Moja Crvena Zvezda
ВажноЗвездине легендеНајновијеФудбал

На данашњи дан: Рођен Тодор Живановић

Тодор “Тоша“ Живановић, некадашњи фудбалер Црвене звезде, члан прве шампионске генерације клуба и повремени репрезентативац Југославије, рођен је 27. септембра 1927. године у Лопатању код Ваљева.

За београдске црвено-беле је наступао у два наврата, од 1948. до 1949. и од 1951. до 1956. године. На 89 такмичарских утакмица постигао је 57 голова (укупно 201 меч, 147 погодака). Учествовао је у освајању три шампионске титуле 1951, 1953. и 1956. године.

Каријеру је почео у Металцу из Ваљева, за који је играо од 1945. до 1948. године, а затим је у сезони 1948/49 обукао Звездин дрес. Дебитовао је 26. септембра 1948. године против Будућности (1:1). У јакој конкуренцији добио је шансу на свега неколико утакмица на позицији леве полутке и левог крила. Није се помирио са споредном улогом у тиму, па је одлучио да пређе у БСК, где је на 11 лигашких мечева у шампионату 1950. године постигао два гола и добрим играма стигао до дреса репрезентације.

zzzzzzzzzzzzzzz2b722f

У Звезду се вратио у другом делу шампионата 1951. године, што се поклопило са сјајном серијом клуба од 10 узастопних победа. Тоша је на 10 мечева постигао четири гола и значајно допринео освајању прве титуле првака Југославије. По једном је погађао мрежу БСК-а (2:2), Мачве (2:0), Динама у Загребу (2:1) и Партизана (2:0) у последњем колу. Био је то погодак који је црвено-белима донео титулу у фото-финишу са Динамом, а Живановић је матирао голмана вечитог ривала из волеја на центаршут Рајка Митића атрактивним ударцем из окрета. У Купу Југославије 1951. био је најефикаснији у тиму са четири гола, колико је постигао и Јован Језеркић.

Наредне године је због повреде одиграо само шест мечева уз један погодак против загребачког Динама (2:2). Због повреда су ван терена били још Срђан Мркушић и Предраг Ђајић, па екипа није одбранила титулу. У то време Звезда је играла и велики број пријатељских мечева, међу којима је био и сусрет против бечке Аустрије, која је тада словила за најбољи тим у Европи. Црвено-бели су их најпре 1951. године савладали са два Живановићева поготка резултатом 3:2, а затим и 1952. године са 4:0, а Тоша је поново два пута матирао голмана славног аустријског клуба. Тресао је мреже и на турнеји у победама против Келна, Расинга из Париза и Минхена.

Сезона 1952/53 била је у потпуности његова. Био је у фантастичној форми и са 17 голова на 21 мечу постао најбољи стрелац лиге и кључни играч у освајању друге титуле шампиона Југославије. На мечу против Спартака (5:1) постигао је четири гола, а против београдског БСК-а (5:3) уписао се три пута у стрелце. По један погодак постигао је против Хајдука у Сплиту (2:2) и Партизана (4:2), а црвено-бели су први прошли кроз циљ са два бода више од сплитских “билих“. Одличан утисак оставио је и у Купу са пет голова у шест сусрета.

zzzzzzzzzzzzzzzzz9p5VBls

Лепо је почео и шампионат 1953/54 са три гола у пет мечева (победоносни против Хајдука у тријумфу од 2:1), али га је повреда менискуса одвојила од терена на дужи период, тако да је екипа без њега деловала знатно слабије и није остварила очекиван пласман на крају првенствене сезоне. У тим се вратио наредне 1954/55, када је на 18 мечева постигао 11 погодака и био други стрелац екипе иза Ивана Топлака. По једном је погодио мрежу у тријумфима против Партизана (2:1) и загребачког Динама (2:0).

Трећу титулу са Звездом је освојио у сезони 1955/56 са пет бодова предности у односу на другопласирани Партизан. Поред Рајка Митића и Бранка Станковића био је један од тројице преосталих у тиму из првог шампионског састава. На 12 утакмица девет пута је био стрелац, по два пута против београдског БСК-а у ремију 2:2 и победи од 6:1, као и против Осијека (5:0), а једном се уписао и у Сплиту против Хајдука (3:0). Због још једне повреде је пропустио финиш шампионата, а бриљирао је на турнеји по Грчкој и Белгији. Три гола је постигао против АЕК-а у Атини. Међутим, због нове повреде, рехабилитације и неизвесне будућности у Звезди одлучио је да заврши каријеру са само 29 година, када се и опростио од фудбала у ревијалном мечу против Васко да Гаме 1956. године.

У дресу репрезентације Југославије одиграо је пет утакмица и постигао три гола. Дебитовао је 10. септембра 1950. против Данске у Копенхагену (4:1), а последњи меч је одиграо у Лондону 22. новембра 1950. против Енглеске (2:2), када је постигао један гол.

Касније је као тренер предводио пионирску и кадетску селекцију Црвене звезде, био асистент Ивана Топлака у првом тиму и осам година помоћник Миљана Миљанића у славном периоду са мноштвом трофеја и Звездином доминацијом југословенским фудбалом. Преминуо је 20. јуна 1978. године у Београду. Тоша Живановић је остао упамћен као сјајан стрелац и један је од ретких људи који су готово целу своју играчку и тренерску каријеру посветили Звезди.

https://www.youtube.com/watch?v=TD4mLUcKoO4

https://www.youtube.com/watch?v=exTjZKJ_RRc

https://www.youtube.com/watch?v=J7ZgeP7L7so

Повезане вести

Leave a Comment