Црвено-бели су 3. октобра забележили четири значајна тријумфа у европским такмичењима. Савладани су Грасхоперс резултатом 4:1 у Купу шампиона 1991. године, Кјево (2:0) у Верони 2002, Галатасарај (3:1) у Купу УЕФА 1979. и Стал Мјелец (1:0) на гостовању Купу шампиона 1973. године.
Поход на титулу првака Старог континента Звезда је трасирала убедљивим тријумфом против Грасхоперса (4:1) у Цириху 1991. године. Међутим, данас је само добро упућеним љубитељима фудбала познато да су тренер Љупко Петровић и његови играчи били под огромним притиском јавности и навијача након разочаравајућег ремија (1:1) у првом мечу у Београду.
Звезда је имала тим за велика дела и тога су сви били свесни, али слаб почетак у Купу европских шампиона и неповољан резултат на старту такмичења никога није оставио равнодушним. Било је и мало трзавица између Љупка и Драгише Бинића, због чега је један од најбржих фудбалера на свету био под знаком питања за наступ у реваншу:
– Нисам сигуран да ће Бинић играти, ово мислим озбиљно. Његове игре су једно, а понашање сасвим друго. И за њега важи исто што и за остале – да би требало да се мане многих приватних задовољстава – говорио је једини тренер са ових простора који има освојену титулу клупског шампиона Европе.
Темпераментни Драгиша Бинић са друге стране није остао дужан стратегу црвено-белих:
– Фудбалера би требало вредновати само према игри, све остало су празне приче. Свима нама подједнако је важно да прођемо Грасхоперс, па ако хоћете мени и највише јер је за мене ово последња сезона у Црвеној звезди. Ја сам искрен до краја. Ако ме начнеш без разлога – чувај се! Не може он да се вади на мени. Зашто само Југовићу сме да приговори? Шта је са звездама које вреде по неколико милиона долара? На терену се уосталом све види – ко трчи, а ко дави лопту. Да ли ћу играти не знам. Нека Петровић дрхти све до почетка утакмице. Ја не пијем, не пушим, живим апсолутно спортски. Да ли ћу и када са својом женом ићи у кревет – то је моја приватна ствар – закључио је најискуснији фудбалер легендарне екипе.
Наравно, како то обично бива, без србомрзаца ретко када нешто може да прође кад Звезда игра у иностранству, па су Албанци који су живели у Швајцарској демонстрацијама у Цириху најавили да ће доћи на утакмицу и навијати против шампиона Југославије.
Помоћник Љупка Петровића, Зоран “Жота“ Антонијевић био је задужен да погледа утакмицу Грасхоперса на коју је закаснио 20 минута, али је био велики оптимист пред меч одлуке:
– Даћемо им пет комада – рекао је некадашњи стандардни првотимац Звезде, а у сличном расположењу били су и фудбалери, који су осећали да су много квалитетнији од Швајцараца. Љупко је на крају изгладио све неспоразуме, па се Бинић од старта нашао у екипи, која је сложно кренула ка јасном задатку на гостовању у Цириху.
Подршку Звезди на стадиону Хардтурм су поред бројних Делија пружили Драган Стојковић “Пикси“ у друштву Бошка Ђуровског, а пета Звездина Звезда је добила овације навијача свог доскорашњег клуба. Присталице Звезде којих је на стадиону било око 15.000 имале су и “блиски сусрет“ са аустријском и швајцарском полицијом, као и са албанским исељеницима пред почетак меча.
У 12. минуту утакмице Влада Стошић је са готово половине терена упутио изузетно прецизан пас у шеснаестерац за Дарка Панчева, који је рутински проследио лопту у мрежу. Мат у два потеза и сјајан почетак црвено-белих који су брзо стигли до велике предности. Имала је Звезда још једну сјајну шансу, када је голман одбио лопту након снажног шута Просинечког са дистанце, али ју је Миле Белодедић лоше захватио, па је прилика отишла у неповрат.
Белодедић и Најдоски су затворили све прилазе свом голу, Просинечки је диктирао темпо, Бинић имао своје брзе продоре по десној страни, а истакао се и Душко Радиновић у оба правца. Већ после пар минута у наставку Панчев је оборен у казненом простору после продора, судија Жозе Дос Сантос показао је на белу тачку, а сигуран егзекутор најстроже казне био је Роберт Просинечки ударцем у доњи леви угао за 2:0 у 49. минуту.
Севнула је и Звездина контра преко Дејана Савићевића, који је упослио брзоногог Драгишу Бинића, али је он отишао превише у леву страну, па је искусни Мартин Брунер лако укротио његов покушај. Црвено-бели су наставили да стежу обруч око гола првака Швајцарске, па је на једну одбијену лопту у 58. минуту после покушаја Панчева натрчао Душко Радиновић и закуцао је у доњи десни угао са 16 метара за огромних 3:0. Присталице домаћег тима већ тада су почеле да напуштају стадион разочаране резултатом и игром својих миљеника.
Само три минута касније Стеван Стојановић је два пута одлично реаговао после удараца двојице противничких фудбалера у гужви која се створила пред његовим голом, али је на крају досуђен једанаестерац за Грасхоперс, јер је судија проценио да је Радиновић направио прекршај над Де Висентеом. Стојановић је одбранио пенал Кецлеу, али се лопта поново одбила до нападача Грасхоперса, који други пут није погрешио, па је резултат смањен на 1:3.
Велика победа у Цириху оверена је у 84. минуту голом Роберта Просинечког из пенала, након што је Панчев повучен за руку на путу до Брунеровог гола. На крају је и Бинић топовски шутирао из слободног ударца, али је чувар мреже домаћих некако успео да избије лопту у поље.
У великом тријумфу Звезде Дарко Панчев је за сјајну партију, погодак и два изнуђена једанаестерца у Журналу оцењен чистом десетком. Поред њега швајцарски медији су истакли одлично издање Миодрага Белодедића и критике на рачун навијача Грасхоперса који су током целе утакмице гостима скандирали “Југо швајн“. У немоћи више ништа нису ни могли да ураде. Звезда је протутњала Цирихом и најавила фудбалској Европи да ће у сезони 1990/91 ићи на сам врх у најелитнијем клупском такмичењу.
Грасхоперс – Црвена звезда 1:4 (0:1)
Цирих, 3. октобар 1990. Стадион: Хардтурм. Гледалаца: 25.500. Судија: Жозе Дос Сантос (Португал). Жути картони: Мајер, Сфорца (Грасхоперс), Василијевић, Просинечки, Југовић, Белодедић (Црвена звезда). Стрелци: Кецле у 62. за Грасхоперс, а Панчев у 12, Просинечки из једанаестераца у 49. и 84. и Радиновић у 58. минуту за Црвену звезду.
Грасхоперс: Мартин Брунер, Урс Мајер, Марсел Колер, Хари Гемперле, Матс Грен, Алан Сутер, Сигурдур Гретарсон, Марк Струдал, Томас Бикел (од 63. Ћиријако Сфорца), Петер Кецле (од 70. Андреас Хеслер), Адријан Де Висенте. Тренер: Отмар Хицфелд.
Црвена звезда: Стеван Стојановић, Душко Радиновић, Горан Василијевић (од 88. Слободан Маровић), Рефик Шабанаџовић, Миодраг Белодедић, Илија Најдоски, Роберт Просинечки, Влада Стошић, Дарко Панчев, Дејан Савићевић (од 56. Владимир Југовић), Драгиша Бинић. Тренер: Љубомир Петровић.
https://www.youtube.com/watch?v=OnEWUPRxRHU
Сјајном, храбром и нападачком игром екипа Црвене звезде направила је подвиг на гостовању у Верони у реваншу 1. кола Купа УЕФА и елиминисала италијански Кјево резултатом 2:0.
Већ прежаљена екипа је након београдских 0:0 у реваншу на стадиону “Бентегоди“ приказала једну од најбољих партија на евро сцени у постбаријевској ери. Млади састав који је са клупе предводио Зоран Филиповић, некадашњи голгетер нашег најтрофејнијег клуба, изненадио је фаворизовани тим из Вероне и одушевио своје навијаче који су допутовали на “чизму“ у намери да подрже свој клуб.
Кјево је у то време био најпријатније изненађење италијанске Серије А, која је тада била много јача него данас, али популарним “летећим магарцима“ ово је била прва сезона на евро сцени, док је Звезда са те стране била клуб неупоредиво богатије историје у међународним такмичењима.
Млади Драган Мрђа већ у 5. минуту се нашао у доброј прилици, што је био добар наговештај за госте. Кјево је након тога имао иницијативу, али је она кратко трајала, јер Звезда није имала намеру да се повлачи, као што је то раније био случај на евро гостовањима. У 18. минуту тим из Вероне прети преко Симонеа Пероте, али његов ударац са десетак метара укротио је Владимир Дишљенковић.
Београдски црвено-бели ређају шансе преко Пјановића, а у 27. минуту некон корнера који је извео Марјан Марковић, главом је тик поред гола шутирао дефанзивац Немања Видић. Велику прилику пропустио је голгетер Михајло Пјановић у 35. минуту. Голман Лупатели је истрчао и слабо проценио лет лопте после дубинског паса Марјана Марковића. Пјана се брзо придигао после дуела и шутирао поред гола из окрета у тренутку када је мрежа била празна.
Чувар мреже црвено-белог тима, Владимир Дишљенковић, због повреде је морао ван терена у 39. минуту. Заменио га је Иван Ранђеловић “Шмуци“, који је у наставку сачувао мрежу попут свог млађег колеге.
Наставак доноси нове шансе за госте из Београда. Бранко Бошковић је у 56. минуту био непрецизан главом са око седам метара, а три минута касније шутирао је у спољни део Лупателијеве мреже искоса са двадесетак метара. Имала је Звезда и среће у 63. минуту, када је Данијеле Франческини погодио пречку, а само минут касније Кристијано Лупатели раменом брани нови Видићев покушај главом са пет метара.
Мрежа Кјева коначно се затресла у 70. минуту. Пјановић је прошао по десној страни, избегао и Лупателија, али је његов шут изблокирао дефанзивац жутих, међутим, акцију је пратио Иван Гвозденовић, коме се лопта одбила на петерцу. Уследила је лака реализација за 1:0 и велику радост Звездиних фудбалера, стручог штаба и навијача.
У 77. минуту на терен улази Дејан Миловановић уместо Марјана Марковића, а Ранђеловић нешто касније брани атрактиван покушај Бегета. Млађани Миловановић је у 85. минуту топовски шутирао са преко 20 метара и постигао погодак у стилу свог оца Ђорђа за 2:0. Лупатели је парадом само закачио лопту и улепшао погодак Звездиног 18-годишњака.
У надокнади времена Ранђеловић сјајно брани шут Федерика Косата. Црвено-бели су издржали до краја, славили велику победу, елиминацију италијанског представника и пласман у шеснаестину финала Купа УЕФА.
Кјево – Црвена звезда 0:2 (0:0)
Верона, 3. октобар 2002. Стадион: Бентегоди. Гледалаца: 15.000. Судија: Јуриј Баскаков (Русија). Жути картони: Косато, Перота, Моро (Кјево), Миловановић, Кривокапић (Црвена звезда). Стрелци: Гвозденовић у 70. и Миловановић у 85. минуту.
Кјево: Кристијано Лупатели, Фабио Моро, Никола Легротаље, Лоренцо Д’Ана, Марко Лана (од 66. Луиђи Бегето), Дарио Пасони, Симоне Перота, Еуђенио Корини, Федерико Косато, Оливер Бироф (од 56. Данијеле Франческини), Масимо Марацина (од 77. Серђо Пелисије). Тренер: Луиђи Дел Нери.
Црвена звезда: Владимир Дишљенковић (од 39. Иван Ранђеловић), Марјан Марковић (од 77. Дејан Миловановић), Милан Дудић, Немања Видић, Ненад Лалатовић, Драган Младеновић, Бранко Бошковић, Ненад Ковачевић, Иван Гвозденовић, Михајло Пјановић, Драган Мрђа (од 75. Радован Кривокапић). Тренер: Зоран Филиповић.
https://www.youtube.com/watch?v=6ShUzERedNE
На старту такмичења у Купу УЕФА 1979/80 екипа Бранка Станковића одиграла је без голова у Истанбулу против Галатасараја, па је пред реванш у престоници Југославије имала прилику да пред својом публиком избаци Турке из Европе.
Сезону раније црвено-бели су одиграли 12 мечева у Европи и стигли до финала Купа УЕФА избацивши на том путу све саме клубове са запада, а Маракана је била дупке пуна као никада раније у великом походу Пижона, Дулета Савића, Шестића и друштва.
У том стилу је настављена и наредна сезона у истом такмичењу, па је Звезда против Галатасараја повела у 20. минуту поготком голгетера Душана Савића, што је био резултат после првог дела игре.
У наставку Звезда држи конце у својим рукама. Белгијски судија Марсел Ван Ленгенхове показао је на белу тачку после старта над Сребренком Репчићем, а сигуран реализатор најстроже казне био је Дуле Савић у 70. минуту постигавши свој други погодак за вођство од 2:0.
Гости су смањили на 1:2 пет минута касније поготком главом Гунгора Текина после гужве у казненом простору, а само минут касније Ђорђе Миловановић лепо прихвата лопту после одбитка након корнера и резентним ударцем поставља коначних 3:1 за пласман Звезде у шеснаестину финала.
Црвена звезда – Галатасарај 3:1 (1:0)
Београд, 3. октобар 1979. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 30.000. Судија: Марсел Ван Ленгенхове (Белгија). Стрелци: Савић у 20. и 70. из пенала и Миловановић у 76. за Црвену звезду, а Гунгор Текин у 75. минуту за Галатасарај.
Црвена звезда: Живан Љуковчан, Никола Јовановић, Златко Крмпотић, Славољуб Муслин, Драган Милетовић, Здравко Боровница (од 46. Ђорђе Миловановић), Цвијетин Благојевић, Милош Шестић, Душан Савић, Зоран Филиповић (од 46. Душан Николић), Сребренко Репчић. Тренер: Бранко Станковић.
Галатасарај: Есер Озалтиндере, Ердоган Арика, Гунгор Текин, Фатих Терим, Муфит Еркасап, Ћунејт Танман, Орхан Акјуз, Метин Јилдиз, Гокмен Озденак, Кемал Јилдирим (од 65. Гуркан Адај), Мустафа Дил. Тренер: Тургај Шерен.
https://www.youtube.com/watch?v=AzuoIkSePYs
После прве утакмице 1.кола Купа европских шампиона у сезони 1973/74, Црвена звезда је на гостовање у Краков против Стал Мјелеца кренула са залихом од једног гола након победе у Београду од 2:1.
Екипа Миљана Миљанића испраћена је са скепсом у Пољску после неуверљиве игре у првом сусрету, али је партијом у реваншу све одушевила и избацила одличан тим, који је те сезоне први пут у својој историји заиграо у најелитнијем такмичењу на Старом континенту.
У Миљановом тиму није било слабог појединца. Владислав Богићевић “Блеки“ потпуно је зауставио пољску звезду Гжегожа Латоа, најбољег стрелца Светског првенства у Западној Немачкој 1974. Међутим, управо се Лато у 13. минуту нашао у великој шанси, када је пар метара шутирао поред стативе.
Од тада Звезда преузима иницијативу и константно прети Куклином голу, да би тренутак одлуке уследио у 26. минуту. Млади Владимир Петровић “Пижон“ иницирао је акцију и пребацио лопту до “Цолета“ Јанковића, који је са десног крила асистирао до убојитог стрелца Војина Лазаревића. Он се ослободио свог чувара Вјацека и погодио доњи десни угао гола Зигмунта Кукле.
Богићевић, Аћимовић, Лазаревић и оба Петровића били су на висини задатка. Зрелом игром црвено-бели су успели да надмудре неугодне Пољаке, чак и у тренуцима када су се бранили, а такве ситуације нису биле бројне. Искуснији тим је контролисао дешавања на терену и на крају потпуно заслужено стигао до пласмана у осмину финала. Треба истаћи и одличну арбитражу судијске тројке из Совјетског савеза на челу са руским арбитром Павелом Казаковом.
Стал Мјелец- Црвена звезда 0:1 (0:1)
Краков, 3. октобар 1973. Стадион: ФК Вислa. Гледалаца: 20.212. Судија: Павел Казаков (СССР). Стрелац: Лазаревић у 26. минуту.
Стал Мјелец: Зигмунт Кукла, Кжиштоф Жесни, Марјан Косински, Јержи Вјацек, Адам Попович, Хенрик Каспарчак, Ришард Пер, Витолд Карас, Гжегож Лато, Ришард Секулски (од 62. Влоджимјерж Гасиор), Јан Домарски. Тренер: Александер Брозињак.
Црвена звезда: Огњен Петровић, Никола Јовановић, Владислав Богићевић, Мирослав Павловић, Кирил Дојчиновски, Петар Баралић, Слободан Јанковић, Станислав Караси, Војин Лазаревић, Јован Аћимовић, Владимир Петровић (од 75. Михаљ Кери). Тренер: Миљан Миљанић.
