Moja Crvena Zvezda
Важно Историја Најновије Фудбал

Времеплов: Силна Звезда рушила Ренџерс, Ливерпул, Карл Цајс и наравно Партизан

На данашњи дан црвено-бели су остварили четири велике победе, две у Купу европских шампиона и једну у Купу УЕФА и једну у националном шампионату. У Београду су савладани Глазгов Ренџерс (3:0) у сезони 1990/91, Ливерпул (2:1) у сезони 1973/74, Карл Цајс Јена (3:2) у сезони 1979/80 и Партизан (1:0) у 49. вечитом дербију у првенству 1971/72.

Након што је елиминисала швајцарски Грасхоперс у шеснаестини финала елитног такмичења у сезони 1990/91, Црвена звезда је свој пут ка титули шампиона Старог континента наставила у осмини финала против шкотског првака Глазгов Ренџерса који је дочекан на препуној Маракани пред више од 80.000 људи у првој утакмици осмине финала.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzfdv8nk

Фантастична атмосфера, екипа у налету, велики оптимизам, квалитет састава црвено-белих и уопште изузетно позитивна атмосфера у клубу и око њега морала је да донесе резултат, а све то остварено је у великом стилу, рапсодијом екипе Црвене звезде, која је игром просто убила у појам скупоцени тим из Шкотске предвођен енглеским интернационалцима Тревором Стивеном и Марком Волтерсом, холандским нападачем Питером Хуистром, великим голгетером Моом Џонстоном и тренером Гремом Сунесом.

Почело је великом бакљадом Звездиних Делија, а одушевљење је кулминирало у 8. минуту када је на додавање Роберта Просинечког приликом центаршута Душка Радиновића фудбалер гостујућег тима Џон Браун спровео лопту у сопствену мрежу. Убрзо је “велики жути“ још једном креирао брзу акцију и упослио Драгишу Бинића који се стуштио ка голу, међутим у одсудном тренутку није успео да савлада голмана Ренџерса Криса Вудса. Нешто касније, брзоноги Бинић је припремио лопту за Панчева чији ударац по средини гола брани чувар мреже најтрофејнијег шкотског клуба.

Константним атацима црвено-бели нису дали гостима да предахну. Радиновић је снажним шутем са дистанце послао лопту тик поред десне стативе и измамио уздахе крцатог стадиона. Поигравала се чета Љупка Петровића те јесење вечери на нашем највећем стадиону. Владимир Југовић је на левој страни петом упослио Слободана Маровића, који је муњевитио ушао у казнени простор, послужио Бинића, чији ударац још једном брани голман Вудс и уз велики напор избија у корнер.

Блистао је Роби Просинечки, који је био главни покретач акција уз мноштво дриблинга којима је доводио до лудила своје чуваре. Пред крај првог полувремена Шкоти успевају да направе једну шансу. Јан Фергусон је направио продор по десној страни и центрирао за Најџела Спекмена, који се убацивао из другог плана и главом послао лопту на око два метра поред десне стативе, тако да је остало 1:0 за Звезду, мало за велики број пропуштених прилика и много бољу игру од противника.

У наставку Дарко Панчев из волеја топовски шутира, а Вудс избија лопту у корнер. Голман гостију био је најзаслужнији што Ренџерс, иначе одличан тим, није претрпео катастрофу у Београду.

У 65. минуту пред казненим простором искоса са леве стране оборен је одлични Влада Стошић, који је блистао на овој утакмици и пружио најбољу партију у дотадашњој каријери. Роберт Просинечки је наместио лопту, фантастично је заврнуо циљајући леви угао, а лопта се од стативе одбила на другу страну и завршила у мрежи, Робијева мајсторија и 2:0 за првака Југославије.

zzzzzzzzzhjhj

“Полицајци“ су морали да крену у напад и покушају да смање резултат пред реванш на острву. Међутим, то њихово отварање донело је црвено-белима велики простор за контре, па су у једној таквој брзој акцији Бинић и Панчев изнели лопту до гостујућег шеснаестерца, затим одиграли дупли пас, Драгиша је центрирао, Дарко остао сам као дух на десетак метара од гола и рутински погодио десну страну Вудсове мреже за великих 3:0 у 74. минуту.

На један дубински пас Југовића, усамљени Бинић са пеналтика шаље лопту високо преко гола и још једна велика прилика за Звезду одлази у неповрат. У финишу Панчев погађа стативу. Остало је 3:0 у Звездиној фудбалској рапсодији, а могло је бити најмање дупло више голова у Вудсовој мрежи да су црвено-бели искористили само део од бројних шанси.

Није било слабог појединца у Звездиним редовима, а за нијансу су се игром издвојила три имена. Роберт Просинечки био је зачетник свих акција, мозак тима, а фантастичан гол који је постигао из слободног ударца само је употпунио његову велику игру, једну од бројних у дресу Црвене звезде. Миодраг Белодедић још једном је био непрелазан у одбрани и елегантан као и увек. Играо је у маниру најбољег центархалфа у Европи, тако да нападачи Ренџерса нису имали чему да се надају. Влада Стошић је бриљирао у првом полувремену и дао свој велики печат тријумфу који гарантује миран реванш у Глазгову.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz11401451_963529197041310_6485542955678998609_n

Међутим, Љупко Петровић, стратег нашег првака, поучен неким ранијим искуствима био је врло опрезан по питању пролаза у четвртфинале:

– Ни да је 5:0 не бисмо могли безбрижно да путујемо у Шкотску. Момци су деловали одговорно, озбиљно и до краја су испунили све што смо се договорили пре утакмице. Па, ипак, треба рећи да су у задњој линији Најдоски и Радиновић потпуно онемогућили шпиц напада гостију за који се зна да је паклен.

Роберт Просинечки је већ у глави имао слику како ће се одвијати реванш у Глазгову:

– Предосећам да ће бити овако: у првом полувремену Ренџерс ће нападати, а ми стварати шансе. Бићемо три пута у стопостотној прилици. Последњу ће у гол претворити Дарко Панчев. У наставку одиграћемо леп балкански ситан вез, а крај меча дочекаћемо трчећи према Делијама које су увек уз нас. Где год је мој отац путовао са Црвеном звездом, успели смо да остваримо добар резултат. Моји клупски другови га зову “Ђура – талија“, а то је традиција која ће остати на снази и после Шкотске.

Дејан Савићевић није био импресиониран игром коју су гости приказали на Маракани, чак шта више, на крају је упоредио њихову партију са неким од наших екипа из доњег дела табеле:

– Никада нисам видео гору екипу од Острвљана. Играли смо против Жалгириса, Галатасараја, они су чак успели да постигну гол. Тим Грема Сунеса није ништа квалитетнији од Земуна или неког нашег просечног прволигаша. Могли су да доживе катастрофу. Ићи ћемо на реванш у шопинг.

Црвена звезда – Глазгов Ренџерс 3:0 (1:0)

Београд, 24. октобар 1990. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 82.500. Судија: Жоел Кињу (Француска). Жути картони: Најдоски, Панчев (Црвена звезда). Стрелци: Радиновић у 8, Просинечки у 65. и Панчев у 74. минуту.

Црвена звезда: Стеван Стојановић, Душко Радиновић, Слободан Маровић, Рефик Шабанаџовић, Миодраг Белодедић, Илија Најдоски, Роберт Просинечки, Влада Стошић, Дарко Панчев, Владимир Југовић (од 89. Ивица Момчиловић), Драгиша Бинић. Тренер: Љубомир Петровић.

Глазгов Ренџерс: Крис Вудс, Гери Стивенс, Стјуарт Мунро, Ричард Гог, Најџел Спекмен, Џон Браун, Тревор Стивен, Јан Фергусон, Марк Волтерс, Мо Џонстон, Питер Хуистра (од 78. Али Мекоист). Тренер: Грем Сунес.


У првој утакмици осмине финала Купа европских шампиона 1973/74 Црвена звезда је угостила славни Ливерпул на нашем највећем стадиону, без много наде да се може стећи нека предност пред реванш на острву.

Ливерпул је те 1973. године освојио Куп УЕФА, постао шампион Енглеске и у свом тиму имао фудбалске велемајсторе какви су били Кевин Киген, Џон Тошак, Стив Хајвеј, Јан Калаган и остали уз великог Била Шенклија на клупи. Међутим, најтрофејнији тренер у историји Црвене звезде Миљан Миљанић, имао је јасну слику како одиграти против једног од најбољих европских клубова, а ни Звезда није толико заостајала у играчким квалитетима, јер је имала фантастичне појединце Јована Аћимовића, Војина Лазаревића, Мирослава Павловића, Оље Петровића, Блекија Богићевића, Целета Јанковића, Петра Кривокуће, Станислава Карасија, талентованог Пижона Петровића, поуздане Кирила Дојчиновског и Петра Баралића уз још сијасет одличних играча.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzz11270176_942482005812696_3158342101741710353_n

Не да црвено-бели нису устукнули, већ су од почетка доминирали тереном, јасно ставивши до знања енглеском саставу против кога ће се надметати. Ређале су се прилике за Звезду, која је потпуно сатерала реномиране госте на њихову половину терена.

Бриљирао је 18-годишњи Владимир Петровић Пижон. Својим дриблинзима, продорима и финтама излуђивао је енглеске играче, који су зазирали од њега и као мала деца наседали на “лажњаке“ које им је вешто продавао као да су у питању фудбалски почетници, а не прекаљени светски мајстори ове игре.

zzzzzzzzzzzzzzliverpul 1393880_342919072511671_1793632361_n

Огромна је била разлика у поседу лопте у корист домаћег тима. Звезда је од 45 минута, бар у 35 имала лопту у својим ногама, а што се мрежа Ливерпула није затресла раније најзаслужнији је сјајни чувар мреже Реј Клеменс који је у неколико наврата “вадио кестење из ватре“ и спречавао сигурне поготке.

Поред бриљантног Пижона одлично се показао и голгетер Војин Лазаревић, који се без пардона носио са Ливерпуловом дефанзивном линијом. Међутим, у 38. минуту повређеног Јована Аћимовића заменио је млади Никола Јовановић.

Само минут касније на сцену је ступио сјајни Слободан “Цоле“ Јанковић, који је на овом мечу пружио једну од најбољих партија у Звездином дресу, а тек гол који је постигао био је право фудбалско ремек дело. Са око 17 метара на десној страни одлучио се на ударац и погодио горњи леви угао Клеменсове мреже за делиријум око 40.000 навијача Црвене звезде и вођство од 1:0.

zzzzzzzzzzzzzzliverpul24.10.73 1464691_342918832511695_333109376_n

На полувремену је новинар лондонског “Дејли експреса“ Алан Томпсон разочарано констатовао:

– Гледам Ливерпул већ четврт века, али никада нисам видео да овај тим буде тако прегажен као вечерас од Црвене звезде.

У наставку Миљанов тим игра у истом стилу, а круна таквог односа снага дошла је у виду другог гола који је на набачену лопту Јовановића постигао сјајни Владислав Богићевић већ у 48. минуту, када је ухватио волеј у казненом простору Ливерпула и поцепао мрежу за вођство од 2:0.

Звездина бајка трајала је читавих сат времена, а онда је Ливерпул показао због чега слови за фудбалског гиганта. Да невоља буде већа у 65. минуту је и Цоле Јанковић морао ван терена због повреде, а заменио га је Михаљ Кери.

Гости су извели корнер у 71. минуту, Караси није успео да избије лопту, која је стигла до бека Криса Лолера, а он је упутио прецизан ударац по земљи и погодио доњи леви угао поставивши коначних 1:2. Оља Петровић није на време кренуо и могао је само да испрати лопту на путу до мреже.

14147_318116514991927_152056689_n

Разочаравајући епилог после феноменалне партије у већем делу меча. Звезда више није имала снаге да поново стекне два гола предности, а Ливерпул је могао и да изједначи три минута пре краја, али је Огњен Петровић био на висини задатка и сачувао победу која је пружала какву-такву наду пред реванш на Енфилду, где су “црвени“ врло ретко губили европске мечеве, а у походу ка трофеју у Купу УЕФА чак нису примили гол на свом стадиону.

Владимир Петровић, Владислав Богићевић и Слободан Јанковић били су најбољи на терену у рушењу славног клуба, док се у гостујућем тиму издвојио стрелац јединог гола Крис Лолер.

Тренер нашег првака, Миљан Миљанић, овако је видео утакмицу у којој су његови пулени током већег дела били знатно бољи ривал:

– Звезда је надмашила себе у првом полувремену и пропустила прилику да забележи једну сјајну победу, али после повреда Аћимовића, а доцније и Јанковића није било више даха за велике подвиге. Осетиле су се последице што тим није био заједно 20 дана због утакмице Југославија – Шпанија, али због тога никога не могу да кривим.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzz221bb

Црвена звезда – Ливерпул 2:1 (1:0)

Београд, 24. октобар 1973. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 32.345. Судија: Алфред Далкур (Белгија). Стрелци: Јанковић у 39. и Богићевић у 48. минуту за Црвену звезду, а Лолер у 71. минуту за Ливерпул.

Црвена звезда: Огњен Петровић, Петар Кривокућа, Владислав Богићевић, Мирослав Павловић, Кирил Дојчиновски, Петар Баралић, Слободан Јанковић (од 65. Михаљ Кери), Станислав Караси, Војин Лазаревић, Јован Аћимовић (од 38. Никола Јовановић), Владимир Петровић. Тренер: Миљан Миљанић.

Ливерпул: Реј Клеменс, Крис Лолер, Алек Линдзи, Томи Смит, Лери Лојд, Јан Калаган, Питер Кормак, Емлин Хјуз, Кевин Киген, Џон Тошак, Стив Хајвеј. Тренер: Вилијам Бил Шенкли.


После избацивања Галатасараја, црвено-бели су се у првом мечу шеснаестине финала Купа УЕФА 1979/80 састали са Карл Цајс Јеном пред препуном београдском Мараканом на којој се окупило чак 90.000 људи.

Већ после 10 минута и незадрживог продора Репчића, кога су оборили дефанзивци екипе из Источне Немачке, швајцарски судија Андре Даина показао је на белу тачку. Дуле Савић је шутирао у десну страну и преварио Грапентина за вођство домаћих од 1:0.

Три минута касније Дуле је покосио Улриха Овермана близу средине терена и зарадио жути картон. Славољуб Муслин је најпре пропустио да реализује једну изгледну прилику, коју му је Грапентин одбранио у ситуацији један на један.

Муслин се међутим искупио већ у 25. минуту. Пижон је поново био у акцији, али је чувар мреже гостију одбио његов ударац и то право на ногу Муслина, који је лако спровео лопту у мрежу за вођство од 2:0. До краја првог дела лепе прилике нису реализовали Репчић на једној и Раб на другој страни.

Пижон је доминирао тереном, делио лопте и дриблао као прави мајстор, али је екипа из Јене успела да изненади у тренутку када се очекивало да црвено-бели реше меч. Након слободног ударца искоса са леве стране у 63. минуту, Љуковчан је кратко одбио лопту, а Јирген Раб је натрчао на њу и убацио је у мрежу.

Само три минута касније десио се нови шок за екипу Бранка Станковића. Нападач гостију Мартин Троха се нашао у сендвичу између Николе Јовановића и Милана Јовина, оборен је, а швајцарски судија показао је на белу тачку. Раб је био неумољив, поравнавши на 2:2.

zzzzzzzzzzzzz24.10.79 jena 3-2 1528465_369935606476684_1225429249_n

Разочарани навијачи још нису дошли себи после невероватног повратка Карл Цајса, а Звезда је узвратила већ у 78. минуту и испоставило се постигла победоносни гол. Пижон се поигравао са одбраном ривала. Грапентин је у први мах успео да одбрани ударац Звездиног капитена, али је он у наставку акције петом асистирао Милошу Шестићу, који закуцава лопту у доњи леви угао за победу од 3:2 и предност пред реванш у Источној Немачкој.

zvezda - jena 3-2 1979

Стартна постава црвено-белих са меча против Карл Цајса. Горњи ред слева: Јовановић, Љуковчан, Милетовић, Муслин, Крмпотић и Јовин. Доњи ред слева: Петровић, Благојевић, Савић, Шестић и Репчић.

Црвена звезда – Карл Цајс Јена 3:2 (2:0)

Београд, 24. октобар 1979. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 90.000. Судија: Андре Даина (Швајцарска). Стрелци: Д. Савић у 10. из једанаестерца, Муслин у 25. и Шестић у 78. минуту за Црвену звезду, а Раб у 63. и 66. минуту из једанаестерца.

Црвена звезда: Живан Љуковчан, Златко Крмпотић, Милан Јовин, Славољуб Муслин (од 74. Ђорђе Миловановић), Никола Јовановић, Драган Милетовић, Владимир Петровић, Цвијетин Благојевић, Душан Савић, Милош Шестић, Сребренко Репчић. Тренер: Бранко Станковић.

Карл Цајс Јена: Ханс-Улрих Грапентин, Конрад Вајс, Герт Бројер, Лотар Курбјувајт, Улрих Оверман, Ридигер Шнуфазе, Луц Линдеман (од 4. Дитмар Зенгевалд), Јирген Раб, Герхард Хопе, Еберхард Фогел, Мартин Троха (од 86. Томас Тепфер). Тренер: Ханс Мајер.


У 10. колу шампионата Југославије 1971/72 црвено-бели су у 49. вечитом дербију пред 60.000 гледалаца угостили црно-беле.

Звезда је била без пораза у седам узастопних лигашких утакмица пред овај дерби, али било је у тој серији превише ремија за репутацију коју је имаo увек одлично припремљени тим Миљана Миљанића. Међутим, и то је било довољно да се клуб нађе при врху табеле, јер су сви тимови губили бодове из недеље у недељу, што је више него довољан показатељ великог квалитета који је фудбал на овим просторима имао у време некадашње велике државе.

970180_278015535668692_1787913705_n

Обе екипе имале су своје шансе, али их је Црвена звезда створила знатно више од Партизана. Екипа Миљана Миљанића је била агилнија, боље се кретала и знатно више трчала, па је на крају заслужено славила још један тријумф против вечитог ривала.

Црвено-белима је поништен и један погодак, а гости су најбољу шансу имали када је Ненад Бјековић погодио пречку након што је лоше захватио лопту, па је она добила висок лук, да би у наставку акције Момчило Вукотић био непрецизан из изгледне ситуације.

970180_278015535668692_1787913705_n

Одлучујући тренутак догодио се у 35. минуту. Голман Партизана Кнежевић кратко је одбио лопту приликом једног ударца главом Звездиног нападача, а Слободан “Цоле“ Јанковић одлично је пратио акцију, брзо натрчао на одбијену лопту и лако је сместио у мрежу за вођство од 1:0.

Јанковић је са саиграчима поделио радост на атлетској стази, а пошто у наставку утакмице више није било голова, Црвена звезда је заслужено славила минималну победу која јој је донела и прво место на табели након 10. кола.

970180_278015535668692_1787913705_n

Црвена звезда – Партизан 1:0 (1:0)

Београд, 24. октобар 1971. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 60.000. Судија: Слишковић (Мостар). Стрелац: Јанковић у 35. минуту.

Црвена звезда: Ратомир Дујковић, Михаљ Кери, Петар Кривокућа, Зоран Антонијевић, Владислав Богићевић, Мирослав Павловић, Слободан Јанковић, Станислав Караси (Миодраг Новковић), Зоран Филиповић, Јован Аћимовић, Драган Џајић. Тренер: Миљан Миљанић.

Партизан: Миодраг Кнежевић, Милош Радаковић, Слободан Тодоровић (Жарко Оларевић), Владимир Пејовић, Благоје Пауновић, Радомир Антић, Миодраг Живаљевић, Боривоје Ђорђевић (Зоран Смилевски), Илија Катић, Момчило Вукотић, Ненад Бјековић. Тренер: Гојко Зец.

Повезане вести

Коментари

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
  Subscribe  
Обавести ме о