Преносимо у целости интервју који је Марко Јовашевић урадио са Звездиним првотимцем Бранком Лазићем.
Здрав интервју с Бранком Лазићем
Први гост нове рубрике сајта која се зове “Здрав интервју” је кошаркаш Црвене Звезде Бранко Лазић. Човек који је у сезони 2014-15 са својим саиграчима освојио титулу првака Србије, Куп Србије, АБА Лигу и остварио пласман са Црвеном Звездом у топ 16 фазу Евролиге. У Шпанији 2007. године са репрезентацијом Србије освојио је златну медаљу на европском првенству за играче млађе од 18 година. Борац и прави ратник на терену, али јако праведан и један од ретких који успева да контролише своје емоције када су у питању провокације на терену или спорне судијске одлуке. О њему је можда све најбоље изјавио доскорашњи бек Црвене Звезде Чарлс Џенкинс у једном интервјуу: “Најјачи дефанзивац са којим сам у животу играо је – Бранко Лазић. Он је невероватан играч, велики борац и сјајан дефанзивац, један од омиљених ликова у тиму и обожавам да играм с њим. Он тачно зна која је његова улога у тиму и стриктно се држи своје игре. Сваку утакмицу одигра изврсно, даје све од себе и грми на терену. Ако успете да извучете шут против њега свака част, али он је дефанзивац који поставља стандарде.”
Комшијски, логично, нашли смо се на Вождовцу, и у пријатној атмосфери уз лагано испијање воћних миксева, разговарали смо о спорту, здрављу, исхрани . . .
Опиши себе у пар речи.
Упоран, вредан и радан.
Реци нам нешто о својим почецима када је кошарка у питању и спорт уопште.
Прво сам почео да тренирам карате, али то је трајало јако кратко, можда мање од годину дана. Кошарку сам почео да тренирам почетком 1998. године када сам имао 9 година. Мама је тренирала кошарку, тата фудбал, а ја сам ипак преломио на баскет. За кошарку су се одлучили и неки моји најближи другари, тако да је та екипа јако брзо формирана. Љубовија је мало место, тако да сви који су се пријавили у ту школу кошарке су практично били у екипи. Почели смо да играмо регионалну лигу, а недуго после тога био сам позван у репрезентацију региона на турнир који се одржавао у Шапцу. На том турниру сам био други по индексу корисности. После тог турнира био сам позван на пробу од стране ФМПа и после неколико тренинга тренери су били јако задовољни мојим залагањем. Прешао сам у ФМП и прошао све категорије. Са 18 година сам позван у младу репрезентацију Србије са којом смо на Европском првенству у Шпанији освојили златну медаљу. После тог првенства уследиле су припреме сениорске екипе ФМП-а за нову сезону и од тада практично креће моја професионална каријера. Касније, када је дошло до фузије ФМП-а и Црвене Звезде, прешао сам у редове Звезде где и данас играм. Тренутно сам продужио сарадњу са Црвеном Звездом на још две године. И приватно сам од малих ногу био навијач Звезде.
Које спортове поред кошарке волиш да пратиш?
Волим у суштини све спортове, али највише Формулу 1. У задње време због обавеза не могу да испратим неке трке које се не поклапају са нашом временском зоном, мада сам се раније будио да гледам преносе. Омиљени возач ми је био и остао Михаел Шумахер.
Да ниси професионални кошаркаш, шта би био?
99% сам сигуран да бих био професионални војник. Жеља ми је била да будем део специјалних антитерористичких јединица. И да се није десило оно што се десило на том турниру у Шапцу када сам био седми разред основне школе, мислим да би мој живот отишао у том смеру.
Ко ти је спортски узор и зашто?
Тренутно искрено немам ниједног. Данас играчи копирају своје узоре и на тај начин изгубе и забораве на свој лични печат. Али ако бих морао да издвојим некога као играча чија ми се игра посебно свиђа, онда је то Линас Клеиза.
Имаш ли ритуал пред меч?
Нисам сујеверан, али имам неке радње пред меч које су некако постале навика. Оброк неколико сати пре, кафа, туширање, одлазак у халу … али што се тиче неких сујеверних радњи типа да морам том и том ногом да крочим на терен заиста немам.
Како се бориш против нервозе и треме пред утакмицу?
Нервозу и трему осећам највише у свлачионици, али онога тренутка када изађемо на терен, када чујемо наше навијаче, када крене загревање буквално трема престане сама од себе.
Како спаваш ноћ уочи утакмице?
Као топ! 🙂
Опиши нам један твој дан. Како се храниш, када тренираш …?
Јако ми је битно да једем два сата пре тренинга. Ако је тренинг у 10х најкасније до 8х гледам да завршим доручак. Обично су то 2-3 тостирана парчета Тонус хлеба, кисело млеко, пилеће бело месо. После тренинга гледам да поједем шаку неког сувог воћа, најчешће кајсије јер њих највише волим. Ручак ми увек почиње неком супом или поврћем, а затим месо. Ако једем црвено месо онда уз то узимам и неко гриловано поврће, а ако је бело месо уз њега пиринач или кромпир. Рибу не волим толико, али гледам да је једем макар једном недељно. Волим мало да одспавам током дана и за ужину да поједем неки бар са житарицама. Увече тренинг и после тога нека оброк салата.
Колико често тренираш?
У периоду припрема то је углавном два пута дневно. Међутим када почне сезона, тада имамо по две утакмице недељно и једноставно тада не можемо да тренирамо толико. Али ето да кажем да у току недеље сигурно одрадимо седам тренинга и две утакмице. Прошле сезоне смо имали 80 утакмица и преко 400 тренинга.
Колико ти износи пулс у миру?
Једном током неких тестирања у Клиничком центру Србије успео сам да спустим пулс на 27 и можда би могао да иде и још надоле да ме нису засмејавали. 🙂
Колико дневно пијеш воде?
Током тренинга и после тренинга сигурно унесем укупно око 4Л воде. Плус оно што попијем у остатку дана када не тренирам.
Која пића иначе волиш?
Пијем доста минералне воде. Некада сам пио доста Кока Коле, сада сам то спустио на можда једну чашу дневно.
Алкохол?
Током сезоне не пијем уопште. Једноставно не подносим га добро. Када славимо титулу тада дамо себи одушка и после због тога испаштамо по неколико дана 🙂
Цигарете?
Оставио сам их пре 20 година. 🙂 Када сам био клинац, отац ме је видео како сам узео цигарету да пробам. Само ме је довео до стола, рекао да седнем, дао ми једну цигарету и рекао да повучем дим. Негодовао сам, али сам на његово инсистирање повукао и тако сам се закашљао и исповраћао да нећу никада заборавити. Тако да је то сигурно имало утицаја да више никад не узмем цигарету у руке.
Како се бориш са слаткишима?
Имао сам проблем пре неколико година са неколико килограма вишка. Једноставно осећао сам да ми узимају енергију током утакмица. Од тада сам променио режим исхране и избацио буквално сав прости шећер из употребе. Јео сам само црну чоколаду, али сам је баш јео 🙂 Сада частим себе једном у петнаестак дана неком огромном палачинком и тиме задовољим те потребе на неко време 🙂
Које ти је омиљено јело и пиће?
Пошто сам ја дете са села, у мојој фамилији праве врхунске домаће димљене вешалице, тако да ми је то дефинитивно омиљено јело, а пиће … Кока Кола 🙂
Које суплементе користиш?
Користио сам до скора и требало би сад поново да почнем да користим Л-карнитин. Затим користим wхеy протеин после тренинга, витамине, енергy гелове, кофеин из кесице, креатин . . .
Да ли ти је жеља да заиграш у НБА лиги?
Не. Не волим НБА лигу. Већа ми је жеља да евентуално заиграм у неком европском клубу.
Која те музика опушта пред меч?
Не слушам музику пред утакмицу. А у суштини волим домаћу музику. Слушам и страну, али домаћу много чешће.
Који је твој савет данашњој омладини?
Најискренији савет је да оставе паметне телефоне и компјутере и да пробају да проводе детињство онако како смо га ти и ја проводили и те наше генерације. Што више уз лопту напољу, у парку …
Који је твој савет клинцима који почињу да тренирају кошарку?
Само рад и упорност. То је из мог искуства. Да нисам био толико вредан и упоран никада не бих догурао довде. Искрено сам веровао да могу да догурам далеко. Када сам био у млађим категоријама, појавили су се неки људи у мом окружењу који нису веровали у мене, који су тврдили да од мене никада неће бити професионални кошаркаш и који су ме саветовали да напустим кошарку. Међутим ја сам такав, обожавам када ми неко каже “ти никада нећеш моћи ово или оно” то ми је увек била адреналинска ињекција, то ми је увек био главни мотив и то ме је увек дизало да докажем супротно. Увек сам пре или касније успевао да остварим своје циљеве.
И за крај, јел одбрана заиста најбољи напад и јел истина да се нападом побеђује утакмица, а да се одбраном осваја титула?
Апсолутно тачно! 🙂
