Пре тачно 35 година Здравко Боровница је сасуо рафал голова у мрежу Слободе из Тузле. Пет пута се уписао у стрелце у убедљивој победи браниоца титуле у Београду од 9:1.
Црвено-бели су уочи 8. кола првенства Југославије у сезони 1980/81 заузимали прво место са скором од четири победе, два рамија и поразом, али нису славили на три меча узастопно, док је Слобода била у горњој половини табеле, тако да нико није очекивао да ће Звезда славити са чак 9:1, што је до данас једна од четири најубедљивије победе у клупској историји у националним шампионатима. Још два пута наш најтрофејнији клуб славио је са 9:1 у лигашким мечевима и то у сезони 1957/58 против Вардара и 2000/01 против Напретка, док је у сезони 1946/47 савладана екипа 14. октобра из Ниша резултатом 8:0.
Здравко Боровница је током свог боравка у Звезди играо и у одбрани, а одласком Душана Савића у војску отворио му се простор у шпицу у сезони 1980/81, када је екипа Бранка Станковића бранила шампионску титулу. Овом утакмицом, корпулентни фудбалер из Накова, уписао се златним словима у историју Црвене звезде.
Боровница је своју серију започео већ у 3. минуту поготком главом после центаршута Рајка Јањанина са леве стране на другу стативу. Код другог гола у 8. минуту асистирао му је капитен Владимир Петровић Пижон, а мрежу је погодио ногом из непосредне близине. Већ у 13. минуту било је 3:0, а стрелац је поново био Боровница и то главом са петерца.
Затим су Цвијетин Благојевић и Пижон постигли по гол, да би се Здравко Боровница по четврти пут уписао у стрелце у 42. минуту, поново ударцем главом на центаршут Јањанина. У наставку гости успевају да смање преко Фуада Мулахасановића, да би мрежу гостију погодили још Сребренко Репчић и Милан Јанковић, а тачку на овај меч ставио је Боровница својим петим голом у 88. минуту.
У историји Црвене звезде више голова од Боровнице на једној такмичарској утакмици постигао је само Бора Костић (шест) на гостовању против Загреба (7:2) 26. августа 1956. године у шампионској сезони 1956/57. Здравко Боровница се пре неколико година присетио утакмице у којој је пет пута био стрелац у разговору за званични сајт црвено-белих:
– Увек се радо сетим утакмица против Динама из Берлина у 1. колу Купа УЕФА, пријатељске против Бастије и, наравно, Слободе. Немцима сам у реваншу, после пораза у Берлину од 5:2 и њиховог вођства на полувремену од 1:0, дао два гола и отворио врата победе од 4:1 која нас је водила у наредну рунду и, касније, ка првом европском финалу. Против Корзиканаца сам постигао један од најлепших погодака у каријери, а меч са Тузлацима био је шлаг на торти. Никада пре, а ни после тога, нисам постигао толико голова на једној утакмици, а верујем да и малом броју играча у свету то пође за руком, тачније за главом и ногом.
Боровница је сезону 1980/81 почео као центархалф, али га је тренер Бранко Станковић “Амбасадор“ на овој утакмици померио на позицију центарфора:
– Тренер Бранко Станковић често је мешао карте, тако да је тог дана добро проценио да бих ја, уз Владимира Петровића Пижона, Рајка Јањанина и Сребренка Репчића, могао да будем право решење у нападу. То се показало исправним у 13. минуту кад сам већ трећи пут матирао голмана Хаџића.
Међутим, ту није био крај сјајној серији Боровнице. После брзог хет-трика још два пута је био стрелац:
– До краја полувремена сам постигао још један гол после центаршута Јањанина, а у стрелце су се још уписали и Благојевић и Петровић. После нашег вођства од 6:0 Слобода је променила голмана, али ни Мешковић није спречио катастрофу. Имали смо доста шанси, али смо се у стрелце уписали само Репчић, Јанковић и ја – присећао се Боровница меча по коме ће га вечно памтити, јер оно што је он урадио против Слободе ни многим већим играчима и голгетерима није успело у црвено-белом дресу.
Звезда је на крају одбранила титулу са два бода испред сплитског Хајдука, док је Слобода заузела високу четврту позицију, али су због овог пораза имали негативну гол разлику. Црвено-бели су забележили 15 победа, 14 ремија и пет пораза уз гол разлику 62:31 и 44 освојена бода, а Здравко Боровница био је најбољи стрелац шампионског тима са 12 погодака.
Они су разбили Слободу на Маракани. Горњи ред слева: Љуковчан, Јеликић, Јанковић, Крмпотић, Јуришић и Рајковић. Доњи ред слева: Петровић, Благојевић, Боровница, Јањанин и Репчић.
Црвена звезда – Слобода Тузла 9:1 (6:0)
Београд, 8. октобар 1980. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 22.000. Судија: Едуард Шоштарић. Стрелци: Боровница у 3, 8, 13, 42. и 88. минуту, Благојевић у 18, Петровић у 34, Репчић у 65. и Јанковић у 72. за Црвену звезду, а Мулахасановић у 62. минуту за Слободу.
Црвена звезда: Живан Љуковчан, Зоран Јеликић, Златко Крмпотић, Милан Јанковић, Миленко Рајковић, Иван Јуришић, Владимир Петровић, Цвијетин Благојевић (Драган Милетовић), Здравко Боровница, Рајко Јањанин (Бошко Ђуровски), Сребренко Репчић.
Слобода: Мирза Хаџић (Ризах Мешковић), Мидхат Мемишевић, Аднан Џанић, Горан Миљановић, Рифат Мехиновић, Нихад Мујезиновић, Сеад Сарајлић, Фуад Мулахасановић, Сенад Ибрић, Зоран Томић, Слободан Петровић (Мерсад Ковачевић).
https://www.youtube.com/watch?v=qD9ksZaX_FI
