Џерод Хендерсон, први странац који је у кошаркашком клубу Црвена звезда играо дуже од једне сезоне, рођен је 30. октобра 1978. године у Хејнсвилу. На Мали Калемегдан стигао је из грчког Паниониоса током сезоне 2004/05, и брзо постао љубимац навијача, због сјајних партија, борбености и позитивне енергије коју је ширио на терену.
У црвено-белом дресу постигао је 1088 поена на 99 утакмица – просек 11 поена по мечу. Био је најбољи стрелац тима у Супер лиги Србије и Црне Горе у сезони 2004/05 са 17,5 поена по утакмици као и у плеј-офу (просек 26,5 поена на два меча). У поразу против Партизана је у другом мечу полуфинала плеј-офа те сезоне постигао 38 поена (слободна бацања је шутирао 15-15, а за два поена 15-10), и то му је лични рекорд у дресу Звезде.
Читаву сезону 2004/05 је одиграо на високом нивоу и био најефикаснији играч у екипи са 539 поена на 37 мечева у свим такмичењима. После тога је прешао у грчки Колосос са Родоса, али је отпуштен пре почетка шампионата, па се експресно вратио у Звезду. Са црвено-белима је 2006. освојио национални куп. У победи против Партизана (92:83) у полуфиналу постигао је 20 поена и трасирао екипи пут до финала где је савладан Хемофарм (80:65) и освојен вредан трофеј пред расположеним навијачима у хали Пионир. Те сезоне је више играо за тим, јер је Милан Гуровић био прва нападачка опција.
Као особа имао је врло немиран дух. Три пута је имао позитиван допинг налаз због коришћења марихуане (никада није ухваћен док је играо у Звезди), а такође је користио алкохол, дружио се са дамама сумњивог морала и био неумерен у конзумирању великих количина хране. Током једне утакмице Црвене звезде, повратио је у дрес, колико се претходно најео у Мекдоналдсу.
Каријеру је почео на Луизијана Тек колеџу 1998. године. У последњој колеџ сезони (2001/02) бележио је 17,5 поена по утакмици. Са 1829 постигнутих поена пети је стрелац у историји Луизијане (просек 15,9 током четири сезоне у 115 утакмица) и шести по броју асистенција – 367. Имао је и завидан број украдених лопти (191), по чему је најбољи у историји Луизијане, други по броју погођених тројки (209) и шести по проценту шута са линије слободних бацања (80,8 одсто).
Касније се отиснуо у Европу, где је у два наврата играо за Паниониос (2002/03 и део сезоне 2004/05). Играо је за вршачки Хемофарм у сезони 2003/04, а поред Црвене звезде још и за Колосос са Родоса (кратко 2005. године), Хапоел Нахарију из Израела (2006/07), Азовмаш (2007/08), Анвил из Вроцлава (2007/08 и 2008/09), Будивељник из Кијева (2009/10), Анталију (2010/11), Ердемир из Турске од 2011. до 2013. године када је прешао у Мерсин, где је одиграо неколико мечева.
У већини клубова играо је одлично и био сјајно прихваћен од стране навијача. Ретке су сезоне у којима није имао двоцифрени просек поена, а и када је имао нешто слабије партије, то је увек било близу 10 поена по мечу. Звездиним навијачима остао је у сећању као један од десетак најбољих странаца који су играли у црвено- белом дресу.