постигао је Крис Лолер у 71. минуту), нашем шампиону нису даване велике шансе за пролаз у четвртфинале. Један од наслова после меча у штампи био је “Поражени задовољнији од победника“, што је био одраз недовољног поверења јавности у тадашњи тим црвено-белих, који је у овој сезони играо без највеће звезде Драгана Џајића, који је био у војсци у Сомбору. Било је ту и великог респекта према врло квалитетном тиму Ливерпула, који је у то време био у великом успону, јер је сезону раније освојио Куп УЕФА и титулу првака Енглеске. Многи су унапред отписали Звезду знајући да су играчи Ливерпула отишли из Београда потпуно задовољни минималним поразом, као и чињеницом да су “црвени“ са Енфилда практично непобедиви на свом терену.

Освануо је и  шести новембарски дан те 1973. године. У великој енглеској луци на реци Мерси било је прилично хладно тог дана. Ево како се Слободан “Цоле“ Јанковић, стрелац победоносног гола сећао култног сусрета на острву у разговору за Радио Београд:

– Изашли смо на терен сат пре почетка. Стадион празан, никога нема чак ни на оном њиховом чувеном “копу“. Кажем је Кулету Аћимовићу: “Све што буде испод пет комада – одлично“. Потценили нас и они и њихови навијачи. Веруј у себе. Вратимо се у свлачионицу, а Миљан пита: “Ко хоће да се клади да добијамо вечерас ?“ Види се да није она обична мотивација, озбиљан човек.

Photo4718Звезда је једну од најбољих утакмица у историји клуба одиграла у потпуно белој, гостујућој, опреми, док су домаћи играчи изашли на терен у комплетно црвеној комбинацији. Ливерпул је имао иницијативу на самом почетку, али су се гости из Београда врло брзо ослободили и заиграли препознатљиву игру, па је Аћимовић већ у 20. минуту имао сјајну шансу, али је Клеменс сјајно реаговао и са три метра парадом спречио погодак. Црвени су узвратили нешто касније, а Богићевић је избио лопту близу гол линије. Миљанови фудбалери су након тога играли на врло високом нивоу, а пред крај првoг дела добар покушај имао је тада 18-годишњи Владимир Петровић Пижон, али је био за мало непрецизан.

Photo4720Миљанови играчи демонстрирали су право мајсторство на трави славног стадиона. Држали су лопту у свом поседу и по два минута у неким тренуцима, а Ливерпулове “звездице“ нису могле да дођу до ње. На све то навијачи домаћих су аплаудирали гостима из Београда на сјајној техници. “Блеки“ Богићевић је одиграо једну од најбољих утакмица у каријери. Два пута је практично са гол линије избацивао лопту у последњем тренутку. Кирил Дојчиновски је такође у једном моменту спречио сигуран гол, када је лопта прошла кроз ноге голману Петровићу, а дефанзивац Звезде је успео да је заустави на линији (Енглези су рекламирали да је прешла линију, али се судија није огласио). Дојчиновски, Павловић и голман Огњен Петровић били су на висини задатка, а у скоку је доминирао Никола Јовановић.

Photo4726Да је Црвена звезда близу пласмана међу осам најбољих екипа у Европи било је јасно после гола Војина Лазаревића у 60. минуту. Био је то сјајан погодак, један од најлепших у историји Енфилда. У  пуном трку је близу ивице шеснаестерца распалио по лопти и погодио горњи угао гола Реја Клеменса. Славни центарфор Црвене звезде на овом мечу је само потврдио да и без Џајићевих центаршутева може да цепа мреже:

– У Ливерпулу сам доказао да знам и сам да дам гол. Сећам се, недељама се после утакмице причало да су играчи Ливерпула гледали касету и учили из ње – изјавио је својевремено један од најбољих стрелаца у Звездиној историји, Војин Лазаревић, који је деведесетих као тренер са црвено-белима освојио и два Купа Југославије.

Photo4727Ливерпул више није имао избора. Укупан резултат у том тренутку био је 3:1 за Звезду, рачунајући и београдски меч, па је састав Била Шенклија свим силама кренуо напред. Нада да би Ливерпул могао до преокрета постала је јача у 83. минуту, када је Крис Лолер изједначио на 1:1. Међутим, играчи нашег шампиона нису ни помишљали да се бране у финишу меча, чак шта више, Звезда у 90. минуту стиже до тријумфа у Ливерпулу. “Цоле“ Јанковић из слободног ударца са око 20 метара погађа мрежу за велику победу Црвене звезде од 2:1 и оверу пласмана у четвртфинале Купа шампиона.

Photo4723– Нисмо имали специјалисту за слободњаке. Стане (Караси) је наместио лопту и хтео да шутира. Ја му приђем и кажем да ћу само да прескочим. И тако га преварим и погодим – присећао се Слободан “Цоле“ Јанковић тренутака који су претходили његовом победоносном голу.

На Енфилд Роуду мук од неколико секунди, а затим и велика подршка домаћем тиму уз чувену песму: “You’ll never walk alone“, али и аплауз за победички састав из Београда.

Ливерпул – Црвена звезда 1:2 (0:0)

Ливерпул, 6. новембар 1973. године. Стадион: Енфилд Роуд. Гледалаца: 50.000. Судија: Руди Глекнер (Источна Немачка). Жути картони: Баралић и Дојчиновски (Црвена звезда). Стрелци: Лолер у 83. за Ливерпул, а Лазаревић у 60. и Јанковић у 90. за Црвену звезду.

Ливерпул: Рејмонд “Реј“ Клеменс, Кристофер “Крис“ Лолер, Александер “Алек“ Линдзи, Филип “Фил“ Томпсон, Лоренс “Лери“ Лојд, Емлин Хјуз (капитен), Кевин Киген, Џон Меклоглин (од 63. Брајан Хол), Стивен “Стив“ Хајвеј (од 72. Филип “Фил“ Борсма), Џон Тошак, Јан Калаган. Тренер: Вилијам “Бил“ Шенкли.

Црвена звезда: Огњен Петровић, Никола Јовановић, Владислав Богићевић, Мирослав Павловић (капитен), Кирил Дојчиновски, Петар Баралић, Слободан Јанковић, Станислав Караси, Војин Лазаревић, Јован Аћимовић, Владимир Петровић. Тренер: Миљан Миљанић.

Најзанимљивије детаље и велику победу Црвене звезде у Ливерпулу можете видети на одличном снимку из 1973. године. Ово је био прави фудбал у високом темпу, занимљив меч, са доста узбуђења, а може се приметити да играчи оба тима немају досадне спонзоре на дресовима који су једноставни, лепи и без сувишних детаља, што је касније узело маха у индустријској фудбалској ери.

Био је то једини пораз Ливерпула у 20. веку на Енфилду у Купу шампиона. Велики Миљан Миљанић надмудрио је свог колегу Била Шенклија, једног од најбољих стратега у богатој историји славног клуба. Енглези су касније у свим приликама истицали да су овај меч и генијална партија Црвене звезде пресудно утицали да Ливерпул промени стил игре и убрзо завлада европским фудбалом. Био је то преломни тренутак у историји “Редса“, који су у наредне две деценије владали острвским фудбалом и освојили четири титуле шампиона Европе. Звезда је сјајном партијом у Ливерпулу практично променила историју фудбала, јер ко зна како би све касније изгледало да Миљанових 11 величанствених нису били тако маестрални тог дана на острву.

Photo4725Био је то први пут да је Звезда у такмичарским утакмицама победила једног енглеског шампиона, а тек други пут да је Ливерпул два пута савладан у неком такмичењу од једног противника. Црвено-бели су изгарали на трави чувеног Енфилда. Голман “Оља“ Петровић чудесно је зауставио лопту на гол линији и имао неколико сигурних одбрана. Богићевић је био изузетно запажен и на крају је у Политици једини оцењен чистом десетком. Не треба трошити речи о великој партији Павловића и Дојчиновског, сигурности Јовановића, креативности Аћимовића, сјајним головима Лазаревића и Јанковића, враголијама и умећу Пижона Петровића и Карасија.

Тренер Ливерпула Бил Шенкли, после меча је рекао:

– Од Пољака који су нас избацили са Светског првенства не можемо да научимо ништа, а од Црвене звезде и Југословена можемо много тога. Он је игру Црвене звезде касније применио у свом тиму, а његов наследник Боб Пејсли довео је Ливерпул до три титуле првака Европе 1977, 1978. и 1981. године, и постао најуспешнији менаџер у историји клуба са 19 трофеја, а Џо Феган до још једне 1984. године.

Photo4729О Звезди се тада данима причало у Ливерпулу, а Шенкли је на место штопера вратио Емлина Хјуза и прекомандовао на ту позицију Фила Томпсона, везне играче, по узору на Звездине играче Блекија Богићевића и Мирослава Павловића, који су били бољи техничари од Ливерпулових навалних играча Тошака и Хајвеја.

– Схватили смо да ништа не вреди ако ћемо да освојимо лопту и онда завршимо на задњици. Једна велика европска екипа нам је показала како се ефикасно из одбране прелази у напад. Морамо да размишљамо два или три потеза унапред – рекао је својевремено славни Боб Пејсли. Ливерпул је усвојио Миљанићев стил игре кратких пасова који их је довео до највећих успеха.

Photo4722Звездина игра је добила сјајне критике у Енглеској штампи после меча, иако је њихов шампион завршио такмичење у Купу шампиона. Наслов у “Дејли Експресу“ био је: “Овако би фудбал требало играти.“ Највише хвалоспева добио је Богићевић, а објективни енглески новинари нису заборавили да помену уметност Јанковића, Аћимовића и тинејџера Владимира Петровића на левом крилу. Истиче се темпо и вештина Звездине игре, која је Енглезе подсетила на славне дане Реал Мадрида.

Photo4730“Гардијан“ је овако описао игру београдског тима: “Црвена звезда иако је некад показала и своју оштрију страну, дала је и фудбал дубоког квалитета и инвентивности каквој се Ливерпул ретко кад могао приближити, сигурност у одбрани, сјајно играње Богићевића, дрскост Карасија, који је могао да уради са лоптом шта је хтео у опасним ситуацијама. Аћимовићеви мајсторски потези, брзина и контрола лопте млађаног Петровића, донели су нам ризницу богатих успомена…“

Photo4731Издвајамо и запажања “Тајма“ о мечу на Енфилду: “Ово је била једна од најдивнијих игара коју смо икада видели, ово је био меч пун свега – маште, драме, храбрости и одважности, меч који нас је често дизао са нашег седишта све до оног последњег тренутка… Тај меч имао је две изразито одвојене фазе. У првом полувремену Југословени су напросто очарали Ливерпул својим вештим и маштовитим нападима. У тим тренуцима они су били у другом вишем светлу у поређењу са Енглезима. Онда је од 21. минута другог полувремена Ливерпул почео са својим муњевитим ратом. Талас за таласом налетале су црвене кошуље Ливерпула одбијајући се од беле стене одбране Црвене звезде и у тим тренуцима југословенски голман Петровић достигао је врхунске висине својом храброшћу, својим инстинктом и да уз то буде потпомогнут и од чврсте одбране… У срцу ове Звездине представе била је ипак величанствена игра Богићевића. Он је носио дрес број 3. Када је он деловао у одбрани био је хладан и командујући. Када је доминирао из средине представљао је једну врсту Бекенбауера са снагом двојице. Диктирао је све покрете са свим ћелијама свога генија. На моменте он је около лебдео као прекрасна звездана прашина која ће се затећи на местима где би најмање била очекивана, да надгледа, тако је бар изгледало из сваког угла…“

Photo4734“Сан“ истиче однос навијача Ливерпула према гостима и улогу великог тренера Миљана Миљанића у успеху Звезде: “Ниједан тим неће отићи са Енфилда са таквим овацијама, какве је “коп“ упутио Црвеној звезди, на крају овог и најлепшег и најузбудљивијег европског дуела… Миљан Миљанић, тренер Црвене звезде, који је цело време тврдио да је атрактивност у фудбалу значајна колико и победа сијао је од среће. Истомишљеници ће без сумње бити усхићени што су Југословени победили, јер њихова победа је била тријумф вештине и неумољиве пуцачке слабости какву Ливерпул икад може досегнути.“

Photo4732После ове представе против Ливерпула, Црвена звезда је по енглеским медијима сматрана за једног од главних фаворита за освајање титуле првака Европе у сезони 1973/74. Ипак, то се није десило, јер је Атлетико Мадрид у четвртфиналу избацио нашег шампиона. Миљан Миљанић је одлично скаутирао противника у време када је до података било много теже доћи него данас. Он се много више прибојавао првог меча на Маракани и нажалост био је потпуно у праву, јер је Звезда у Београду изгубила резултатом 0:2, док је у Мадриду било 0:0.

Ипак, из сезоне 1973/74 највише се памте две велике победе Црвене звезде против славног Ливерпула, а седамдесете године 20. века биле су сјајна деценија за Звезду у Европи, јер је у три сезоне остварен одличан резултат – полуфинале Купа европских шампиона 1970/71, полуфинале Купа победника купова 1974/75 и финале Купа УЕФА 1978/79. Да је било мало више среће црвено-бели су могли до неког од европских трофеја још у тој декади, али како многи рекоше све то је наплаћено 1991. године освајањем титуле шампиона Европе и света, а маестрална партија Миљанићевог тима из Ливерпула 1973. године остаје заувек уписана у историји Црвене звезде и српског фудбала на посебном месту, када су и Енглези учили од Звезде о најпопуларнијој игри на свету – славни дани наше прошлости.

0 0 vote
Article Rating

Повезане вести

Subscribe
Обавести ме о
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x