Времеплов: Спектакл против Барселоне у дану када је наш тим надиграо светске величине

Још дуго ће се памтити фантастична атмосфера, кореографија и игра Црвене звезде која је тог 31. октобра 1996. године својом партијом надвисила Барселонине ведете и ремизирала (1:1) у реваншу осмине финала Купа победника купова.

Црвено-бели су имали врло млад тим, узданице екипе поникле у својој школи фудбала, није било странаца, али је тим који је са клупе предводио Владимир Петровић Пижон нашао начин да се супротстави једној Барселони у чијим редовима су играли истински мајстори фудбала, један од најбољих икада Бразилац Роналдо, затим легендарни Бугарин Христо Стоичков, Ђовани, Луис Енрике, Лоран Блан, Гица Попеску, Витор Баија, Пеп Гвардиола и друштво предвођени тренером Бобијем Робсоном, а његов помоћник и преводилац био је тада анонимни Жозе Мурињо.

Звезда је имала своје талентоване звездице Дејана Станковића, Перицу Огњеновића, затим Братислава Живковића који је постигао водећи гол у првом мечу када је наш најтрофејнији клуб поражен са 1:3 на стадиону Камп Ноу. Били су ту сјајни Звонко Милојевић, Горан Ђоровић, Дарко Анић, Зоран Његуш, а Предраг Станковић потпуно је зауставио голгетера Роналда, који је већ тада био чудо од играча, а касније ће и званично бити проглашаван најбољим на свету и достићи светску славу у клупском и репрезентативном фудбалу као шампион планете са Бразилом.

У првој утакмици у Барселони на терену је био и Луис Фиго, који је поставио коначних 3:1, Ђовани је дао два гола, док је Роберт Просинечки ушао у игру са клупе и одиграо последњих двадесетак минута. Атмосфера на Ноу Кампу била је добра, али оно што су Звездине присталице направиле у реваншу представља навијачки стандард и за тако велики клуб какав је била Барселона, која је 1992. године наследила Звезду на европском трону, после тријумфа црвено-белих у Барију 1991. године. Дакле, Црвена звезда је пре Барселоне била првак Европе, а у време одигравања ове утакмице били су изједначени по броју титула шампиона Старог континента, да би Барса касније у послењој декади најпре са Роналдињом као вођом, а затим са Месијем укупно још четири пута освајала елитно такмичење.

Каталонски тим је припретио на почетку, али је Звонко Милојевић у два наврата био на висини задатка. Црвено-бели су заиграли борбено са брзим јуришима и преко своје чигре, брзоногог Перице Огњеновића преузели контролу утакмице. Зоран Његуш је са десне стране умало изненадио чувеног португалског чувара мреже Витора Баију, који је пантерским скоком некако стигао да избаци лопту у корнер.

Био је Звонко Милојевић на великим искушењима приликом једног покушаја главом гостију, а затим и изузетно снажног ударца Мигела Анхела Надала са велике удаљености из слободног ударца, који је капитен нашег најтрофејнијег клуба успео да заустави. Меч је обиловао лепим потезима, дриблинзима и брзим акцијама у којима је предњачио Пижонов млади састав. Међутим, у првом полувремену било је тешко пробити последњу линију Барсе у којој су били прекаљени дефанзивци и репрезентативци, али се ни гости нису прославили на другој страни поред Предрага Станковића, Горана Ђоровића и осталих, тако да Роналдо није успео да погоди мрежу, иако је те сезоне на укупно 49 утакмица у свим такмичењима постигао 47 голова.

Изванредно је бранио Звонко Милојевић на овом мечу, па је врховима прстију успео да скрене лопту која је ишла под пречку у корнер након покушаја Луиса Енрикеа са веће удаљености. На другој страни је узвратио Предраг Станковић након слободног ударца, а лопта је прохујала поред десне стативе.

Тек што је почело друго полувреме црвено-бели су повели са 1:0. Зоран Његуш је упутио одличан центаршут са десне стране, а најбољи стрелац Црвене звезде Зоран Јовичић извио се и у пада ефектно захватио лопту главом савладавши Витора Баију за 1:0 у 47. минуту и делиријум на трибинама уз бакљаду Делија.

Тек што су црвено-бели прославили водећи гол уследио је брз напад гостију и само минут касније Ђовани је послао лопту под пречку за изједначење. Гол Барсиног Бразилца многи на Маракани нису ни видели, јер су још увек славили Јовичићев погодак.

Ређале су се шансе црвено-белих, Баија је два пута био добро постављен, посебно приликом ударца Перице Огњеновића, када је ногом интервенисао и спречио погодак, а на другој страни је Роналдо главом гађао десни угао, али је капитен Звонко Милојевић још једном био сјајан и осујетио покушај славног бразилског репрезентативца, који је тада био у великом успону иако је имао тек 20 година.

Жалили су Звездини навијачи и за Јовичићевим шансама, посебно код фантастичног продора Перице Огњеновића, који је претрчао Барсине ведете направио праву пометњу у њиховој одбрани и послужио свог саиграча голгетера, који се оклизнуо приликом шута. Судија је пропустио да досуди пенал за Звезду у ситуацији када је оборен Миодраг Пантелић, али је наша земља тада била медијски сатанизована од стране Запада, па су наши спортисти често били оштећени на међународним такмичењима.

Звезда доминира у наставку. Фијукало је са свих страна око Баијиног гола приликом покушаја Јовичића, Огњеновића, Пантелића. Баија је успевао да се одбрани, а имао је и много среће, јер је његов савезник била и статива коју су уздрмали црвено-бели. Покушао је и Његуш резантним ударцем, међутим лопта није завршила у мрежи. Остало је 1:1, Барселона је прошла даље, а Звезди је за утеху остало да је у реваншу била бољи ривал и надвисила скупоцену екипу препуну светских асова, која је прошла у четвртфинале, а касније и освојила Куп победника купова.

Потврду колико је Барселони било тешко на гостовању у Београду дао је и енглески стручњак на клупи шпанског тима Боби Робсон:

– Не верујем да ћемо имати теже гостовање  – истакао је искусни стручњак, а његов тим је касније избацио шведски АИК у четвртфиналу, затим Фиорентину у полуфиналу и савладао ПСЖ у финалу поготком Роналда из једанаестерца у 38. минуту.

Црвена звезда – Барселона 1:1 (0:0)

Београд, 31. октобар 1996. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 60.000. Судија: Герд Грабер (Аустрија). Жути картони: Јовичић, П. Станковић, Живковић, Ђоровић, Огњеновић (Црвена звезда), Пици, Абелардо (Барселона). Стрелци: Јовичић у 47. минуту за Црвену звезду, а Ђовани у 48. минуту за Барселону.

Црвена звезда: Звонко Милојевић, Братислав Живковић, Предраг Станковић, Зоран Његуш, Горан Ђоровић, Горан Бошковић (од 46. Миодраг Пантелић), Ненад Ванић, Дарко Анић, Зоран Јовичић, Дејан Станковић, Перица Огњеновић. Тренер: Владимир Петровић.

Барселона: Витор Баија, Абелардо Фернандез, Серђи Бархуан, Ђозеп Гвардиола, Георг Попеску, Лоран Блан, Мигел Анхел Надал, Христо Стоичков (од 83. Рођер Гарсија), Роналдо (од 76. Хуан Антонио Пици), Ђовани (од 87. Гиљермо Амор), Луис Енрике. Тренер: Боби Робсон.

https://www.youtube.com/watch?v=7T1q_xgoOcY

https://www.youtube.com/watch?v=FGlHEI8ogFY