На данашњи дан 1976. године одигран је 59. вечити дерби, по много чему посебан, а заувек запамћен по рекордној посети који остаје за сва времена, јер је постављањем столица на нашем највећем стадиону крајем деведесетих година отпала и теоретска могућност да број гледалаца из овог дербија буде икада надмашен.
На Маракани се тог 7. новембра 1976. године окупило око 100.000 гледалаца. То се догађало још три пута у историји мечева Црвене звезде и Партизана и то у 57, 74. и 82. вечитом дербију, али 59. вечити дерби остаје уписан као рекордни, јер су за њега продате чак 90.142 улазнице, што је до тада био апсолутни рекорд у домаћим такмичењима и четврта посета на београдској Маракани по броју продатих карата. Такође је остварен и рекордни приход од 475.723.000 старих динара.
Неколико часова пре почетка дербија није се могла купити ниједна улазница за седење, а препродавци су за карту тражили и 250 динара. Ко зна колико би улазница било продато да због безбедности није обустављена продаја преосталих карата, када је израчунато да је цифра прешла бројку од 90.000.
Атмосфера је била сјајна са мноштвом застава, које су у то време биле заштитни знак навијача. Партизан је бранио титулу освојену претходне сезоне после паузе од 11 година, а Црвена звезда је незадрживо јуришала на шампионски пехар после три сушне године, јер је у дотадашњих 11. кола сезоне 1976/77 била непоражена са учинком од седам победа и четири ремија. Међу овим тријумфима биле су и победе над Динамом у Загребу (1:0) и Хајдуком у Београду (2:0), а у оба меча по једном се у стрелце уписао голгетер Зоран Филиповић. Звезда је са овим дербијем затворила тај низ тријумфа над члановима велике четворке, а Филиповић је оверио све највеће ривале те јесени.
На снимку испод су и детаљи са последњих припрема пред меч и разрађивање тактике тренера црвено-белих господин Гојка Зеца са првотимцима.
https://www.youtube.com/watch?v=fW9yyguUMl8
У почетку су се црно-бели грчевито бранили. Играло се изузетно жустро и борбено, па је судија Чајић показао по жути картон на обе стране, Куновцу због прекршаја над Сушићем, а Стаји Николићу због фаула над Трифуновићем.
Како је утакмица одмицала ређале су се и прилике на обе стране. Шестић је у 21. минуту сјајно упослио Филиповића, који није успео да лобује Бороту. Партизан је узвратио покушајем Антића преко гола у 24. минуту и Пауновићевог шута поред гола минут касније.
Затим су црвено-бели поново припретили и то врло озбиљно. Јовановић је асистирао Богићевићу, али је капитен домаћих шутирао поред гола. Четири минута касније и Јовановић је пропустио прилику. Имао је и Сеад Сушић своје шансе, али на овом дербију није погодио мрежу вечитог ривала. Прво полувреме завршено је без голова у дербију који се неће памтити по некој посебно надахнутој игри вечитих ривала.
Радомир Антић је почетком другог дела сусрета шутирао изнад пречке гола Црвене звезде, а екипа Гојка Зеца узвратила је само минут касније, када се десио и моменат који је одлучио утакмицу. Муслин је у 54. минуту додао лопту Сушићу, који ју је препустио Николићу, затим је до ње дошао Филиповић у доброј позицији за ударац. Борота је истрчао, али касно, Филиповић је муњевито шутирао испод чувара мреже црно-белих у ближи угао и погодио за вођство од 1:0.
Јунак утакмице ипак није био ни голгетер Филиповић, врло добри леви бек Миле Новковић или Бранко Радовић, који је зауставио опасног нападача Партизана Павла Грубјешића, неколико пута интервенисао у последњи час, као у 78. минуту када је избио лопту испред Саве Пауновића, који се спремао на ударац. Тиме је Радовић био други најбољи играч победничког састава у 59. вечитом дербију, а најбољи је био голман Бошко Кајганић који је имао бројне одбране, а врхунац његове сјајне партије догодио се у финишу.
Кајганић је до ове сезоне константно био резерва у Звезди. Предност су имали Дујковић, па Огњен Петровић и Александар Стојановић, али када се овај последњи повредио, Кајганић је добио шансу да покаже све своје квалитете који никада нису били спорни, чак шта више, били су феноменални. У 81. минуту Никола Јовановић је срушио првог стрелца лиге Павла Грубјешића у казненом простору, а уз то играо руком. Судија Чајић није имао дилему, показао је на белу тачку, а одговорност је преузео управо Грубјешић, мада, по неком неписаном правилу, играч над којим је направљен једанаестерац не би требало да га изведе.
Нападач црно-белих шутирао је у леву страну, Кајганић је прочитао његову намеру, бацио се баш у лево и одбио лопту, која је погодила стативу, а затим завршила у наручју јунака утакмице и љубимца Звездиних навијача. То је био преломни моменат утакмице, јер до краја више није било промена, па је Црвена звезда забележила победу и издвојила се на врху табеле са четири бода више од првог пратиоца. Најбољи утисак у гостујућем тиму оставили су Антић, Полак и Куновац.
Шампионски тим Црвене звезде из сезоне 1976/77. Први ред: Станојевић, Панајотовић, Боровница, Муслин, Филиповић, Јеликић, Степановић, Сушић, Богићевић.
Други ред: Маравић, Савић, Б. Ђорђевић, Лукић, Ћаласан, Д. Цветковић, Мандић, Бабић, Котлајић, Зец.
Трећи ред: др Бабић, Радовић, Новковић, И. Огњанов, Ратковић, Јоцић, Баралић, Николић, Стаменковић, Шестић.
Четврти ред: Стојановић, Атанацковић, Симеуновић, Кајганић.
59. вечити дерби, 12. коло првенства 1976/77
Црвена звезда – Партизан 1:0 (0:0)
Београд, 7. новембар 1976. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 100.000. Судија: Чајић (Београд). Стрелац: Филиповић у 54. минуту за Црвену звезду.
Црвена звезда: Бошко Кајганић, Зоран Јеликић, Миодраг Новковић, Славољуб Муслин, Бранко Радовић (Братислав Ђорђевић), Владислав Богићевић, Душан Николић, Никола Јовановић, Зоран Филиповић, Сеад Сушић, Милош Шестић (Петар Баралић). Тренер: Гојко Зец.
Партизан: Петар Борота, Рефик Козић, Радомир Антић, Ненад Стојковић, Борислав Ђуровић, Решад Куновац, Илија Завишић, Мирослав Полак, Павле Грубјешић, Александар Трифуновић (Бошко Ђорђевић), Сава Пауновић. Тренер: Јован Миладиновић.
https://www.youtube.com/watch?v=GUGeez15d34
Звезда је на крају сезоне 1976/77 као никад убедљивије стигла до шампионске титуле са девет бодова испред другопласираног Динама. У 34 меча црвено-бели су забележили 20 победа, 10 ремија и само четири пораза уз 67 постигнутих голова, што је било далеко највише у лиги. Све 34 утакмице у шампионском тиму једино је одиграо капитен Владислав “Блеки“ Богићевић, а Зоран Филиповић је са 22 постигнута гола био најбољи стрелац шампионата.
